Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

уби

Џ ЕЈ

ан

— Ао, хрсуза (објешењака)! Да то речеш ком Турчину, право би ти главу одсико. (О неваљали ђаур заслужио је 50 штапа по табанима.

_ Оба његова сина грохотаху се, али отац им махну главом и одмах им оде с лица и сам смијешак.

Мехмедбег пљесну дланом о длан, а момци унијеше пет малих столића,-с малим посудама јела, које бијаше подијељено као за војнике. Осим пилава, који никада не мањка, и осим слатке пите, била су још

три-четири јела, која су ми и по имену била непо- .

зната. Најприје нам полише водом из сребрних ибрика наше руке поврх сребрних леђена и дадоше намирисане ручнике, да се отаремо. Затим сједосмо, подвивши или прекрстивши ноге и започесмо јести, разумије се, без ножа и виљушке, прстима, а нијесмо пили, то се зна, вина, него ракије. Послије јела добисмо каву и чибук, па опет опрасмо руке. Захваљујући нашој огладњелогти, пријало нам је јело и цијели објед двоструко. За вријеме јела није нико говорио, само нас је овда-онда господар куле соколио, да узмимо, говорећи: „једи, једи!“ Када се синови његови дигоше, устадосмо и ми, те му зажелисмо добру ноћ.

У мојој родитељској кући, а и код Максе, научен и на присутност женскиња за столом, било ми је жао, што их није и ту било, а за вријеме јела све су моје мисли биле код Маце. И лакше сам прежалио вино. Собе, које нам дадоше, бијаху чисте, али нијесу имале покућства, осим. дивана, који је био прекривен (сада већ опће познатим) „босанским“ ћилимима и јастуцима. Тај диван служаше за спавање,

Један момак простро је чисте поњаве а за покривач.

даде један ћилим. У једном куту собе стајаше врч за воду и здјела за умивање од масивнога сребра, а преко врча, све по поду, дуги, богато везени, намирисани свилени ручник. Слуга узе са собом свјетиљку, коју је био донио, те ми остави, да се у мраку свучем и легнем, како већ будем знао. Нео га викнем и заможим да ми остави лампу. Уморан како сам био, одмах сам заспао, а друго јутро про-

|