Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

Е—— - > ни с-=__- Ло“ дну љед пи Ји а на ава ен

будио сам се тек онда, када је мујезин позивао на молитву.

– Максо ме викну из сусједне собе и запита, јесам ли будан. Кад сам се умио и обукао, одох к њему и сједнем до њега на лежај. И он је добро спавао и весело се пробудио. Франа то о турском начину живота, а обичну свагдашњост видјели смо јуче, па о нашем господару куле, — све то на њемачком, да нас нико не би разумио. Ова разматрања прекиде нам Рустанбег, који нас позва оцу. 6

Мехмедбег нас прими врло пријатељски, и 32пита нас, јесмо ли са свиме били задовољни, јесмо ли добро спавали, а ми то по истини потврдисмо. Донесоше каву и чибук, па кад смо испушили, рече он својим синовима, да нам покажу „град“ и одведу а кадији и мули. док не дође вријеме обједу. Двојица су БК нас слуга пратила.

Не могосмо се дивити изгледу „града“, лавиринту малешних кућа и кућица рушевна изгледа. А кадија = опет,човјек четрдесетих година, није нам се могао обрадовати јер смо били „невјерници“, мала смо били Мехмедбегови гости! Послужише нас кавом и чибуком, а неразговорљиви кадија ушути тада сасвим. Ми се на то дигосмо и одосмо, схвативши његову шутњу као знак да се мичемо. Мула нас је примио кудикамо пријазније. Био је то човјек преко шездесет година, 53 лице му је било мршаво, глас врло угодан. И они 5 кадија били су Словени и говораху чисто и правилно бе свој матерински језик. Мула нас упита, јесмо ли хришћани или кршћани (православни или католици), па нам рече, да већ давно познаје Максина оца. Послије каве и чибука зашути и он, Ми се препоручисмо милости пречаснога господина и вратимо се у кулу.

Рустанбег поново зажели, да научи словенски читати и писати. ја му обећам, да ћу му послати почетницу и писанке, али је он хтио одмах започети. Заиштем папир, тинту и перо. Слуга нађе све то негдје „у граду“. Умјесто пера донесе калем, којим се пише арапски. За моју је сврху калем био згоднији него ли Бишћу непознато гушчје перо. Нацртао -

4 =:

је -_