Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

== пте- =. =, - = =

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАЛОСТИ У ХРВАТСКОЈ

потјецаше ваљада још из оног доба, кад се пријашњих стољећа странчарило. Велеиздаја — а шта се све у оно доба није крстило велеизлајом!— и кривовјерје кажњавало се тада не само смрћу, него и запљеном иметка. Због тога је било паметно тако удесити, да бар један син увијек избјегне с дијелом конфискацији породичног иметка, побиједила „царска“ странка или „ребели“. Додуше, прошла су већ времена Запоље, Ракоција и Бочкаја, али — ко би знао, шта ће још доћи! Можда је и мој отац тако мислио, кад ме је пустио да се слободно развијам, како сам хтио и како ме гонило моје сопствено биће, јер је брат мој служио у војсци, и с те се стране није требало ништа бојати.

Моје студије учинише од мене бунтовника против аустриског схватања хисторије, против угарскога устава и онда не само против католичке цркве, него уопће против сваке т. 38. позитивне религије. Премда сам, наиме, врло симпатисао, са реформацијом цркве, са протестантизмом, ипак је то било више због његове опозиције папинској цркви и њеним свјетским пандурима, него ли можда због љубави за његову протестантску догматику, која ми се није чинила нимало складнија од папинске. А моји учитељи нијесу били такви људи, који би кадри били увјерити ме, да имам криво. Напротив, све, што су поучавали, увјеравало ме, да имам право. (0 религији и филозофији, о повијести и политици, о литератури и о људ“ ском друштвеном уређењу, већ сам с 18 година имао тако устаљене назоре и прецизне идеје, биле праве или криве, да ме туђи утјецаји већ нијесу могли поколебати или ме увјерити о противном. Добро или рђаво, ја сам са 18 година био са собом готов. Учење на факултету требаше само попунити моје мањкаво знање природописа, права, филологије и теологије, али све то ипак није могло измијенити моје схватање о свијету, мада је оно било створено на очито оскудном филозофском и хисториском обравовању.

Моје самоуко образовање оспивало се на култури ХУШ стољећа. Иако сам се, додуше, младе-