Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАПОСТИ У ХРВАТСКОЈ 59

што говорим, и за „покору“ ми наређивао да молим највише три оченаша и здраво-Марија, па то је, уосталом, био и минимум покорничке вјежбе. Но мало помало постајао сам спрам себе попустљивији, не попушгајући међутим другима. Игтинољубив и искрен остао сам, додуше, и онда, кад сам се сам морао оптуживати због какве погреш«е. А све то неовисно од школе, у којој нијесам морао баш ништа учити, јер сам прописане предмете знао и боље од учитеља. Учитељ је, на примјер, грчкога језика и математике обичавао остављати за тих сати разред, те је мени препуштао наставу. Моји су саученици знали, да ћу ја то боље обавити него учитељ, па се нијесу бунилл, премда сам испитивао строжије од њега.

Мој пријатељ Максо Прица бијаше преда мном за разред више и у то вријеме се налази, у загребачкој академији! 6. Писао ми је сваке седмице, како се тамо учи. Него су ме његова писма нагонила у очајање. И Максо је бло попут мене жељан науке, те се јадао, да нишга не може научити и тужио се на изгубљено вријеме У једном писму карактеризирао ми је свога профгсора филозофије и оцртао ми једно његово предавање. Тај се професор звао Мојзеш и бијаше — наравно, — свећеник, а важио је као „свјетило цркве“. Умро је веома стар као бискуп у Угарској. Био је дзиста интелигентан човјек, али никада он није читао ни Аристотела, ни Платона, ни Спиноцу, ни Канта, 1 Хегела, баш ниједну њихову књигу. А своје г :ање о повјесном развитку филозофије црпио је из латинског једног компендија, што га је саставио неки професор будимпештанског свеучилишта, а тај је опег компилирао из Тенеманових дјела. „М)јзаш»ов филозоф“ бијаше лајпцишки професор Круг. Из његових је књига Мојзеш за се зготовио и приредиз, — нешгампани — приручник, који му је служио за предавање. Максино писмо тим виша ме је развеселил), јер ми је при том саопћио, да је Мојзеш и цензор књига и позоришта").

У потоњем свом својству био је Мојзеш у непрестаном саобраћају и са глумцима, па се ватрено