Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ __ 61

ме ни познавао, Кад је из помписа разабрао, да ћу можда до године бити његов ђак, стиснутим је шакама пред Максом махао по ваздуху и викао: „вшак ја му дам, вшак ја му дам“. Максо ми јави тај призор и забрину се, да ће ма се Мојзеш љуто осветити, и свјетова ме да напишем професору извињење, А то опет ја нијесам хтио, него одлучим да ћу пркосити гњеву филозофа.

У ово вријеме доби моја мајка одлуку о процесу што га је [ош године 1817. започела против свога тутора и добила је своју очевину, коју је мој отац, кад се оженио, оставио на управу тутору, само да добије моју мајку. На основу тога није тутор само рачуне ускраћивао, него се нећкао касније уопће и сам иметак предати, знајући колико година може потрајати такав „рачунски процес“. Парница трајаше пуних 25 година, а права је подлога ипак била неоспорна. Угарски судбени поступник законито је омо= гућивао свако затезање, а с друге стране тај материн тутор био “је богат човјек; у сваком је џепу имао неодољивих разлога, који су супима и адвокатима били разумљивији него право моје матере. У прво; инстанцији, код карловачког грађанског поглаварства, свршила се парница 1839. у прилог мојој мајци. Но тутор је апелирао на таверникални сто у Будим, само да одгоди извршење ове пресуде. Та будимска инстанција вриједила је и за Карловац као и за остале краљевске слободне градове као апелационо судиште, Поступак се овдје отегао још три пуне године и честити тутор буде коначно ипак осуђен да исплати главницу од 19.000 форинти и све камате рачунајући од године 1817. Парбени трошкови износили су више него 40.000 форинти. Карловачки магистрат би одређен, да спроведе егзекуцију. |

Лако је разумјети весеље које је због тога на-

стало у мојој родитељској кући. И ја сам био врло-

весео, но уједно и забринут, има ли та хуља туторска толико иметка да исплати ову огромну своту. Обог те моје бојазни у кући су ме управо исмијавалу, јер се туторов иметак опћенито цијенио на четврт ми-