Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

62 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

лијона форинти. — Прође неколико недјеља, док је дошло до егзекуције, јер је градски капетан био интимни пријатељ туторов, па му очито хтио дати прилику, да мирно сакрије новац и извршење пресуде учини илузорним. Кад је градски капетан коначно лично приступио егзекуцији изјави тутор, да он ништа више нема него кућу у вриједности од 6000 форинти, и готовине од прилике 3.000 форинти. Мој отац насрне на варалицу и био би га угушио да га присутни брзо не отргоше од његове жртве. Мој отац стаде захтијевати од градског капетана строг надзор, над варалицом и његовим слугом, а то се није могло ускратити. Одмах би састављена ка- · знена пријава због проневјерења пупиларног иметка и започета истрага, гдје је тутор могао сакрити свој новац. Приликом кућне преметачине нађена је биљешка, из које се разабрало, да је бар један дио у остави код једног његовог пријатеља на Ријеци. Затражено је, да се овај одмах ухвати, не буде ли хтио предати новац. Но и тај је поштењак порицао и протестовао против преметачине, јер је он папински конзул; но ипак се пожурио одмаглити у Анкону. У то се тутор разболи и умре за пар дана (Џец5, заплела му се цријева). Послије његове смрти би његов вјерни слуга страан у истражни затвор. Но он је постојано порицао, да ништа не зна за господарев новац. И како није било оптужбених доказа против њега, морали су га послије неколико мјесеци пустити из затвора. Али ми смо дакле, мјесто судбено досуђене четврти милиона, добили кућу у вриједности од неко 6.020 форинти и ону нађену готовину од 3.000 форинти. Болест и погреб покојника, издржавање слуге у затвору смањи и ту своту на нешто мање од 2000 форинти.

Тај жалосни свршетак процеса још ме више огорчио против прилика у Аустрији. За оно мало свога живота дожикио сам већ толико самовоље, тлачења и насиља, гажења правице сиромаха и слабића; видио сам толико биједе и невоље и трпио у души с тим патницима, а сад сам, ето, доживио и сам очевидан случај подле подмитљивости правосуђа