Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

_УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 63

и управних власти. Мислио сам да се морам загушити у теквој атмосф-ри. Зато чврсто одлучим, да одем из Аустрије у Њ мачку или у Француску, па да тамо, колико узмогнем, студирам, и ако се икад вратим у домовину, да се вратим истом онда, кад ми научно образовање и животно искуство допусте, да се умијешам у јавни живот свог народа, побољшавајући га у свом смислу душевном надмоћи, моралном врсноћом и личнам угледом. Економска биједа уопће, а напосе занемареност пољодјелства и агрикултурне индустрије, па онда материјално пропадање велепосједа, које се већ није дало зауставити, али нада све очајни положај сељаштва потицао ме је, да одем у академију Хоенхајм и Таранд. Наручим наставни план. Кад сам, међутим, видио, да ондје не могу учити, чему сам се највише веселио: филозофију, повијест, филологију, повијест умјетности и књижевности, надвладаше моје идеалне склоности практичне животне задатке, и за час опет заборавих Хоенхајм и Таранд. Читаво се моје настојање усредоточило сада на свеучилиште у Берлину и на Колеж де Франс у Паризу, гдје је тада уз највеће француске научењаке предавао и Мицкијевић. Знао сам додуше, да је аустриским поданицима забрањен одлазак на туђа свеучилишта, али сам се ипак надао да ћу наћи прилику за остварење моје жеље.

Отићи из Аустрије, то је у мени била стална и непоколебива одлука. Никаквог политичког ни духовног додира нијесам у тој Аустрији налазио до оно мало словенских научењака и Кошута. Ја сам у Аустрији видио само три ствари, које су биле аустриске: династија, војска и државни дуг; све друго бијаше њемачко, мађарско, словенско или пак талијанско. То, што сам се родио у земљи, којом је већ три стотине година господарила династија Хабзбург Лоренска, тај се факт збио без моје воље.

А та чињеница ипак није била кадра да од мога природнога словенског осјећања преради умјетну неку „аустриску свијест“, јер сам се исто тако могао родити и у Турској или у Аустралији. Држави ау-