Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 78

ослушкивао њезине приповијести. Замало, па ми је већ у духу био познат мали, но размјерно раскошни двор кнеза Хермана и Константина ХоенцолернХехингена и њихови дворци у Штутгарту, Карлсруе, Минхену и Бечу, као да сам тамо одрастао. Наравно, за скандалозну хронику тих дворова нијесам чуо ни ријечи. Послије много година спријатељио сам се врло интимно с графом Уседом, кад је био пруски посланик код папе у Риму и касније на талијанском двору у Турину и у Фиренци. И кад ми је он приповиједао о својој младости и боравку у Хехингену, све сам особе већ знао по чувењу, а нијесам био тамо ниједампут. Многе сате и пола ноћи проборавили смо на тераси палаче Кафарели и виле Петраја код Фиренце у успоменама на то доба, аон ми је знао попунити многу празнину коју је финоћа госпође Пукшец оставила у свом приповиједању.

Опћење с овом госпођом бијаше за ме душевна потреба и потреба срца, која ме стајаше многога боцкања њене свекрве, која се опет била спријатељила с мојом мајком. Она је била жена, која је битно утицала на развој мог образовања. Она је погађала моје, а ја њезине мисли. И каошто је Гете био наумио, видивши Рафаелову слику Св. Цецилије у Болоњи, да ни његова Ифигенија неће ништа рећи, што не би могла рећи и та светица, тако ни ја нијесам првих година у присутности те госпође изражавао мнијење, које и она не би могла изрећи. И замало, па сам увидио истинитост савјета, што га Гете ставља у „Тасу“ у уста принцезе:

Хоћеш ли да тачно познаш шта се пристоји То питај само племените госпође.

Наши су се назори разилазили само код Гетеа. Г. 1840. изишло је ново издање његових укупних дјела у 10 свезака. Наручио сам га у Гајбела. И да јој нијесам ни рекао, кад сам књиге примио, стао сам поетска дјела гутати као од неке велике глади, а кад се већ нијесам могао уздржати, донесох јој на читање првих шест или осам свезака. А намјесто ишчекиване похвале, зачујем од ње озбиљан прекор;