Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР А 51

национална идеја једнакоправности и братимљења слободарског. Уз славну браћу Грим ваљада му је било мило, да „репрезентује“ Словенство, које се јављало са снажним препородитељским покретима иу Прагу иу Бечу, па је дао том осјећању одушка и у публицистици. Из тога доба датира, данас несачувана, његова анонимна политичка брошура „Кгоајеп, Зетеп ипа Мавуагеп“ (Улеп 1848. Млештег, Зети ипа Тео). Принц Виндишгрец дао је тај спис заплијенити и спалити

Дошавши Ткалац кући хтио се и ту афирмирати. Али се није могао опредијелити никако у смислу илирског покрета. Од њега је зазирао и због личне амбициозности, да не буде партизан, ни поданик вођа према којима се осјећао супериоран. Ипак је ваљало стећи бар неки положај. Ту му поможе карловачко познанство с Иваном Мажуранићем.

„Кад сам већ код јавне обуке — пише Иван Мажуранић Јелачићу 6. марта 1849.% — држим да морам В. Е. понизно препоручити једнога млада човјека (бар код нас) знанствене спреме, да би гаВ. Е. подупрла или чедном потпором код одсјека за просвјету, или пак (што би било још повољније), да би сте га извољели намјестити на овдашњој академији за професора философије. И то чиним то приправније, јер сам потпуно увјерен, с једне стране што тај млади човјек завређује такво намјештење због своје склоности за учитељску службу као и због његова особита талента и необичне научне спремности; с друге стране, што В. Е, сама особити поклоник муза, сигурно воли, да буде обавијештена о статистици — дакако још слабој _ душевних сила нашега народа. То је Емерих Ткалац, рођен Карловчанин, којега је прије револуције позвала баденска влада за изванреднога професора | славенске и санскртске филологије у Хајделберг, али

како је због револуције дошло до мржње на Славене

# Ђ. Шурмин, Лична слобода, школство, политичке прилике. Писмо (бана) Ивана Мажургнића из 1849, год. („Облог“, година ГХИ, бр. 281. Загреб, 1921.).