Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

=> и“ УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 189

дио странке састојао из честитих но скроз необразованих људи, које би у Италији звали „аналфабети“.

Док су мађарони одржавали своју премоћ у жу-_ паниским скупштинама (конгрегацијама), а све помоћу бројнога и необразованог сеоскога племства, Илирци су потражили свећенство, ђаке и грађанство у варошима, покушали су, да их себи привуку, те су организовали успјешну пропаганду за своја књижевна и политичка настојања. Ове грађанске елементе звали су „литератима“, као противштину племству, премда се њихов најмањи дио бавио књижевним студијама. Ипак су ови „литерати“ били позитивна културна елита, па су из жаркога патриотизма странци исказали замјерне услуге. Они су увидјели вриједност удруживања. Понајприје су Илирци по узору Чеха основали у свима градовима читаонице као стјецишта начелних самишљеника и због читања патриотских новина и књига, па заради разговора о дневним политичким питањима. Друго, но искључиво књижевно друштво бијаше „Матица Илирска“ за издавање класичких дјела старе дубровачке књижевности. А будући да су Мађари у Пешти основали на земаљски трошак „Народно Казалиште“, те га државним средствима и одржавали (а трошкове је ове морала сносити и Хрватска), хтјели су Илирци да иу Загребу буде једно „Народно Казалиште“ и да за то добију помоћ из земаљских средстава. Него у том нијесу могли успјети, те се најприје морадоше задовољити дилетантском дружином, из које послије неколико година изиђоше неколицина врсних умјетника. 50рши5 тесјог овога без новаца импровизованог Хрватског Народног Казалишта бијаше један лијечник, др. Димитрије Деметер,“) ванредно честит човјек, знатне пјесничке даровитости и пун одушевљене љубави за позориште. Он је био интендант, умјетнички равнатељ, „режисер и позоришни пјесник у једној особи, а разумио је уз то, да ову дилетантску дружину васпита за умјетнике. Они су свагдје, гдје год су са својом глумом гостовали, били примани са патриотским заносом и удивљењем. Остала друштва, која су