Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

190 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Илирци основали бијаху: Господарско Друштво, које се замало раширило по цијелој земљи, затим Стрељачко Друштво, Глазбено Друштво, а из њега и поводом њега створише се у свим крајевима локална пјевачка друштва.

Премда су мађарони увидили, како се корисно показала ова друштвеност за ширење душевног и политичког утјецаја Илираца, опет не покушаше, каошто нијесу покушали ни у књижевности, да свога противника туку истим оружјем на истом бојишту. Једино друштво, које су основали мађарони, бијаше један касино, противштина илирској читаоници, те је приликом жупаниских скупштина и избора била табором и логориштем странке. Није зато чудо, што су мађарони као странка били за неколико година потпуно стјерани у обрану. У касину је било поред њемачких само мађарских новина, али их нико није читао, јер је само неколико од те господе разумјело мађарски. „Народне Новине“ начелно су презирали. Говорило се код њих хрватски и латински, па сам једаред чуо, како се главари странке горко туже на изумирање свога „језика отаца“ (Шпоша раша). Брецнуо сам се, јер ми се та тужба учинила чудном и примјетим, да се сада у друштву и каванама говори хрватски више него икада прије. Стари господин, вијећник банскога стола, поучио ме, да је он говорио о — латинском језику. Морао сам се веома силити, да не праснем у смијех, јер тај Хрват, који је говорио латински, никако није био Римљанин, а ни Цезар,-ни Цицерон не би га признали за свога земљака. Као сав старији нараштај говораше он латински граматички много правилније него хрватски, јер је латински морао учити у школама, јер је био и службени језик, а хрватски се није учио ни у једној школи, већ је само био језик разговора у приватном животу.)

· Било је сасвим природно, да се не могох прикључити ни једној од ових странака, премда су ми била веома симпатична културна настојања Илираца. Но прама њиховим књижевним радњама држао сам