Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ из МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 2

слободом. Исто је било с обртницима ослобођенима од цеховске (еснафске) стеге. Племство пак и свећенство, будући да су изгубили своје дојакошње повластице и јер су морали сада, као и сви други сталежи, да сносе све државне терете, постадоше очити противници француске владавине. Жудили су за обновом аустријскога и угарскога режима, а за тај режим су знали, да је по традицији неспособан да ствара нешто ново и добро; или да себи присвоји туђе добре течевине, па их затим и уздржи. Знајући дакле то, надали су се, да би несметано опет дошле пријашње аљкаве прилике. Ја се сјећам из доба своје младости само мало појединаца, који су цијенили унутарњу вриједност оних благодати француске владавине. А та је владавина свим друштвеним класама утрла ставе за сваки душевни или материјални напредак, осигурала разумно законодавство, а највише узорну и правичну управу, какове Хрватска ни прије, ни послије није никада имала. Али и то мало поменутих " особа, које су то уважавале, мислим и сумњам, да су то истом онда спознали, када су под обновљеним аустријским режимом разабрали, да све француске течевине одоше у тутањ.

Маршал Мармон разабрао је ситуацију у први мах. Често се касније тужио, да се све његове основе и сврха рефорама, под аустријским режимом немогућих рефорама, опћенито тада нијесу припознавале. Но то га није сметало, да свим силама унапређује материјално добро њему повјерених провинција, не марећи за признање или за незахвалност пучанства. Режим његов бијаше строг, али неподмитљив и праведан. Нико није био прогоњен због противних политичких идеја; Мармон није дао да се праве политички мученици, али ипак није могао побити мишљење пучанства, да је француска владавина пролазан јарам једнога коренитога душманина. Једино у Војној Крајини, о којој ће бити даље згоде да приповиједам, бијаше пучанство склоно француској владавини. Слава моћног цара распалила је у ових рођених солдата прави један ентузијазам за Француску толико, да су због тога

~