Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

28 Д-Р имБбРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

у Наполеоновој руској војни 1812. заборавили своју сродност с руским народом по раси и по религији. Они су се тукли на француској страни у свима биткама и сјајно су се показали. Познато је, да их је Наполеон похвалио у више својих извештаја и одликовао на ратиштима крстом Легије Части многе часнике и војнике.)

У вријеме моје младости и ја сам познавао овако одликоване, којима потоња обновљена аустријска влада није, додуше, одузела орден заслужен у рату против једне стране државе, али им опет није ни допустила да те крстове носе, а у служби их није промицала на више положаје, ма да су војнички били способни, него их је пригодом свакога унапређења систематски мимоилазила. ја сам тако н, пр. познавао некога капетана Мудровчића, који је у битки код Бородина од самога Наполеона примио крст Почасне Легије и био тада промакнут за капетана. Послије тога остаде у густријској војсци пуних 27 година, али цијело вријеме само у чину капетана, ма да се је године 1831. пригодом аустријске окупације папинске Ромање, поново одликовао. Истом у старијим својим годинама постао је стожерни часник, а умро је врло остарио као пуковник једне крајишке пуковније. У Аустрији су у оно доба биле декорације орденима врло ријетке; виђало се можда тек по који „Каппопепктец2“ на прсима којег вишег часника као споменици на бојеве од 1813. до 1815. Онај осебујни, петерокраки бијели крст Почасне Легије о прсима онога капетана Мудровчића, мене се силноим "врло дојимао, те би увијек, када би сусрео капетана, скидао шешир. То дјечачко указивање части буде му необично, па ме једампут застави и пријатељски упита, тко сам јаи зашто га на сваком сусрету поздрављам. Ја му одговорим, да ја то чиним из поштовања, јер он тај крст носи, а крст се стјече само „јунаштвом“. Очито раздраган рекне ми, да су већ многи наши земљаци примили такав крст од „цара“, па он није једини. Кад сам га од тога времена даље сусретао, увијек ми је сам први пружао руку, ада га још ни-