Vasiona

Новости и белешке

Радови Међународне часовне службе и њвхов значај Започињући самоиницијативно емисије сигнала тачног времена преко Ефелове куле, Париска ]е опсерваторија 1910 г. побудила живо интересовање за организованим преношењем тачног времена за потребе астрономских опсерваторија, физичких лабораторија, геофизичара и геодета који изводе прецизне радове на терену, и најзад, за потребе јавног живота службу везе, саобраћај, индустрију. 1912 њој поверава организацију Међународне часовне службе једна међународна конференција, a 1919, после оснивања Међународне астрономске уније, Часовни биро постаје легални орган за међународну координацију националних часовних служби. Ha њему ce отада интензивно ради на усавршењу метода, како за одређивање тачног времена из астрономских посматрања, тако и за његово одржавање повећавањем тачности часовника с клатном и увођењем часовника са дијапазоном и кварцом, a нарочито на методама и инструментима за његово преношење или емитовање. Стварају ce и посебне методе да ce искористе посматрања на свима опсерваторијама које учествују y Међународној часовној служби да ce повећа тачност y одређивању времена, названог међународним дефиниШивним временом или стандардним временом. После Бајоа (Baillaud), Перијеа (Perrié), Баклунда (Baklundi Есклангона (Esclangon), Жуоа (Jouost), Ламбера (Lambert), Данжона (Danjon), који су руководили овом службом или допринели њену усавршењу, треба поменути Н. Стојка, који њоме и данас руководи и који, по значају закључака изведених из ове службе, долази несумњиво на прво место. Може ce слободно рећи да je, захваљујући његовим радовима, значај часовне службе y положајној астрономији порастао y толикој мери да ce данас сматра не само да од њене тачности зависи и тачност свих других астрономских радова, но да открића извршена y оквиру часовне службе спадају међу највећа досад извршена y положајној астрономији XX века. Од 1922 г., када ce број опсерваторија које учествују y Међународној часовној служби попео на 7, па до данас кала их je 20, y Међународном часовном бироу нарочито ]е интензивно рађено на усавршењу инструментарија, као и метода за одређивање дефинитивног времена. После тога одређена je брзина простирања дугих радио-таласа од 274000 km/sec и кратких таласа од 252000 km/sec, као и неке основне законитости њихова простирања, нарочито кратких таласа, који ce одбијају од јоносферског слоја или дугих, који од отпремне до пријемне станице стижу путањама различите дужине. Ова- последња чињеница од нарочите ]е важности при рачунању њихова времена простирања, јер ово улази y виду закашњења y тренутак пријема емисије, који пријемна станица користи непосредно за извођење поправке свог часовника и своје географске дужине. Законитости простирања радио-таласа могу ce изучавати једино методама часовне службе, због чега ce за њу данас y великој мери интересују не само астрономи, геодети и геофизичари, већ и физичари и радио-техничари. Нарочито значајно место међу овим открићима заузимају законитости y поремећајима Земљина обртног кретања. Познато je да су Браун (Е. Brown, и Џонс (Spencer Jones), користећи кретање планета и Месеца, открили неједнакости дуге периоде y Земљину обртању и тако створили појам Њутновог времена за време које ce ослања на периодичност обилажења ових небеских тела oko Сунца, место досадашњег појма светског времена, које ce ослања на равномерност Земљина обртања и које je стога мање тачно. Ho захваљујући тачности париске и вашингтонске часовне службе, које располажу довољним бројем кварцних часовника, Стојко ]е из посматрачког материјала ових служби истакао и једну годишњу периодичност y овој неједнакости. Од априла до августа Земљино ce обратње убрзава, a од септембра оно постаје спорије. Ове неједнакости пењу ce и до 0. s 06. 1945 ова je појава потврђена и по величини ампли-

туде, као и периоде и на Гриничкој опсерваторији. Ова последња данас непрекидно одређује неједнакости Земљина обртања из својих посматрања на пасажном инструменту за одређивање времена. Из посматрања за последњих 20 година Међународна часовна служба истакла je, даље, на несумњив начин, да секуларна померања континената, која предвиђа Вегенерова теорија њихова постанка, не постоје, бар y нашој епохи. Ho из овог изучавања произишле су периодичне промене географских дужина с максималном амплитудом од 0, s 06 иса десетогодишњом периодом. Оне ce приписују пулзацијама Земље као еластичног тела и доводе y везу са Сунчевом активношћу. Да ce оне објасне довољна ]е промена Земљина полупречника, на паралелу од 45° ширине, која не прелази 2.4 m и услед које би оваЈ паралел постајао периодично елиптичан. Н. Стојко je из овог материјала истакао још и сезонске промене географских дужина. Један њихов део долази од померања Земљина пола, други од систематских грешака употребљених основних каталога, a трећи од месних скретања вертикале. Исти аутор указао je и на дневне промене географских дужина још мање амплитуде, но које ce засад губе y грешкама каталога и случајним посматрачким отступањима. Међу њима je несумњива компонента од 0.5Q02 (за географску ширину од 45 ü ) на распону између Espone и Америке, која долази од привлачног дејства Месеца и Сунца. Велике тешкоће при њиховом одређивању пружа потреба за дугим и симултаним посматрачким серијама ва обема станицама између којих ce одређује разлика географских дужина. Много наде полаже ce y нове типове инструмената, који ce данас налазе y конструкцији, да ce отклоне систематске грешке y положајима основних звезда, које ce y ову сврху посматрају. Како научни, тако и практични значај часовне службе из дана y дан расте. Данас су y пројекту Америчког астрономског друштва и Руског астрономског савета још 12 опсерваторија које he ce снабдети кварцним часовницима и електронским уређајима за емитовање и регистровање часовних сигнала и тако повећати њихов број на 32. Тиме ha ce повећати и број прецизних часовника који служе за одржавање стандардног времена са 120 на око 170. И наша Астрономска опсерваторија y сарадњи с Географским институтом ЈНА има y пројекту укључење y Међународну часовну службу, уколико јој пође за руком да попуни свој инструментаријум кварцним часовницима, електронским хронографима за пријем часовних сигнала и другим помоћним електронским прибором. Б. М. Ш.

Испитивање еластичности Земље помоћу часовника Повећање прецизности y упоређивању часовника с клатнима, применом електронских уређаја као и њихово упоређивање с дијапазонским и кварцним часовницима, омогућили су Н. Стојку да одређује из промена ходова часовника с клатнима привлачно дејство Месеца и Сунца на клатна, и да тако омогући одређивање констаната које зависе од елестичних особина Земље. Да би повећао тачност регистровања чланова који долазе од привлачног дејства Месеца и Сунца, он je замислио диспозитив који омогућује да ce y довољно широким границама појачају све промене y ходовима часовника. Из сличности аномалија y ходовима разних часовника с клатном који су били подвргнути различитом степену појачања промена y ходовима кроз четворогодишњи период, Стојко je добио резултате који ce добро слажу с резултатима постигнутим помоћу хоризонталних клатана. Б. М. Ш.

ВАСИОНА (, 1953 број 1