Vasiona

Како je откривен XII Јупитеров сателит Амерички астроном Николсон (S. В Nickolson) унео je крајем септембра 1951 године y свој посматрачки програм одређивање положаја најслабијих Јупитерових пратилаца. Посматрања je вршио помоћу великог телескопа на опсерватори Маунт Вилсон, чије огледало има пречник од 2,5 метра. Сетимо ce овим поводом да ]е прва 4 Јупитерова сателита открио још Галилеј када je први пут уперио на небо свој мали дурбин који je сам конструисао. Николсон je већ раније открио три сасвим слаба питерова пратиоца: IX, X, XI. Када je y ноћи 27—28 септембра 1951 поново хтео да фотографише ова три сателита, небо ce одједном наоблачило, тако да je после снимања XI пратиоца морао прекинути посао. Сутрадан су атмосферске прилике биле повољније, тако да je успео да фотографише сва три најслабија сателита IX 18 привидне величине, X 19 привидне величине. Како je те исте вечери имао још времена на расположењу хтео je Николсон да начини још два снимка. У томе циљу изабрао je простор између положаја X сателита и саме планете, предео који те ноћи још није био испитао. Када je развио сннмке и лупом их контролисао открио je једну сићушну звезду 19 привидне величине, на 35 лучних минута западно од израчунатог положаја X сателита. Исту ову звездицу je затим нашао и на осталим снимцима које je раније начинио те вечери. Николсон Je најпре сматрао да je to X сателит на који je био те вечери усредсредно сву пажњу. Овај ce кретао директним смером око своје планете, од запада на исток, дакле као наш Месец. Међутим нова звездица на осталим плочама померала ce, y односу на Јупитер, супротним смером. Њено кретање je дакле ретроградно као што ]е и кретање Vili, IX и XI сателита. Према томе било je јасно да je то нови члан Јупитерове пратње. Први израчунати елементи путање показали су да ce XII Јупитеров сахелит креће око Јупитера y времену од 600 дана на средњем отстојању од планете од преко 22 милиона километара. Као што ce види Николсон je и ово ново тело случајно открио. {„L’ Astronomie“, март 1952).

Најдаља нова звезда Астроном Хјумејсн (Humason) открио ]е на једној фотографској плочи, снимљеној помоћу џиновског телескопа ва Маунт Паломару y Калифорнији, једну засад најуда-

љенију супернову. Њено отстојање од насизносиsoмилиона светлосних година. Налази ce y галаксији 1C 4051, која припада богатој групи галаксија y сазвежђу Береникина Коса. Да je ова супернова експлодирала нешто на даљини на којој ce налази Вега, најсјајнија звезда нашег летњег неба (у сазвежђу Лира) сјај би јој био раван сјају пуног Месеца. (,Sky anđ Telescope“, 1952)

Олује на Јупитеру Ha основу везе која постоји између појаве Сунчевих ерупција и високих циклона, као и тропских киша на Земљи, Минц (Y. Mintz) закључује да сличан однос можда постоји и на планети Јупитеру. У томе циљу подробно je студирао nere које ce периодично јазљају на Јупитеру и закључио да и y атмосфери ове највеће планете Сунчевог система, постоје високе буре изазване истим Сунчевим механнзмом који покреће диклоне y високој атмосфери Земље изнад тропских предела. У последње време ]е Калифорниски пружио нове податке y прилог овој тези, јер je тамошњим посматрањима утврђена тенденца стварања Јупитерових nera неколико дана после изражених пертурбација на Сунцу, као и да су ове nere чешће y годинама, максимума Сунчеве активности. („Sky and Telescope“, март 1953)

Противавионске ракете граде ce и y Пољској, Чехословачкој и Мађарској, према најаовијим вестима, У Мађарској ракете ce граде, како ce то тврди, y једној још недовршеној фабрици y Цннкоти крај Будимпеште. Избацивање ових ракета на циљеве y ваздуху врши ce са преправљених старих ракетних бацача. Напомиње ce да je и y Пољској виђен нови бацач са кратким шинама вођицама. Један извештај тврди да и y СССР постоје ракете за ваздушну борбу. To су ракете дугачке око 4,5 m које носе ловачки авиони типа „МиГ-15“ испод крила. Наводе ce тврђења да ]е виђено испаљивање ових ракета на летеће мете. Каже ce да су авиони по испаљивању правили заокрет од 180° Ha основу овога би ce дало закључити да ce ракете саме наводе на циљ. (.Journal of the American Rocket Society“, br. 3/1953)

Вести из друштава

Проблем павиљона са куполом за смештај инструмента којим Друштво располаже. Претседник Астрономског друштва набавио je из својих сретстава оптички прибор и материјал за израду постоља инструмента са објективом од 10 сш пречника и 160 cm жижне даљине снабдевена серијом окулара и постољем астрографског типа. Цев дурбина и његово постоље израдио je Љ. Пауновић, шеф механичке радионице Астрономске опсерваторије. Инструмент je стављен на употребу Друштву. Намера Друштва je да ce овај инструмент монтира y куполи која би била y граду. Ha тај начин он би y првом реду служио популаризацаји астрономије y најширим слојевима грађанства, a нарочито омладине, као и члановима Друштва за њихове посматрачке радове.

Да би ce задовољила ова културна потреба нашег града, Управа Друштва обратила ce y априлу претседнику ИО града Београда, другу Јојкићу, са молбом да ce Друштву омогући изградња једне куполе, или да му ce уступи постојећа купола ГИЈНА на Калемегдану кад ce институт исели. Захваљујући заузимању друга Јојкића Друштво je y јулу добило акт Урбанистичког завода којим му ce одобрава усељавање y куполу на Калемегдану уз сагласност ГИЈНА. Према томе, Друштво ce нада да he, ако не ове a оно сигурно идуће године, бити y стању да грађанству Београда и нашим члановима обезбеди инструмент којим he

ВАСИОНА I, 1953, број 1

29