Vasiona

je изабрала за свога члана, док француско издање посвећује краљу Лују XVI y моменту када je примио франдуско држављанство, после укидања исусовачког реда и када je остао практично без поданства. Ово Бошковићево дело примљено лепо и изазвало je пр.-.во одушевљење. Преводилац Барел y свом предговору француском преводу каже да y том делу „Њутн говори кроз уста Вергилија“. И критика оног доба била je врло повољна за Бошковића, јер чим ce појавило прво лондонско издање писано je: „Као што су стари имали свог Лукреција и Манилиуса, такође и модерни имају своје. Међу овим модерним, отсада треба рачунати Бошковића. Овај човек, већ тако чувен међу математичарима, освојио je својом поемом о помрачењима и славно име међу песницима. Који предмет може бити више сувопаран, јалов и мало својствен језику песника него што су помрачења Сунда и Месеца? Међутим, Бошковић их je описао једним елегантним, плодним и племенитим стилом коме ce нема шта замерити. Његово певање увек je једноставно, када то материја захтева, али га украшава чим je предмет подесан за улепшавање. Када пева о звездама, добија ce утисак, као да га видимо како ce пење и лебди по њиховим путањама. Он тако дивно даје математици лепоту поезије, да успева, да je заволе чак и они који за њу немају смисла. Његови докази су толико очигледни, да нам изгледа схватљиво све оно што жели да докаже. Оцењујући ово Дело са тачке гледишта математике и физике, онда можемо рећи да je то дело једног модерног писца, али ако га оцењујемо по стилу и песничкој вредности, онда нам изгледа као да je писац из доба Августа“ (из предговора преводиоца Ево, како Руђе почиње то своје песничко дело (наш превод); О ззшто сви облаци отерани далеко од небеса, Када ce над Земљом распростру најлепши Сунчеви зраци, И Док на небу ништа не може да измене сјај његових ватра, Д°ђу изненада, y царству његових победа, да покрију Блиставо чело овога бога дана, густи, црни мраци? И зашто, y пуни дан преко Сунца пребаци свој тамни вео Нестрпљива ноћ, убрзаваЈући час свога доласка без реда, И не остави да y очим; 'мртних сиј Ништа друго, до ли лоет безбројних звезда?

A зашто пак на небу, кад Месец престане да сија, За тренутак усред таме уђе да ce бави, Или нам пак покаже тужан лик свог црвеног и крвавог чела? Ето, то су узроци, које моја песма жели да објасни, И појаве, које моја муза хоће да прослави. Уз песнички опис неба, Бошковић даје и напомене, које су управо приручник једне чак и за нас модерне астрономије. Бошковић невероватно тачно и са пуно педагошког мајсторстваговори о помрачењима. Једини узрок помрачењима, пише он, je Месец који тако растура Сунчеве зраке, да не падају на Земљу, којом ce приликом дешава помрачење Сунца, или ce пак сакрије y конус Земљине сенке и тако изазове помрачење Месеца. Подвлачи, да ce помрачење може десити само крајем Месечевог месеца, када ce, гледани са Земље, и Сунце и Месец налазе y истом пределу неба. Помрачења ce дешавају једино, ако je Месец y близини једног од својих чворова, и то, y положају пун Месец, када ce дешава помрачење Месеца и y положају млад Месец, када ce дешава помрачење Сунца. У вези помрачења наводи извесне мисли, извесна резоновања, која не налазимо ни y најмодернијим уџбеницима.

Руђе Бошковић

ВЛСИОНА I, 1953, број