Vasiona

Гагаринов лет y вештачом сателиту je показао да извежбан човек може бити цео сат и по изложев бестежинском стању без икаквих последица, уз потпуно очување радних способности. Шепердов балистички лет je недвосмислено показао да ce космонауту може препустити управл,ање малим ракетама за оријентацлју капсуле, као и укл.учивање кочећих ракета за спуштање. Провера тих могућпости није била предвиђена, сем y изузетним околностима, Гагариновим планом. Шеперд Js ту тренутну празнину y астронаутичким сазнањима попуаио својим успехои. Он je сам управљао свим операцијама за време спуштања. Он je, уосталом, како амерички стручни часописи истичу, имао y својој капсули богатију опрему и компликованију командну таблу y поређењу са одговарајућим уређајима y Гагариновом космлчком броду „Восток“. Два и по месеца после Шепердовог балиотичког лета остварен je и следећи корак y остваривању америчког пројекта „Меркјури“. Дана 21. јула постао je Вирџил Грисом амерички астронаут број два. Он je између седам и осам часова по источно-америчком времену, поновио подвиг Алена Шеперда, који je сада био y командном дентру на Кејп Канавералу, одржавајући с њии сталну радио-везу. Ракета „Редстоун“, која je Грисомову капсулу, названу „Либерти бел 7“, избацила на висину од 188,8 километара развлла je нешто већу брзину од предвиђене тако да je и достигнута висина била нешто већа но што ce очекивало. Због тога je и цео балистички лет Вирџила Грисома храјао дуже од Шепердовог. Грисом je y бестежинском стању провео пет минута дуже од Шеперда без икаквих потешкоћа. Грисом je учинио све што ce од itera очекивало. Нажалост, читава операција није потпуно успела, јер je капсула приликом удара y воду потонула пре него што су хеликоптери стигли да je извуку. Грисом ce спасао шглвањем. Тек после неколико минута извукли су га из мора хеликоптери. Лет капсуле y којој je био Грисом подсећао je y потпуности на лет Алена Шеперда, тако да je У извесном смислу био реприза једне успеле премијере. У Кејп Канавералу тврде да су астронаути Грисому били постављени неки нови задаци и да су извршене неке промене y конструкцији капсуле и инструмената. Једна од ових промена je отварање већег прозора пред пилотовим очима радл већег видокруга. Грисом ce после лета жалио да je прозор сувише велик и да од бл»ештећих Сунчевих зрака није могао идентификовати поједине делове географског рсљефа под њим. Читава операција од исеаљивања ракете „Редстоун“ до прихватања Грисома из воде трајала je 31 минут. Даљина од месга лансирања капсуле до места њеног пада y океан, североисточно од Великих Бахама, износи 488,8 километара. To je други човеков лет y припремама за коначно оотварлвање пројекта „Меркјури“. Очекује ce да ће први орбитални лет по овом пројекту бити остварен следеће, 1962. године. С. К.

Полетање ракете „Редстон-Меркјури“

40

ВАСИОНА IX, 1961 број 2