Vasiona

сложен и до данас упркос свим напорима није расветљен, очигледно je да ће изнете правилности играти важну улогу и претставл,ати ослону тачку y његовом даљем третирању. 2) Сезонске варијације y Земљиној ротацији. Пре нешто више од двадесет година откривено je да Земљина ротација није y току године константна, но je y летњем периоду нешто бржа од оне y зимском периоду. Дневне варијације су увек мале, јер њихова максимална вредност не прелази ± Os.OOl али пошто ce њихови ефекти сабирају то Земљин часовник може да жури односно да касни, y односу на оно показивање које би ce добило кад тих варијација не би билО', и до једног десетог дела временске секунде. Те варијације нксу сталне но ce мењају из године y годину по амплитуди и фази, али општи ток појаве задржава свој карактер.

Узрок овим променама лежи y променљивости метеоролошких услова који владају на Земљи y току године a који изазивају неправилне промене y пребацивању ваздушних маса са једне полулопте на другу, чиме ce изазива промена y моменту инерције Земље па следствено и y њеној ротацији. Ова појава ставила je y оштрој форми на дневни ред питање метеоролошких услова који владају на Земљиној површини и била je повод многим значајним научним подухватима и радовима, којима je расветљен низ питања, док je низ друшх питања тек покренут. Уосталом увек решење једног проблема значи увођење нових, који су са оним решеним y ближој или даљој вези. 3) Тицус-Бодеов низ. Овде наводимо један случај емпирског закона, који, како ce доцније испоставило, то и није, јер не репродукУЈе до краја оне односе које би требао да Рецродукује. Он je својевремено био врло зктуелан y астрономији и чак je учинио једну к Рупну услугу и тиме искупио право* да буде помињан. To ce односи на откриће Нептуна,

које je постигнуто „врхом пера“, када je при израчунавању места дотле непознате планете коришћена даљина добијена из тог низа. Али то je уједно била шегова лабудова песма јер je откриће те планете истовремено значило и откриће нетачности Тицус-Бодеовог низа. Као што je познато, тим ce низом репродукују даљине седам, y време његовог постанка, познатих планета и то по овом системуИспишу себројеви; 0,3, 6,12, 24,48, 96,192, 384, који осим првог, чине геометријску прогресију. Сваком броју тога низа дода ce 4 па ce добијени збирови поделе са десет. Тако добијени бројеви добро репродукују даљине седам првих планета, и средњу даљину планетоида, што ce види из њиховог упоређења са стварним даљинама тих тела. Даљине планета: 0.4, 0.7, 1.0, 1.5, 2.8, 5.2, 9.5, 19.1, 30.0, 39.5. Тицус-Бодеов низ: 0.4, 0.7, 1,0, 1.6, 2.8, 5.2, 10.0, 19.6, 38.8, 77.2. Како видимо, даљине две последње планете, a нарочито последље, одударају од оних које би ce на сснову низа очекивале. Међутим планета je упркос осетно 1 погрешеној даљини ипак била пронађена врло приближно на оном месту које су оба њена проналазача, и Леверје и Адамс, рачуном извели. To je због тога што усвојена дал>ина ипак, грубо узев, одговарала стварној даљини. Већ при проналаску следеће планете, такође „врхом пера“ тај низ није више коришћен, јер ce увиђало да he њена дал.ина још више отступити од оне која je њиме предвиђана за претходну планету. Показало ce да су Ловел и Пикеринг, проналазачи Плутона, били потпуно' y праву. 4) Однос маса-сјај код звезда. Посредством двојних звезда утврђена je једна важна правилност: што нека звезда има већи апсолутни сјај, то je и њена маса већа и обрнуто. Ta je веза утврђена 1917. године и омогућује да ce одреди маса звезде на основу њеног апсолутног сјаја y ошш случајевима када ce она не може директно одредити. Ta je веза безмало универзална, јер важи за све звезде осим за беле патуљке.

Сл. 1 Број Сунчевих пега од 1850. до 1940. године.

Сл. 2 Неправилности трајања ротација Земље.

Сл. 3 Веза маса-сјај код звезда.

ВАСИОНА IX, 1961 број 2

45