Vasiona

5) Раселов дијаграм. Ако ce изведе график тако што ce апсолутни сјај звезда нанесе y зависности од спектралне класе (тј„ температуре) установиће ce да звезде нису хаотично разбацане, него ce групишу y два низа. Један je углавном хоризонталан a други иде косо. Хоризонталан низ садржи такозване звездеџинове, док коси низ, који ce зове главни низ садржи оно што би ce могло звати обичним звездама. У свом доњем делу главни низ прелази y такозване црвене патуљке, y које спада и наше Сунце. И на овом графику бели патуљци стоје по страни, што je још један доказ да су то звезде изузетних особина.

Раселов дијаграм игра важну улогу при разматрању питања развоја звезда. Он пружа и практичне користи јер ce помоћу њега могу одређивати даљине звезда само на основу њиховог спектарског типа, јер ce из дијаграма може одмах знати која je шеиа апсолутна величина. To je такозвана спектарска метода одређивања звезданих паралакса, која je уведена y употребу 1914. године. Ha тај je начин одређена даљина више десетина хиљада звезда. Њена предност je y томе што ce може користити и код веома далеких звезда где je тригонометриска метода немоћна. 6) Промена сјаја код Цефеида. Као што je познато, многе звезде не сијају увек истом јачином, но свој сјај мењају па су једном сјајније a други пут мање сјајне. To су такозване променљиве звезде. Има их више врста. С обзиром на то да ли свој сјај мењају периодично или неправилно деле ce на периодично промешвиве и неправилно променљиве. Међу овим првима особито ce истичу тзв. Цефеиде. Периода промене њиховог сјаја износи од 1 до' 10 дана. Карактеристичан je ток промене сјаја ових звезда: брзи пораст a постепен пад. Ha слици бр. 5 дата je крива промена сјаја звезде Делта Цефеи. По овој звезди су и све променл>иве овога типа добиле име Цефеида.

7) Обнос периода-сјај код цефеида. Године 1912. je Мис Ливит са Харвардске опсерваторије утврдила да између средње апсолутне величине цефеида и њихове периоде промена сјаја постоји веза y том смислу да што je период неке цефеиде већи, већи je и њен сјај. Иако та веза сама по себи није објашњена, ипак je она од велике практичне користи јер ce помоћу н>е могу одређивати даљине свих видљивих цефеида, само на основу периода и привидног сјаја, a самим тим и даљине оних звезданих формација y којима ce оне налазе. Врло je срећна околност да су цефеиде све јаког сјаја па су видљиве и на оним даљинама на којима je друге звезде слабијег сјаја немогуће видети.

8) Личне грешке. При сваком посматрању, односно мерењу посматрач несвесно и неизбежно чини неку грешку, која има систематски карактер и само њему je својствена. Колике he оне бити не може ce унапред знати, но ce мора специјалним поступком одредити. Такве су на пример личне грешке при посматрању окултација, које ce састоје y tomo што посматрач окултације увек касније региструје појаву но што ce она стварно одиграла. Она ce код разних посматрача креће између 05.3 и 05.5. 9) Црвено померање y спектрима галаксиja. Спектри свих галаксија показују помереност ка црвеном делу и то утолико веће уколико je одређена галаксија даља од нас. №

Сл. 4 Раселов дијаграм

Сл. 5 Промена сјаја звезде Делта Цефеи

Сл. 6 Веза nepuoda-cjaj код Цефеида

46

ВАСИОНА IX, 1961 број Ј