Vasiona

основу Доплеровог ефекта, то би значило да ce галаксије утолико већом брзином удал>авају од нас, уколшш су даље, иако то није једини начин да ce оно протумачи. Ово црвено померање претставЈва данас један од врло сложених проблема, чије дефинитивно решење још измиче данашњим могућностима астронома. Ова ce веза може користити за одређивање даљина галаксија и то оних најудаљенијих, које ce налазе на граници видљивости највећих инструмената.

Др-

Љ. А. Митић

Сл. 7 —■ Удаљавање ( y километрима y секунди) галаксија y зависности од њихове удаљености од нас.

Велики руски научник К. Е. Циолковски (1857 - 1935)

Константин Едуардович Чиолковски je рођен y Рјазанској губернији, y сиромашној породици. Отац му je био шумар, a касније наставник и чиновник. О васпитању и образовању деце старала ce мајка. Када je имао десет година, Циолковски je, после једне тешке болести, скоро потпуно оглувео, na je корао да напусти школу. Отада je сам учио код куће. Beh y четрнаестој години je систематски почео да проучава природне науке. У исто време ce код њега јавља страст за проналасцима. Прави балоне, моделе парних машина, аутомобил који покреће пара. Године 1873 одлази y Москву и тамо завршава средњу школу и већи део факултета, 1879. je постао учитељ и отпутовао y Калужску губернију да предаје аритметику и геометрију. Циолковски ce y то доба бави скоро; свим наукама астрономијом и небеском механиком, енергетиком и астробиологијом, физиком и геохемијом, филозофијохч и лингвистиком. Али посебно место y његовим научним проучавањима ипак су заузимала истраживања У области авијације, ваздухопловства, и међупланетарног саобраћаја. Још y својим дечачким годинама Циолковски je почео да размишља о могућности конструисања металног аеростата и 1885. године разрађује конструкЦију металног дирижабла променљивог обима. Велику пажњу je Циолковски посвећивао питањима аеродинамике. Године 1891. je изишао његов први рад „притисак течности на раван која ce y њој равномерно креће“.

Следећих година Циолковски даје идеју о изградњи металног авиона. У чланку „Аероплан или птицолика (авијациона) летећа машина“, изнео je схему авиона, веома напредну за оно време моноплан са течним горивом, слободно носеће крило, дебео профил са заобљеном предњом ивицом, шасијом за точкове, мотор са унутрашњим сагоревањем (Сл. 2). После низа експеримената y природним условима Циолковски je на идеју да испитује моделе y условима вештачке ваздушне струје. Године 1897. je изградио аеродинамичну трубу са слободноам ваздушном струјом y којој je изводио продубљавање тела различитих облика. To je била прва аеродинамичка труба y Русији употребљена за истраживања y вези са разрадом питања авијације. Међу радовима Циолковског нарочито ce истичу његова истраживања из ракетодинамике и астронаутике. Циолковски je веома рано почео- да ce бави мишљу О: покоравању безграничних васионских пространстава. Око 1879. године je конструисао прибор за изучавање дејства убрзања силе теже на жив организам, a четири године касније y делу „Слобадан простор“ анализира појаве y средини где сила теже практично не делује. У истом раду он je први пут изнео' мисао о могућности примене принципа реактивног кретања и летовима y безваздушном простору (Сл. 3).

ДЛСИОНА IX, 1961 број 2