Vasiona
NOVOSTI I BELEŠKE
Nova kometa 1960 n ili kometa Kendi. M. P. Kendi, sa Kraljevske opservatorije u Engleskoj, pronašao je novu kometu u sazvežđu Cefeja. Kometa je bila osme prividne veléiine, a bila je odkrivena 26. decembra 1960. Neposredno po njegovom pronalasku, astronomi iz Zoneberg Opservatorije u Istočnoj Nemačkoj, nasii su kometu na tri ploée snimljene 17. i 24. decembra. Kometa se kretala prema jugu i nije mnogo menjala jačinu sjaja. Prolaz kroz perihel je bio, prema M. Kendiju, 8. februara 1961. U doba prolaza kroz perihel kometa je bila dovete prividne veliôine i kretala se na jutarnjem nebu, kroz sazvežđa Pegaz i Ribe. »Sky and Telescope« Voi, XXI, No. 2. Febr, 1961. Dragoslav Eksinger Jedan zakasneli nekrolog: Unirò je H. P. Vilkins. Na dan 23. januara 1960, umro je poznati britanski astronom H, P. Vilkins. Vilkins je bio autoritet u oblastl selenografije i pisae mnogih knjiga i radova o našem pratiocu Mesecu. Pokojni Vilkins je bio član Kraljevskog astronomskog društva; predsednik Sekcije za Mesec Britanskog astronomskog društva i počasni predsednik Astronomskog društva Spanije i Latinske Amerike. Objavio je knjigu: »Naš Mesec« (»Our Moon«) godine 1954, u kojoj je izneo interesantne podatke o proučavanju formaeija na Mesecu. U saradnji sa Patrikom Murom, objavio je knjigu »Mesec« (»The Moon«), godinu dana kasnije sa karticama Mesečeve površine, u kojima ima 90.000 detalja. Te kartice su reprodukovane godine 1959, bez izmene. Vilkins je bio autor i nâjveée dosadanje karte Meseca, o kojoj je bilo reči u »Vasioni«, br. 3 i 4 za godinu 1960. Dragoslav Eksinger Najveća i najmanja sazvežđa na nebu. Prema podacima iz »Handbook-a« za 1961., u izdanju Britanskog astronomskog društva, saznajemo najrecentnije Podatke o veličini sazvežđa na nebu, tj. koliku površinu na nebeskom svodu zauzimaju pojedina sazvežđa. Ove podatke izneo je A. E. Levin u svojoj tablici površina sazvežđa. _ Prvih pet najvećih sazvežđa su: Hidra: sa povrsinom od 1303 kvadratna stepena, Devica; 1294, Veliki Medved:’ l2Bo, Kit; 1231 i Herkules: 1225. Najmanja sazvežđa su: Strela: 80 kvadratnih stePeni, Ždrebe; 72 i Južni Krst 68. Kada bi nekadanje sazvežđe Argo, koje je rastayljeno u 4 sazvežđa skupili ujedno, ono bi bilo n ajveće i imalo površinu od 1900 kvadratnih stepeni - Kao što je poznato, to sazvežđe je rasltavljeno na sazvežđa: Krma, Kompas, Kljun i Jedra. Dragoslav Eksinger Jedan novi atlas Mesečeve površine iz 1960. J apanski astronomi S. Mijamoto (o éijim radovima u e zi sa Mesečevim formacijama, v. élanak u ovom roju »Vasione«) i M. Macui su izdali jedan vrlo Pspeo, manji atlas Mesečeve površine. Atlas je fotoSrafski, a snimanja su vršena Kukovim refraktorom, ? aperturom od 30 santimetara, na poznatoj japanSK oj Kvasan Opservatorijl. of i 6 objavljen kao 95. sveska »Contribution 1 Kwasan Observatory«, na odličnom papiru i vrlo üv Podesn °S formata. U Atlasu koji je objavljen sa v °dom na engleskom jeziku, pod naslovom; »Photo-
graphie Atlas of the Moon«, ima 85 snimaka snimljenih pod različitim osvetljenjima. U kratkom uvodu, na prvoj strani atlasa, dati su najnužniji podaci o instrumenta i pomoénim uredaiima sa kojima je vršsno snimanje, kao i podaci materijalu. Ekspozicija svih slika je od 2-—4 Sekunde.
Dragoslav Eksinger
Mađarski astronomi 15 februara 1961. Mađarski astronomi iz Bugarske su posmatrali potpuno pomračenje Sunca 15 februara 1961 god, Organizacija posmatranja poverena je Heliofizičkoj opservatoriji iz Debrecina, a rukovođenje njenom direktoru dr L. Dezsö-u. U 1960. godini rukovodilac ekspedicije otputovao je u Bugarsku 1 izvršip izbor mesta. U Bugarskoj u februaru vedrina se može očekivati sa verovatnoćom od 45 —50°/o. Dezsö je zbog toga izabrao dve stanice: za glavnu stanicu odredeno je selo Lipnik (nedaleko od grada Ruščuka), a za drugu grad Silistra, koji se nalazi na samoj rumunsko-bugarskoj granici. Ova dva mesta imaju sasvim različite meteorološke karakteristike. Time se želelo obezbediti, ako je to uopšte moguće, od vremenskih neprijatnosti. Rastojanje između ova dva mesta je 120 km. U slučaju potpune vedrine vreme posmatranja moguće je produžiti od 2,5 na 4,5 minuta. To je mogio zbog toga sto je na istočnoj stanici pomračenje počelo 2 minuta kasnije. Totalitet u toj zoni trajao je 155 sekunada. Ekspedicija od 10 ciano va sa instrumentima (7 tona) krenula je iz Madarske 24 januara. U Llpniku smeštena su 4 instrumenta: refraktor od 25 cm, fotoheliograf od 13 cm i četvoroobjektivna fotokamera. Za posmatranje je iskorišćen i tražilac glavnog instrumenta. U Silistri postavljen je jedan heliograf od 15 cm, refraktor od 76 mm i teleobjektiv sa žižom od 40 cm. Cetvoroobjektivna kamera izrađena je u radionici narodne opservatorije »Urania« u Budimpešti. Ovom kamerom, sa različitim blendama i sa polaroidima raznih položaja, na jednu fotoploču mogu se istovremeno snimiti četiri snimka. Ovako je moguée, s jedne strane, fotometrijsko ispitivanje korone, a, s druge strane, izučavanje magnetnog polja Sunca. Na jednom refraktoru bio je smešten jedan naročiti sistem polarizacionih filtara, u kojem, jedan pored drugoga, na ivici diska smešteni su polarizatori u raznim položajima. Pomoću ovoga moguée je ispitivati polarizaciju svetlosti korone od mesta do mesta radijalno i vertikalno na taj pravac. U Silistri jedan instrument bio je predviđen za polarimetrijska merenja (paralelno Sunčevom ekvatoru i normalno na ovaj pravac), Teleobjektiv je imao za zadatak da snimi koronu u boji na film 24x36 mm. Postavljanje instrumenata izvršeno je vrlo brzo ali u toku priprema nije bilo moguée namestiti instrumente u željeni položaj. Rad su neprestano ometali oblaci i magia. I u danima pred pomraéenje bilo j vrlo kritično: 12. i 13. februara nebo je bilo potpuno prekriveno, a 14. februara padao je sneg. Razvedravanje je počelo 15. februara u ranim jutamjim časovima. U Lipniku, na glavnoj stanici, pomraéeno Sunce posmatrano je kroz oblake. Astronomi u Silistri imali su veéu sreéu: nebo se potpuno razvedrilo pola sata pre totaliteta. Zbog ovakvih uslova došlo je do male izmene posmatraékog programa, ali može se reéi da su mađarski astronomi u potpunosti uspeli. Treba napomenuti da je ovo bila dosad prva
OЛСИОНА IX, 1961 број 2
53