Vasiona

samostalna mađarska ekspedicija za posmatranje pomračenja Sunca. Naređenje za rad u toku totaliteta animili su na magnetofon. Za posmatranje Je predviđeno 145 sekunada, a ostalih 10 sekunada ostavljeno je posmatraéima da slobobodnim okom pogledaju »crno« Sunce. To, međutim, ni je ostvareno. Poeto je magnetofon objavio poslednje naređenje, Sunce je izišlo ispod crnog diska! Do ovoga je došlo zbog toga što je program snimljen na magnetofon u toploj sobi, dok je pored instrumenta temperatura bila oko 0 stepeni. To je dovelo do zakašnjenja magnetofona od oko 5 sekunada. Isto toliko je izgubljeno na početku totaliteta posmatrači su se zbunili. Od svih ekspedicija ko je su se smestile na teritoriji Rumunije i Bugarske, jedino su madarski astronomi u Silistri imali potpuno vedrò nebo. Nemaäßä ekspedicija od 18 članova postavila je tri stanice oko mesta Toševo ali ni na jednoj nisu postigli uspeh. Nisu imali sreée ni Bugari sa svojom ekspedicijom u primorskom mestu Balčik. Oblačno je bilo i u Bukureštu 1 u Sofiji i tamošnje opservatorije nisu sakupile nikakye naučne pbdatke. F. Toth, filmski snimatelj iz Bukurešta, snimio je na film i na magnetofon ponašanje životinja na jednoj farmi gde je bilo 4500 kokošaka i petlova. Pri smanjenju dnevne svetlosti kokoške su se ponašale kao da je vece vratile su se u kokošinjac i umirile se. Petlovi su bili uznemireni, ponašali su se kao da predstoji napad ptica grabljivica. Po završetku totaliteta 500 petlova kukurekali su neobičnim intenzitetom. I ovo pokazuje da životinje ne oseéaju vreme nego da sve cine po refleksu. (»Természettudomanyi közlöny«) T. Đ.

Japansku sondažnu raketu »Kappa-6« kao sto je poznato, konstruisao je Institut industrijskih nauka Tokijskog univerziteta, pod rukovodstvom prof. dr. Hideo Itokawa a proizvode je u preduzeću Fudži Presižn Mesineri u Tokiju. Ova raketa dovršena je 1958 g. i ispitana odnosno korišćena od strane Tokijskog univerziteta od juna 1958. do kraja 1959. godine, na poligonu ovog Univerziteta u Akiti, na obali Japanskog mora. Njena najveća praktično dostignuta visina od 62 km zabeležena je prateéim radarima, prilikom lansiranja pod uglom od 80 stepeni. Ona je dostignuta 118 sekundi posle lansiranja a veé u 260. sekundi po lansiranju pala je u more, na udaljenju od 76 km. U slučaju vertikalnog lansiranja, raketa može da dostigne visinu od 90 km, Raketa se sastoji iz dva stepena sa motorima na čvrsto gorivo kompozitni raketni barut. Ukupna dužina rakete iznosi 5,6 m, težina pri poletanju 260 kg, dok je korisni teret s—lo5 —10 kg. Najveći prečnik rakete iznosi 25 cm. Za prvog počasnog ciana Međunarodne astronautičke akademije (lAA) izabran je, početkom ove godine, slavni danski fizičar Nils Bor. Isto tako, ova Akademija koja broji 45 članova, na čelu sa poznatim aerodinamičarom dr. Teodorom fon Karmanom (SAD), kao direktorom, i prof. J. Peres, dekanom Fakulteta nauka Univerziteta u Parizu, i dr. F. J. Malina, američkim raketnim pionirom, izabrala je, nedàvno, nove članove i to: u Odeljenje osnovnih nauka ■ —■ prof. Juliusa ißartelsa (Z. Nem.), prof. Dejvida Bejtsa (Bates) (Engl.), prof. L. Birmana (Biermann) (Z. Nem.), prof. Sidnija Cepmena (Chapman) (SAD), dr. Herberta Fridmena (Friedmann (SAD), prof. Lea Goldberga (SAD), dr. Homera Njuela (Newell) (SAD) i prof. Freda Uipla (Whipple) (SAD); u Odeljenje tehničkih nauka dr. Adolfa Buzemana (Busemann) (SAD), prof. Elia Karafolija (Carafoli) (Rumun.), prof, prof. Luidjia Krokoa (Crocco) (SAD), ing. Krafta Erikea (Ehricke) (SAD), prof. Antonija Ferlja (Ferri) (SAD), prof. Artura Kantrovica (Kantrowitz) ((SAD), dr. Majkela Lajthila (Lighthill) (Engl.), prof. Morisa Roa (Roy) (Franc.), dr. Hauarda Sajferta (Seifert) (SAD), dr. Ernsta Stulingera (Stuhlingr) (SAD) i dr. Martina Samerfilda (Summerfield) (SAD); u Odeljenje hioloških nauka dr. Roberta Granpjera (Grandpierre) (Franc.), prof. U.S. fon Ojlera (von Euler)

(Sved.), dr. Eštona Grejbila (Graybiel) (SAD), prof, Tomaso Lomonaka (Lomonaco) (Ital.), prof. Rodolfa Margarija (Margaria) (Ital.), dr. Hermann Sefera (Schaefer) (SAD), prof. Gustava Suberta (Schubert) (Austrija), puk. Džona Stepa (Stapp) (SAD), vazd. komodora W. K. Stjuarta (Stewart) Engl.), dr. P. M. Van Vulfen Paltea (Wulften Palthe) i ser Harolda Uitingema (Whittingham) (Engl.). Osnovana 1960. godine u Stokholmu, ova Akademija, prema tome, danas broji ukupno 76 članova iz 18 zemalja i sedište joj se nalazl u Parizu.

* Lansiran zajedno sa satelitom Transit lIA,

Radioveza u vasioni. U eri putovanja u vasionu radiosignali imaju vrlo veliki značaj. Pomoću njih se uspostavlja veza između Zemlje i vasionskih brodo va. U vezi s tim postavlja se pitanje: do koje daljine je moguće emitovati radiosignal sadašnjim apara tima na Zemlji? F. Drake dao je sledeću vezu između daljine i instrumentskih karakteristika: gđe su: (A\i/ i/ (f/B) /4 R daljina u svetlosnim godinama na koju se može emitovati signal, Pe —• efektivna radiaciona energija odašiljača izražena u vatima, A efektivna površina prijemne antene u m s , T višak temperature šuma upotrebljenog prijemnika izražena u apsolutnoj skali, t —• prosečno vreme prijema u sekundama, B talasni opseg signala u cikl/sec. Radiosignal poslat na Veneru 1959. imao je efektivnu radiacionu moć od IO 10 vata, i talasni opseg od 10 cikl/sec. Američki radioteleskop od 26 m (85 stopa) raspolaže prijemnom antenom od 370 m 2 , T može biti niži od 10 K, a f oko 100 sek. Zamenjujući ove podatke u gornjoj jednačini dobijamo 8,7 svetlosnih godina, Drugim reöima signal koji je 1959 god. poslat na Veneru može biti registrovan na Siriusu radioteleskopom od 26 m. Veliki radioteleskop u Jodrell Bank-u (Engleska) može da primi signale sa daljine od 10 svetlosnih g°' dina. Novi američki radioteleskop od 305 m, koji se sad gradi, dopreée i do 100 svetlosnih godina. (»Southern Stars«) T. Đ.

Stanje satelifa i kosmičkih raketa (5. V. 1961.)

ВАСИОНА IX, 1961 број 2

u ДЗ Oznaka ПЗ :> _o 'o’ 3 o2 Јл B V N) _ o C 3 c n O >N4 —* .22 iCO "и D o ol ol 'S E —3 <U Beacon 2 — Courier 1 1 1 1 Discoverer 21 16 1 — Echo 2 1 1 — Explorer 12 6 6 4 Midas 2 1 1 1 NRL * 1 1 1 Samos 2 1 1 1 Score 1 1 — _ Sputnik 11 11 1 — Tiros 4 2 2 1 Transit 4 2 3 2 Vanguard 11 3 3 1 Satelita 73 46 21 12 Kosmičkih raketa 10 6 4 Ukupno 83 52 21 4 12