Vasiona

Најзанимљивија звезда. Можда изгледа мало чудно да ce за неку звезду може рећи да je најзанимљивија. Заиста, није мали број звезда које својим сјајем, величином, масом и густином, као и читавим низом многих других одлика представљају врло занимљиве објекте. Али, епитет најзанимљивија може да ce без устручавања рД звезди Ета Карине, Ова звезда, као и цело сазвежђе, припада јужној небеској хемисфери и није видљива посматрачима из већег дела Европе, па ни нама. Ha основу разних проучавања сређени су ови подаци о Ета Карине: Ректасцензија звезде je 10 h 43 m .1, a Деклинација: —s9° 25’; за епоху 1950.0. Ета Карине je неправилно променљива звез-да са привидном величином 1.0 y максимуму и 7.4 y минимуму. Колебања сјаја те звезде су врло неправилна. Њена удаљеност од нас je врло велика, али мерења ce сасвим не слажу. Према Е. Гавиоли, даљина Ета Карине износи 1340 парсека. Према Текериу, удаљеност je нешто мања и износи 1200 парсека. У сваком случају то je огромна удаљеност, јер на нашем северном небу од сјајнијих звезда најудаљенији je Денеб или Алфа Лабуда (удаљен свега 465 светлосних година). Највећи сјај' Ета Карине je достигла године 1843, њен тадашњи сјај je био —0.7. Из тога ce да закључити, водећи раучуна о удаљености саме звезде, да je њена тадашња апсо: лутна величина била —13.0! Дакле, супер-супер гигант. Њена данашња апсолутна величина je •—5. У максимуму ова звезда врло личи на супернову. Њен спектар je особит и када није максимум сјаја и под. сећа на спектар нове звезде. За последњих 250 regima звезда je израчила енергију y износу од 10 50 ерга. Ha основу недавних изучавања на Опсерваторији Ла Плата, констатовано je да je удаљеност звезде Ета Карине већа него што ce мислило. Према мерењима Др. Ливиа Гратона и Аделе Рингелет, удаљеност Ета Карине je 1400 парсека.

Драгослав Ексингер

Тристотинеседамдесет година од смрти Вилеброрда Снела. —■ Пре 370 година, родио ce y холандском граду Лајдену славни Вилеброрд Снел ван Ројен, или како ce на латинском зове Снелиус. Снелиус, мада je врло млад умро, било му je свега 35 година, оставио je за собом видног трага: не само y физици, већ и y астрономији. Поред физике и астрономије, он ce бавио и математиком, геодезијом и картографијом. Снелиус je оставио за собом познати закон о преламању светлости y геометријској оптици, који ce и данас изучава y средњим школама. Као геодета Снелиус je брил>антан проналазач. За собом je оставио једну методу која ce и данас често примењује. Принцип те своје методе, коју je y пракси применио објавио je y књизи: „Erathostenes Batavus seu -de Terrae ambitus vera quantitate“, ова књига je објављена y Лајдену 1617. Снелиус je први, после разних примитивиих метода које датирају још из етарог века, увео тригонометријску методу или методу триангулације. Он je прецизно измерио базу свог система триангулације, тј. растојање између две не много удаљене тачке, које je узео за основно. Његова база била je дуга 328 метара. Ту даљину између насеља Алкмара и Бергена, Снелиус je пажљиво измерио помоћу гвоздених шипки. Холандија je идеалан терен за таква мере-ња, због константно равног земљишта. Снелиус je рођен 1591. године y Лајдену. Био je професор на тамошњем Универзитету. Поред књиге „Erathostenes Batavus“, он je објавио, такође y Лајдену, спис: „Doctrinae triangulorum canonicae“, године 1626, када je и умро. Сама књига je дефинитивно била одштампана и пупгтена y продају 1627, тако да ce о-на може рачунати као посмртно дело.

Драгослав Ексингер

Radiozračenje Saturna. Poslednjih godina rarioteleskopima je konstatovano postojanje radiozračenja sa Venerei, Marsa i Jupitera. Ovi radiotalasi potiču od toplotnog zračenja planete i od električnih procesa u atmosferi tog nebeskog tela. Jačina termičkog zračenja na pojedinim talasnim dužinama zavisi od temperature i zbog toga iz njihovog merenja može se odrediti i temperatura planete. Avgusta 1960. god. paraboličnim radioteleskopom (prečnika 26 m) Univerzitetske radiolaboratori je u Mičigenu konstatovano je postojanje zračenja sa Satuma'. Merenja sui vršena na talasnoj dužini ođ 3,45 cm. Merenja su pokazala da temperatura Saturna iznosi —l76°C sa greškom merenja od ±2l°C. Ovaj rezultat poklapa se, uglavnom, sa rezultatima dobijenim optičkim putem. (»Nature«) T. Đ. Galaksija na daljini od 5 milijardi svetlosnih godina. Nedavno sa radioteleskopom u Kembridžu konstatovano je slabo radiozračenje iz jedne tacke neba. taj radio-izvor nije se mogao prlpisati nijednom poznatom nebeskom objektu. Pozvan je u pomoć palomarski gigantski teleskop od 5 metara, koji je snimio taj deo neba. Na f otografi ji pronadena je jedna maglicasta tačka. Ovi snimci kao 1 radioastronomska posmatranja potvrduju da se radi o jednoj ekstragalaksiji, zvezdanom sistemu sliönom našem. Iz radioastronomskih posmatranja siedi da je dal j ina ovog sistema 5 —6 milijardi svetlosnih godina. Prema tome, ovo je jedna od najviše udaljenih galaksija od Zemlje. Radi uporedenja treba napomenuti da čovek tek od pre milion godina živi na Zemlji. Starost Zemlje, prema najnovijim merenjima, iznosi oko 4,5 milijardi godina. Prema tome svetlost i radiozraci, koje smo sad uočili, krenuli su sa te galaksije pre nego što je Zemlja i postojala. (»Science«, »Élet és tudomâny«) T. Đ.

Probe odvajanja nosne obloge vasionske sonde »Plonir VI« koja treba da se pomoću rakete-nosača »AtlasEjbl« lansira sa Kejp Kanaverala

ВАСИОНА IX, 1961 број 2

55