Vasiona

Светог Влаха од стране Наполеонове Француске. У време Бошковићевог рођења највећи дубровачки уметници и научници, Држић, Гундулић, Бунић, Палмотић, Геталдић, Градић, припадају већ доста давној прошлости, па он стоји скоро усамљен, као померен изван времена које би му одговарало y развитку његове мале отаџбине. Док ce током Бошковићева живота духовни живот y Дубровнику постепено гасио, он ce y другим крајевима нашега народа тек будио из дугога сна. Рачани, Венцловић и малобројни други појединди показују много прегалаштва на пољу књижевности, па помало и науке, али не могу да ce удаље од устаљених погледа, не могу да прекораче дуге деценије и векове чамовања под отоманском влашћу. У оно време када je Бошковић почињао састављати свој спев о помрачењима и био професор математике y римском колегију, 1734, Венцловић стрпљиво, својим ситним рукописом, преписује беседе о стварању света Василија Великог, писане y IV веку, да би из њих црпли знање малобројни свештеници и калуђери. Тек покољење које ће их сменити биће свеоно потребе да ce потпуно раскине са средњевековном учмалошћу, са Космином „Хришћанском топографијом“ и његовом равном Земљом, са небом од платна пророка Исаије, са светим Јованом Дамаскином и његовим идејама, па и са много модернијим Пселосом и другим византиским узоримо. У време када je Бошковић y напону своје умне снаге, једнак било Köm од највећих европских научника, Заха-

рије Орфелин, који ће умрети две године пре њега, Доситеј Обрадовић и Јован Рајић, који ће га обојица надживети, рационално настројени, сврставају ce y редове модерних Европљана и полажу основе савремене науке y северним покрајинама наше земље. Али иако им je временски близак, Вошковић je од њих y свему другом веома далеко. Док учени људи из Војводине улажу много воље и труда да макар мало уздигну културни ниво широких народних слојева, пишу за народ, на његовом језику и на начин који je њему доступан, Бошковић, један од последњих великих европских научника који махом пише на латинском, води рачуна само о „чистој“ науци и пише за мали број стручњака, али свих народно!Сти. Живећи далеко од својих, Бошковић није могао осетити њихове културне потребе, па 'је својим умом зрачио само y највишим областима науке, приступачним самО' ускоме К РУ Г У малобројних стручњака, a ваљда ниједном нашем човеку тога доба. Ово му ce не може замерити, када ce имају на уму његов животни пут и прилике које су y нашој земљи тада владале. Напротив, треба му бити захвалан што je последњи космополитски научник пронео славу своје мале отаџбине на једноме подручју које je другима било недоступно, a знамо да ни y далекој туђини никад није заборавио свој родни град, већ му je помагао y многим приликама, залажући свој углед за његово добро.

Ненад ЈАНКОВИЋ

BIBLIOGRAFIJA ASTRONOMSKIH RADOVA RUĐERA BOŠKOVIĆA

De maculis Solaribus, Romae 1736 (O Sunčevim pegama) De Mercurii novissimo infra Solem transitu, Romae 1737 (O najinovijem prolazu Merkura isipred Simca) De aurora boreali, Romae 1738 (O polarnoj svetlosti) De novo telescopii usu ad obiecta coelestia determinanda, Romae 1739 ponovo otštampana u Nova acta eruditorum 1740 (O novoj upotrebi durbina za određivanje položaja nebeskih objekata) De veterum argumentis pro Telluris sphaericitate, Romae 1739 (O argumentima starlh u prilog sferičnosti Zemlje) Dissertatio de Telluris figura, Romae 1739 (Rasprava u obliku Zemlje) De inaequalitate gravitatis in diversis Terrae locis,

Romae 1741 (О nejednakosti teže na raznim mestima na Zemljd) Disquisitio in universam astronomiam, Romae 1742 (Istraživanja iz opšte astronomi) e) De annuis fixarum aberrationibus, Romae 1742 (O godišnjoj aberaciji nekretnica) De observationibus astronomicis, et quod pertingat earundem certitudo, Romae 1742 (O astronomskim posmatranjima i njihovoj pouzdanosti) Nova methodus adhibendi phasium observationes in eclipsibus Lunaribus ad exercendam geometriam et promovendam astronomiam, Romae 1744 (Nova metoda posmatranja faza pri pomračenjima Meseca za vežbanje u geometriji i unapredivanje astronomije) De cometis, Romae 1746 (O kometama)

ВАСИОНА IX, 1961 број 2