Vasiona

O tome da li posto je morski ili jezerski baseni s vodom, u vezi prve hipoteze, mi smo već izneli svoje mišljenje kada je bilo reči o cirkulaciji vode u atmosferi. Ovde bismo medutim, samo još dodali promenljivost bo je kao činjenicu koja ne ide protiv, već za izneto mišljenje. Siva boja tamnih oblasti dolazi od ledene kore (koja se zimi f ormira na morskoj ili jezerskoj površini. Njeno formiranje je omogučeno zbog male dubine morskih odnosno jezerskih basena, kao i niskih temperatura. S proleća počinje otapanje leda, a samìm tim i promena boje koja od sive prelazi u sivo-zelenu i zelenkasto-plavu. Ova poslednja boja je verovatno zastupljena na površini mora i jezerau oblasti Marsovog ekvatora. Karakteristično je istači da se promenljivost boje Marsovih mora izvesno podudara s promenljivošću boje okeanske i morske vode na Zemlji, s tim što je ona na Zemlji posledica samo temperaturnih razlika a ne i dubine basena u vezi s geografskom širinom. Tako u ekvatorsko-tropskim oblastima površina okeanske i morske vode je kobaltno piava, a idući u vise širine zelenkasto piava, da bi u polarnim oblastima bila zelena. U prilog postojanju morskih ili jezerskih basena na Marsu ide i fakat sto su tamne oblasti za 10 —15° toplije od okolnog terena, a to se slaže sa fizičkim stanjem specif iòne toplote između kopnene i vodene površine.*

Endogene sile i njihov uticaj na reljef. Do sada je bilo reòi samo o uticaj u egzogenih sila agenasa na Marsov reljef koje su uglavnom posledica prisustva atmosfere i klimatskih promena u njoj. Pod uslovom da postoji dejstvo samo ovih sila i agenasa (veé dugi vremenski period) tada bi reljef Marsa imao isključivo klimatogene odlike. Međutim ovo je maio verovatno iz razloga što većina pianeta, koje poseduju svoje litosfere (kore), imaju izraženo i dejstvo endogenih sila. U tom pogledu može nam najbolje poslužiti za upoređenje aktivnost indogenih sila na koru našeg Meseca. Posto je kod njega ta aktivnost ustanovljena (samo u manjem iznosu)**, onda ona time pre treba da je zastupljena kod Marsa koji ima svoju atmosferu, a koja čini sastavni deo njegove celokupne materije. Drugim rečima, ako Mesec ne predstavlja mrtvo telo u tektonsko-vulkanskom smislu, Mars ga utoliko visé ne može predstavljati jer on ni je mrtvo telo ni u biološkom smislu. O tome u ko jim oblastima postoji izražena aktivnost endogenih sila i procesa na Marsovoj površini, mi ne možemo za sada reći, ali da ona nesumnjivo postoji, pokazuje nam pored prikazanog upoređenja sa Mesecom i hipoteza o postojanju izvora juvenilne vode (koja nadoknaduje izgubljeni deficit vlažnosti u atmosferi preko vulkana) i najzad nagoveštena vulkanska pojava uoòena od strane nekih astronoma.

*) Sto se tiče postojanja kanala u tamnim i svetlim oblastima, tu hipotezu nećemo razmatrati, pošto je ona u poslednje vreme odbačena od većine astronoma. **) V. »Vasionu« br. 2 za 1961 godinu.

Dr

Miloš Zeremski

ИЗВОР ЕНЕРГИJЕ ЗВЕЗДА И СУНЦА

За астрономе звезде не представљају само светле разнобојне тачкице, које својим блистањем и преливањем y хиљаде боја претварају тамно ноћно небо y један од најлепших призора y природи. За њих je свака звезда, па ма колико она сићушна изгледала, огромно небеско тело, којејепосвим својим особинама величини, температури и хемијском саставу веома слично Сунцу. У ствари, свака звезда je једно сунце, али нам оне изгледају тако слабе само зато што су веома удаљене од нас. Међу тим удаљеним сунцима постоје и таква која по свом сјају, величини и температури далеко превазилазе наше Сунце и која би, да ce нешто налазе на његовом месту, слала на Земљу неупоредиво веће количине светлости и топлоте. Топлота неких звезда би y том случају била довољна да уништи све живо на Земљи, па чак и саму Земл>у. За савременог астрофизичара свака звезда представља неисцрпан резервоар и извор енергије. Зато су сви његови напори усмерени на испитивање енергије коју звезде и Сунце зраче и на утврђивање процеса који ce одигравају y овим небеским телима и који

доводе до стварања тако огромних количина енергије. Астрофизичари ce надају да ће ова испитивања открити људима нове изворе енергије, који ће успешно заменити досад познате изворе. Овај задатак астрофизичара није нимало лак, ј,ер им за сва њихова испитивања стоји на расположешу само фантастично мала количина светлосне енергије која допире од звезде до нас. Срећом, једна од звезда name Сунце довољно je блиска Земљи, те ce може лакше и детаљније проучавати. Резултати добијени испитивањем Сунда помажу нам y раду на проучавању осталих звезда, јер постоји могућност да ce непознате појаве на звездама упореде са познатим појавама на Сунцу. Због тога ћемо и ми, говорећи о изворима енергије звезда, пре свега говорити о енершји Сунца, a затим га упоредити са подацима о осталим звездама. Ha основу дугогодипгњих мерења зна ce да један квадратни сантиметар површине Сунца зрачи снатом од 6350 вати или 8,5 коњских снага. Отприлике исто толиком снагом зраче сви грејачи заједно једне савремене електричне пећи. To je прилично велика сна-

68

ВАСИОНА IX, 1961 број з