Vasiona

Najveći teleskop Evrope. Na Krimskom poluostrvu, u SSSR, postavljen je nedavno reflektor prečnika 260 cm. Ogledalo je izradeno od stakla težine 5 tona. Zižna daljina objektiva je 10 metara. Pokretni delovi teleskopa teže 62 tone. Ovaj instrument je treči reflektor na svetu. Ispred njega su reflektor! na Mont Palomaru i na Opservatoriji Lik. T. Đ. Први глобус Месеца. Крајем прошле године, пет стотина година после стварања првог глобуса наше Земље, y лабораторији московског планетарија направљен je први глобус Месеца. Као што je по-

знато, све до недавно' ce Месечев глобус није могао направити из простог разлога што нисмо знали како изгледа друга страна нашег природног сателита, коју нам он никада не показује. Тек сада, захваљујући снимцима друге сртане Месеца учињених фотографским камерама са једне од совјетских космичких ракета, може ce направити целокупни глобус нашег најближег суседа y васиони. Први Месечев глобус дело je сарадње управника московског планетарија В. В. Базикина,, астронома Цветова и мајстора Тјуљајева. На фотографији видимо мајстора Тјуљајева за време последњих радова на првом глобусу Месеца. To je сада један од најинтересантнијих експоната московског планетарија. С. К.

Promene orbite komete Oterma Kometu Oterma je pronašla Liza Oterma, astronom sa opservatorije Turku u Finskoj, 27. marta 1943. Ova kometa je po mnogo čemu nalik na asteroid, izuzev magličastog izgleda koji odaje da je posredi kometa. Kometa Oterma je vidljiva svake godine kada je blizu opozicije, što se retko dogada kada je u pitanju kometa. Njena orbita je bezmalo kružna i vrlo bliska Jupiterovoj orbiti. Njena revolucija iznosi 7.9 godina. Godine 1963. kometa če proči blizu Jupitera, na svega 14,5 miliona kilometara. Taj susret če ozbiljno da poremeti n jenu putanju. Prognoza o promeni putanje je zainteresovala B. Marsdena sa Jelske Opservatorije. On je počev od elemenata za 1958. koje je izveo P. Herget, računao pomoču najmodernijih elektronskih mašina sve poremečaje do 1966., uzevši u obzir uticaj Venere, Zemlje, Marsa, Jupitera i Saturna na kometu Oterma. Rezultati su ovi: U prvoj polovini 1963. doči če do znatnih perturbacija kometske putanje i njenih elemenata. Ekscentričnost putanje če porasti sa 0.25 na 0.34; perihelska daljina če se povečati sa 3.0 a. j. na 5.1 a. j.; vreme obilaska oko Sunca postaje za skoro 14 godina duže. Prividna veličina če se spustiti na 20. »Sky and Telescope«, Avgust 1961. Vol. XXII, No. 2.

Dragoslav Eksinger.

Sa dvœnaestog međunarodnog astronautičkog kongresa ODNOS PREMA LJUDIMA DRUGIH PLANETA Strani novinari o diskusiji jugoslovenskog delegata Dopisnik agencije UPI (Junajted preš informejšn), prateči rad XII medunarodnog astronautičkog kongresa u Vašingtonu, napisao je 4. oktobra sledeču vest, koju je prenela njegova agencija i koju su objavili mnogi svetski listovi: »Jedan jugoslovenski pravni stručnjak izjavio je juče da stanovništvo Zemlje mora da se pripremi za odbranu ili da miroljubivo saraduje sa ljudima na drugim planetarna. On je zatražio da se postigne medunarodni sporazum o vasionskim zakonima i kontroli u dvostrukom cilju postizanje mira na Zemlji i zauzimanje jedinstvenog svetskog fronta prema svim bičima na koja se može naiči u vasioni. Ovaj predlog podneo je Mihajlo Smirnov, iz Beograda, na XII medunarodnom astronautičkom kongresu. Smirnov, koji je predsednik Medunarodnog instituta za vasionsko pravo, predsedavao je kolokvijumu o »zakonima vasione«, koji je održan u vezi sa kongresom. »Ne znamo na kakvu vrstu biča čemo naiči u vasioni rekao je Smirnov. Možda čemo tamo nači živa biča koja možda imaju svoju sopstvenu civilizaciju i svoj sopstveni stepen kulture i ekonomskog i političkog razvoja. Mi se zbog toga moramo ujediniti da bi se suočili sa ovim ljudima sa drugih planeta ne samo da bismo se zaštitili, več takode i da bismo se pripremili da preuzmemo rukovodeču ulogu u vasioni u slučaju da je ovim živim bičima na planetarna potrebna naša pomoč i naše rukovodstvo,« Smirnov je predložio da se prih vati pravilo da se »sa živim bičima na planetarna i drugim nebeškim telima mora postupati na osnovu principa pune i recipročne jednakosti«. S. K.

Ево како вештачки сателит обилази Земљу Наставник Артур Еперсон y Кламт Фолсу, y Орегону, y САД, направио je мали инструмент помоћу којег на најочигледнији начин објашњава својим ђацима законе кретања вештачких сателита око Земље. Док ce куглица, која представља вештачки сателит, креће по својој путањи, испод ње ce окреће глобус. Једва приметна писаљка,, која

представља антену сателита, црта путању сателита над земљином површином. На овај начин ученици најбрже схвате зашто оателит надлеће поједине крајеве, a друге не итд. На Еперсоновом инструменту ce може представити кретање било којег постојећег или замишљеног вештачког сателита. Да би било занимљивије, из мале кутлице која представља сателит излећу звуци „бип... бип.. ■ бип...“ Глобус око осе и сателит на путањи покреће електрични мотор напона 110 волти. С. К.

116

ВАСИОНА IX, 1961 број 4