Vasiona

O sibirskem meteoritu. V. G. Fesenkov i E. L. Krinov pišu u Vesniku Akademije nauka SSSR o najnovljim istraživanjima o poreklu sibirskog, tunguskog meteorita od 30 juna 1908. Od 1927 do 1939 mesto pada meteorita ispitivao je Kulik. On je pretpostavio da ovaj meteorit pripada grupi železnih džlnovskih meteorita i da pod površinom terena ima i desetotonskih blokova. Kasnije se ispostavilo da je ovaj meteorski pad prilično kompleksan problem. Sistematsko ispitivanje terena počelo je ponovo 1958 god. Ekspedicionu ekipu sačinj avali su po jedan astronom, geolog, petrograf, fizičar, hemičar i dva geohemičara. Još je Kulik primetio da je oboreno drveče na površini kruga od 10 km. Pad drveča bio je radijalan. 1937 i 1938 iz aviona su snimali teren i na osiiovu toga su utvrdili da su 30 juna 1908 u atmosferi iznad ovih delova bile najmanje tri eksplozije. Tako nastali udarni talasi pokosili su drveča, obišli Zemljinu loptu i prouzrokovali zemlj otrese. Prema meren j ima Potsdamske opservatorije ovi talasi prostirali su se na oko 5—6 hiljada metara iznad nivoa mora. Poremečaji su nastali i u magnetnem polju Zemlje. Sitni delovi ovog eksplodiranog nebeskog tela formirali su debeli sloj u atmosferi i dve nedelje posle dogadaja stigli na zapadnu obalu SAD. Ovaj peščani oblak prouzrokovao je smanjenje Sunčevog zračenja i opšte atmosfersko »bledilo«. Ovo se osečalo do septembra 1908. Telo koje može šve to da prouzrokuje treba da ima najmanje milion tona. Novija ispitivanja pokazuju da je za vreme pada sibirskog meteorita, iz pravca suprotnog od Sunca, ušla u gornje slojeve atmosfere (u dužini sve do Irske, a po širini do južnih krajeva Francuske) fina, rastresita materija; imala je neprekidan spektar i umnogome je povečala površinski sjaj nočnog neba: u ovoj oblasti, od 30 juna do 1 jula, nije bilo noči! Ne treba sumnjati da je ovaj oblak pripadao sibirskem meteoritu. Jasno je da je ovo kosmičko telo imalo ogromnu energiju i masu. Masa se procenjuje na više miliona tona, a energija na 10 28 erga ( 27xl0 13 kilovatčasova). U centralnoj oblasti pada meteorita nije bilo oštečenja terena, niti su ostali deliči meteorita. Od 1958 do 1960 izvršena je više puta analiza zemljišta. Samo na nekim mestima je bilo moguče pronači vrlo malu količinu kuglica magnetita i silikata (prečnika reda 30 —40 mikrona) ko ji su, možda, ostaci meteorita. Najnovija meteoritska posmatranja pokazuju da ovakve kuglice nastaju onda kad se površinski slojevi meteorskog tela istope, naduvaju i prskaju i to u slučaju kad meteor juri u atmosferi kosmičkom brzinom. Ovako formirane kapljice pretvore se u kuglice i padaju na Zemlju. Ispitivanje putanje ovog meteorita pokazuje da je ovo telo jurilo ogromnem brzinom prema Zemlji, iz pravca suprotnog kretanju Zemlje. Jedino komete imaju takvo kretanje. Meteori se kreču u istom smeru kao i Zemlja. Zato se pretpostavlja da je pojavu 30 juna 1908 prouzrokovala neka kometa koja je pala na Zemlju. Sibirski meteorit, koji je možda bio jezgro komete, nije se saStojao od večih delova koji su mogli stiči do površine Zemlje. Izgleda da je to bio gust, kompaktan oblak prašine koji se raspao usled velikog otpora naše atmosfere. Ovo kosmičko telo imalo je i rep. Ove pretpostavke treba još potpunije dokazati. Zato je Akademija nauka SSSR odlučila da u leto 1961 pošalje jednu kompleksnu ekspediciju. Ovoj pojavi se daje izuzetna važnost, jer bi to bio prvi slučaj da je konstatovan pad komete na Zemlju. Poslednjih godina mnoge grupe i poj edinci su posetili ovo mesto i vršili samostalna posmatranja. Tako je jedna grupa 1959 godine postavila sebi zadatak da dokaže da je o va pojava nastala posle atomske eksplozije jednog interplanetarnog vasionskog broda. Vršena su ispitivanja radioaktivnosti terena, ali nisu dobiveni pozitivni rezultati. Interplanetarne rakete iz prošlosti žive samo u fantastičnim romanima kažu autori ovog članka. T. Đ.

Uspeh fotografske sekcije VI beogradske gimnazije Šesta beogradska gimnazija organizovala je masovnu ekskurziju u Niš u cilju posmatranja potpunog pomračenja Sunca 15. februara 1981. Učestvovalo je 240 daka i 4 profesora. Fotografska sekcija škole, pod rukovodstvom Mihaila Iliča, stud. fizike, uspešno je obavila snimanje pojave.

Prilažemo ovde dva snimka M. Iliča sa fotoaparatom Altix-X, objektiv Trioplan (Meyer-Optik), svetlosne jačine 1:2.9 i žižne daljine 50 mm. Upotrebljen film 24 x36 mm, Kodak ДХ, osetljivosti 21/10 Dina. Pri snimanju delimičnog pomračenja koriščena je blenda 2.9 i erveni filtar Agfa 8 sa ekspozicijom 1/25 sek. Snimci su preeksponirani. Kod snimanja korone bila je blenda 5.6 i ekspozicija 1/50 odnosno 1/100 sek, bez filtra.. Slika 1 prikazuje izgled korone u sredini pomračenja. Slika 2 uzeta je pred svršetak totaliteta. Na snimku se zapaža korona pred formiranje dijamantskog prstena, Red.

Tablica za odredivanje dana u nedelji. L. Saharovskij predlaže sledeči način odredivanja dana u nedelji. Datum je, recimo, 9 maj 1945. To treba razbiti na pet delova: 1) stoleče (1900), 2) desete godine (40), 3) godine (5), 4) mesec (maj) i 5) dan u mesecu (9). Iz tablice se uzimaju vrednosti k za prve četiri grupe, i zatim se ove vrednosti sabiraju sa brojem dana u mesecu. Tako dobiveni broj treba podeliti sa 7, i ostatak daje podatke o danu u nedelji (0 nedelja, 1 ponedeljak, 2 utorak, 3 sreda, 4 četvrtak, 5 —· petak, 6 subota).

Pri koriščenju ove tablice treba voditi računa o sledečem: a) godine birati iz one kolone koja pripada desetogodišnjim vrednostima, b) kod prestupnih godina januar i februar su u zagradama, c) za stoleča koja ovde nisu data, vrednost k se nalazi na ta j način da se stoleča u tablicama povečavaju ili smanjuju za 400, 800, 1200, itd.

ВЛСИОНА IX, 1961 број 4

117

Ό eu 'o eu ω CO φ Tablica § •<s> Ço Ό CO ο eu izgleda eu £ •c* ■e o ovako: 5Î ТЗ Ο) -e Ol meseci k 1500; 1900 00 0 ; 6 90 0 jan., okt. 0 40 1 ; 7 i ; 6 maj 1 1400; 1800 80 2 30 7 avg., (febr.) 2 3 ; 8 70 2 ; 8 febr, mart, nov. : 3 1700; 2100 20 9 3 ; 9 jun 4 60 4 10 4 sept., dec. 5 1600; 2000 5 50 5 apr, jul, (jan) 6