Velika Srbija
БР. 23.
СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 2. МАЈА 1916.
ГОД. 1.
ШСРБШ
ИРЕТПЛА? А ИЗНОСИ: М«сечно 3 франкатромесечво 9 фралако, год»шн.е 36 фравага ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свгнв огласи 020 фран. од пститн"г реда, већ* огласи но ногодби. Новац се полаже државшш комесарпжа и дпплолатскп* заступннштавна. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКП ДАН ПО ИОДНЕ Пошту слати лреко Крал, Срп. Ген. Консулата у Солуну РУКОШ1СИ СЕ НЕ ВРАТјАЈУ Стан редакдије 29 гие Р1о1ошеоп 29 8а1ош^ае
Поједпвн бројеви се могу добитн у Солуву код агенцијс „Друштва грчке штампе" ул. 1 >ј лгаротгову 6р. 5, б.тизу главне поште.
БР01 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИ Е
БРОЈ 10 сант.
Америчко-Немачки сукоб
Овај одговор, који је пун претњи, пребацивања, окрпвљаваља,
Дакле, прекид односа, односно евентуалан рат, између Сјед. Др-
дрскостм н копрцаља, изазвао јежава и Немачке, виси још само
Борба савезника са Немачком н лађа Црвеног Крста »Порту- у Вашингтону врло рђав утисак. нзазвала је сукоб нзмеђу ове и галија«. I [пак је амерпчка влада у толе-, Северо-Амер. Сједшв. Држава, Ова.) нам велнкн рат није дао ранцији н стрпљпвости отишла сукоб ко.ји ће можда кроз који пример праве поморске бнтке. до краја: одговорнла је Немачкој дан преКн у отворепо ненрнја- Немачка се флота, као слабнја, тељство. повукла у Кнл, где је затвореПознато је, колпко је народ на п потпуно неактпвма. На у СЈедињен. Државама реалп- слободном мору аисолутнп .је ста, одан ннтензивном прнвред- господар Енглеска са својнм гих околности, пошто је н,ена дне и невине жртве ном раду п ултра демократски, савезнпцима. У тој срдито.ј не- крнвица личне прнроде. што се видн н у државној ње- моћи Немачка је нрпбегла на ^ешвиаганаввшн говој организацији као и у дру- рат са тоњачама — сумареннма. штвеном склопу. Таквом народу Тоњаче су релатнвно мале, сла- ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА ниЈе идеал рат, а кад се ппак ое и ако хоћете слепе лађе, или реши да уђе у рат, ућнће само тачније ћораве лађе са врло слау заштнту својих демокЈтатскнх бим видо.лг, које само с времена тековпна, материјалнпх ннтере на време могу да назру нешто
о ЈедноЈ длаци. Еорцн ће продужити како су навикли, јер је то јаче и од њих самих. Да је између њих сада наступио преда прпма к знању део нотекојијкид односа, избегла би се проговори о иоштовању међународ- паст још неколико невиних амених југовора, али да то не сма- јричких грађана разног пола и тра зависним ни од каквих дру- јузраста. Ми жалимо ове узалу-
0
V.
На каквој Је основи била бугарска са н частп свога пмена и за~ на површини, а врло ретко да пропаганда н какво је фнјаско преставе. Кад такав један народ добро виде. Њихови ударци су, трпела у Албаинји внде.ли смо, алп
оснивада на веру и школу, аустриЈској' пропаганди побркада је ралуне. Од до тада, строго дисциидпноване : аустро католичке организације — на-
дође у сукоб са омамузаном не- дакле, ударци слепаца који се Ипје такав случај и са аустрпјско.м. стаје раснеп и предазак на игалијан-
мачком чнзмом, онда се унапред размахуЈу на све стране и који Деценијама, помоКу најсилнијег орузна на чијој је странп кривица. једва назиру где ударају. Али ж ј а цркве и школе — Аустрија је нзСукоо је понпкао из тога, што је утврђено непооитно, на- а одпла своју органнзацнју у Албанији што Немачка у безобзпрној бор- рочито у топљењу »Сусекса«, то у т0ме јој је знатно 11шла на ру1<у би протнву СВ0.1ПХ протпвника, )е, што слепац уноси намерно и || 11Ле , ге11Ска оргаиг13ац1ЈЈа арна у тска , к0 ј а
а нарочнто Енглеске, топи не само њихове лађе него и лађе неутралних држава. II још како нх топн? Топн нх на један проучен начпн којн диже косу у вис и ледн крв у жилама : подмукло, без икакве објаве да Ее лађа бити потопљена н без имало бриге да лн Ее људство: деца, жене, старци бити подављени или не. II место да пруже дављеницнма, помоћи, тевтонскн варвари посматрају иризор и уживају у дављењу невиних жртава ! Ио међународном праву, које је до рата, због користи које је из тога нзвлачила, вредело и за Немачку, н које је она, као н све уговоре, у почетку рата огласила за парче хартиЈе, зна се, ко.је се непрнјатељ ске лађе смеју, а које не смеју топити. Иначе се оне заробљуЈу, а људство на њима у сваком случају има права на жнвот (људско нраво). Лађе пак неутралннх држава су ненрикосновене, сем ако не носе ратни матернјал у непријатељску државу, који се у том случају конфискује. Међутим, Немачка, као што рекосмо, топи од реда све лађе без обзира под чијом заставом плове и шта носе на себи. Тако су потонљене сем многобројнпх трговачких и путничке лађе »Лузитаннја«, »Тубантија«,
свесно сву своЈу свирепост не . , ЈЈош није изгуоила своју важност тамо. вара ући се ни мало у природи и порекло лађе. ' Помоћу цркве п школе, добар део АрНа тај начин изгубило је жи - ; Љаутског н арода придобила Је, којн вот стотинама америчких грађа-1 пре није хте ° " уТ1Г за љу ' Ч,1Тава воЈска попова н фратора поплавила Је
на разног пола и узраста, коЈи су имали права да очекују не
Албанију, а овн »служитељи" Бож.је
заштиту, него непрнкосновеност! Р ечи ’ к °Ј е Ј е ^еч лнферовао. бшти су огарантовану уговорима на којеј све само не Оно 1 аа шта С У се нз Д а су добровоЉно пристале и Не мачка и Сједињене Државе. Повреда ових уговорних односа од стране Немачке не само што је увреда него и дрско чикање и понижаваље Сједињених Држава које су једна од највећих и најмоћнијих међу неутралнима, које подједнако трпе, али не смеју да узму досгојан-1
вали. Ако би се који од барјактара католичке веронспОвестн одвајао — и не бн ишао путем који му агенти аустријски указиваху тај је морао одмах свршити. } Бега је нестајало на волшебни начин. Где нп.је помагало злато — ту је куршум чшшо своје. Покушај у неким крајевнма да при -
ску страну. Скадар са окодцном тај њен најутврђенији центар би нробијен, па чак и један, истцна, мањи део Миридита приђе Италијанима. Од гада пастуна између њих борба, сдична оној' Срба, Бугара и Грка у Маћедонији. Нећемо погрешити ако кажемо да је Длбанија, ако не најгдавнији, а оно насигурно један од врдо в а жних фактора, који је унео мржњу и неповерење између Аустрије п Италије. Са пронагандске борбе прешли су на полптичку и онда је настала нрава хајка на ловљење Мусломана. Мора се нрпзнатн да је Ауетријска пропаганда имала одређен и смишљен правац, кога се држала. Знала је шта хоће и врло опрезно ишда је своме циљу. Почињала је обично с крајева. Рачунала је да треба нрво
добњју православне за своју сврху, , Ј ЈЈ г Њјзадобитп оне, који су удаљени од ннЈе им иснао за руком. света и код којпх је тада »беса« и-
ствен став у одорани свога пра-јј Једино је Јањево, на Косову, у бившој Старој Србпји, које је веру про-ј
народног права, иначе претн да са њом прекине све односе. Ова је поред свег извијања, због немирне савести и из страха пред одлучним држањем вашингтонске владе, морала усвојити њену тезу и изјавила јој, да је командантима издала наредбу да се придржавају међународних уговора, ипак све то доводи у зависност од многих других по њу неповољних чињеница и од корака које би Сјед. Државе требале да предузму код Енглеске,
»Сусекс“ поред осталнх, па чак да ова ублажи блокус.
мала вредносг. Зато је она прво и отпочела са нашом Сгаром Србијом, где је, благодарсћи трошном режиму вмала одмах у почетку у-
ва од немачке охолости. Нотом својом, коју смо у изводу овде донели, Америка је по- |лепоти својој н дапас потпуно сачуТ_т Г т Њ Ј Ј Ј Ј ТУрСКОМ звала Немачку да у будуће рат - - - ■ г саобрази потпуно у духу међу•— — - -- |ску политику на злато она Је успела. одречв. Исто гако, целокупан рад ле , за д 0 ^ ИТи најглавнијс барјактаре утећнх свештеника аустро-католичких, право онв) који су В0ДВлв реч у на . ннје нињта мо!ао Ј централној Ал ; роду _ ц 0) кад б п негде запело, а нв
вало, па и ако Је ала и врана аустрнЈ сцеха 0 снивајући своју ннтригант ских агената на њ навалила да га се
оаниЈи у'шнитн Елбасан, Тнраиа Драч, Пекин, Каваја, Мат, Дребарска Малесија, Голо Брдо, Подградац, Врча, Черменика, ни једног свога верског присталипу аустрнјско-католичка пронаганда не мОже показатп. Ту нм је труд пропао. Но ако је у верском погледу тако било, није и у полнтпчком, што ћемо видети. И ако мало доцк а н, ипак појава италпјанске пропаганде, која се
би смела убиство, онда се помоћу турских власти успевало, те је онај који ј'с на путу морао бити уклоњен, Најзад најјача је снага аустријске пропаганде била у двору Абдуд Хамида. Као што је познато његова гарда а у којој је он имао веру била је формирана од Арнаута. Они су му били чувари живота. А зна се, шта Ј'е то значило код Хамида. Маса Арнаута заузимали су најважније поло-