Velika Srbija
СТРАНА 2.
ВЕЛИКА СРБИЈА
БРОЈ 23.
жаје у двору. Они су колосадан утицај на љсга имали. Отуда је оној што се никад пије могло у Турској || довршити са угушивашем буне у Албанпји. Чим власт почне ма шта противу њих — дворски Арнаути им то; осујете И Аустрпја је то знала, те је за врло добре паре имала доста својпх л>удп међу Арнаугима у двору Ха мидовом. Са те дворске позиције тукла је она нропаганде које се противу њо нојаве у Албанпји. Отуда је она усневала са својнм сплеткама протпву Србије; чим би ова успела да ма какав посао са Турском уснешно сврши. Најјаче и најмоКппје факторе тада у Турској пмада је уза се. Н онда није чудо, што је са својкм!] утинајем нродирала. Но, док ја она усневала у крајевима Старе Србије код Арнауга, у централној Албанпјп -— конкурисала јој је Италија. Ово{; је до беса доводнло. Политичка борба њНхова око Драча, Тираие, Кроје, Елбасана п т. д, позната нам је изј јавности, али н поред свега гато је грдан новац иросипала ипак баш што' 1 је интсресаптно код нростије масе!| пије могла протнрати, а тај је случај и са њеном сунарницо.м бно. Бероватно да је го дошло отуда: што у овим крајевима има негато ннгтелигенције албанске, која се школовала била у Аустри јн или Пталији п што је применила догадањи начин жизота, а који се Арнаутину никако не свидн. Отуд без сумње је то н разлог што интелигепплја адбанека у тим крајевпма нема бог зна какав ауторитет бар за сада. а ирема томе ни утицаја на масу. Ћ —
Преглед грчке штампе <С к р п п« од '21. апрнла: »Док свакодневио поуздано напредоваље немачке офанзпве на свпма фронтовнма и поуздана и стварна поббда 1 немачкОг оружја стеже све јаче слободу кретања непријатељских војсака и доказује надмоћност не.мачког војничког дЈ'ха а потпуно оправдава непоколебљпву веру коју Немачка пма у крајњу победу; док се као проста маштања показују све софнстнчке мистн н рачунн п плановн на којнма је почивала н почива ратоборна политиг. Вегашелосова, а цео народ метаии-; ше и славн Бога што ,је мудрошћу н геннјалношћу п,егова владаоца и памећу његОве владе сачЈвана Грчка одј нзвесне пропасти да .је надвладала политика г. Веннзелосова; у доба кад је све ово постало огшпљи-1 во, и кад народ широм целе Грчке ј потврдно н одречно, гласно н ћутке не прима прелаз Срба преко грчког земљншта а којн прелаз чини део оп-| штн.је ратоборне полнтике г. Венизелосове, — у то исто доба он и ње- ' : гови органн у јавностн, труде се да!| метафизичкнм расуђнвањима дОкажу' како грчкн народ одобрава њвгову по- I литику н нзражава му своје повере- ј ње. А све ово изводи он из накпадна { трн избора, од којнх су два извршена ј без политичког супарништва јер ннје ' било владиних кандидата, а на трећем ! у Драми, победцо је венизелистички -
кандидат због тога п!то .је бнло вишеЈ антпвенизелистнчкчх кандидата, те су куглнце владшшх кандпдага бнле поде.љене алп збпр њнхов ипак бпо је готово двапут већи од броја којн је добно веннзелпсгнчки кандндат.* „К е р и" о.т 27. анрнла налазе да ће питање о преносу српеке војеке бпти рсшено тим еамим што се та војска већ превозп морем. „Алн у колнко ее ово нгтан.е ново.љније бтде решило. и у ко.тнко се препос буде вршно даље од грчког земљишта, у голико се витпе истиче неспремвост с којом је ово пптање решавао г. минпстар снод.нах послова. Баш зато шго природно решење није бп.то искл,учсно ни у момс-нту кад су захтевн спла бллп најоштрији. баш зато је г. Скулудгс био дужан да ствари не заоштрава претећим речп.ма које су Грчку показивале као ону која прети у место да раеправња н да се трудп да убедн.“ »П р о и нц« одговара атлнскцм трговцнма који су протестнралн прогнв намере да се оснује офнцирска лша:
„Да су билп Грци, они бн се е љу- | бављу и оданошћу ставили поред краља Констацтипа, највећег Грка, који је евојам хсројским мачем и надчо. .. вечанскпм наиорима -удвоЈИО I рчку и дао грчкој трговпни њен дапаники широкп полет. Из цачела нећемо да едговарамо на увреде, тс избегавамо да тоже обележнмо бунтовничго дело нсмобилнсанвх разних Стратулиса. Одговор ће дати они којц треба да одговоре када куцне час да се неумоњнво наметне сила закона. II тада ће{ се уверити оно ма.то бедника који потипсаше жалбу објављену у „Па трис“ ко преставља законпто стање а ко анархију. Ми који смо уз свога кра.га п уз грчку војску, једине осдон це законитог реда илп господа тр-[ говци, који су се изјавилц за подриваче дпнастије и за агита горе са ,јав!тпх иредавања но позориштнма, којн чппе све да бп у Грчкој изазвали цереде и немпре како бп тућинцима: дадп оправлаи.е да се умешају у иате унутрашње ствари." Под-Луј. ускрснути. У потврду овога да наведемо само један конкретан пример. Дванаестогодншњн синчић Мнлоша БратбнОжпћа — Лазар, којн се налази у ГХонсу, поред осталога, пнше своме оцу: —„Ви мнслнте и гшшете у пнсму да ме Јозан (његов старнји брат) поучава у српском језику, да га не заборавнм. Не заборавља се тако лако сриски језпк, Србија још живп. Жнвела Србија < Топови за Грчку. Јуче је стнгао у Пнреј брод »СтататОс» кога су савезницп бнлп задр\ жалп у Гпбралтару, на коме је бнло 160 топова, кО.јс је Грчка бнла порујчила у Америци. Позива сеј Александар Говвдарнца, војник оро^дарске чете да се јавн г. Р. Трифуновићу нач. окружнОм радц нзвеснихсајопштена (Метох Св. Саваћ П жња. Скреће се пажња читаоцнма на о■ глас »Тнринг* на чегвртој страни нашега лнста.
1
ДЕЕБНЕ БЕСТИ
РАТНИ ДОПИСИ ‘
Престолонаследник и грчки ОФицири. Пре некодико дана Престолонаследник Александар се пзве зао са два офицпра до романтичног места Канони, близу Крфа. Мало доцнпје су дошли грчки офицнрн, н пошто су Поздравили Престолонаследннка, сели су близу Њега. Престолонаследник их позва за свој сто п дуго се с њима разговарао о вишим офнцирима грчкнм. Нарочито се лепо изразио о генералу Данглису.
Гањање бугарских генерала. Радоелавов је оптужио војномсуду^ |генерале Нвана Фичева, бпвгаег па |чалника штаба бугарске врховне команде у балканским ратовима и Нп ; кифорова, бпзшег министра војиог. 1’адосдавов хоће ио сваку цепу да, сх стрпа у затвор, јер то су једино два Бугарина, којп се не слажу са садањо.м политиком Бугарске и који су пмалп куражп да то искажу у кру. гу својмх пријатеља. И сад још иеко може говориги о експлозпјн иезадовол,ства код бугар- 1
Д-р Радована КазимировиЂа Полазак еа оетрва Крфа. Опие брода и доживљаји на њему. X 1.1 пис.чоЦ
Добивши наредбу за покрет, моја је једппииа 15. анрила раио изјутра већ била на прпстаништу у Моријатпци. Сваки је од нас бпо радоеган што ће кроз дап дза већ бпти на Бадкапском полуострву п одагле бар чежљивнм очима носматратп г.а брда, која се више нашег Вардара таласаЈ'у, на брда п реке где наши у ропству, као оно стари Јевреји, можда, „седе
ГЗренос српске аојске. Из Атнне јављају разнп лнстови да су Савезнпцп дигли руке од преноса српске војске преко грчке територнје, пошто су предузете такве мере предострожностн на мору да ,је свако пзненађен,е нскључено. Ми бележимо ову вест са резервом, показујуБп на факт да се пуковннк г. НеднБ још налази у Атнни и да има састанке са генерало.м Дусманисом, шефом глап. грчког генералштаба. Руска анатема на Бугаре. На богато посеКено.ј скупштинн Свесловенског Друштва у Москви донесеиа је одлука у ко.јој се Бугарска назнва нздајицом н то како Фердннанд тако п бугарскн народ ко.јп мора битн кажњен. За српску војску У вези наше прекјучерашље вести о кинематографској представи која се ириређује по наредби генерала Сараја српским војницима, којн су се одликовали приликом хватања посаде са о* бореног цепблина, јавЉамо накнадно, да ће се представа одржати у логору Зејтинлнк сутра 3. маја у 7 час. у вече.
;ског народа. Забрањен извоз из Солуна || Краљевским указом забрањен Ј'е и ,;звоз ииринџа и кукуруза из Солупа |на острва п у Стару Грчку. Плате за тај Дедегат мппистарства фцнансија г. [М. Јовановцћ, отпочео је пздавање плата за месец мај. Признанице и јдаље оверавају владпнп комесарп. I! Изложба цепелина Многобројни иосмртни остатци обојјреног деирлпна биће нзложенн овпх јдана на Марсовом пољу. Гарантије грчког зајма Грчка влада је дала у залогу но {вог унутрашњег заЈ'ма вишке заложегшх прихода од пореза на суво грожђе. Нов енглески лист У Солуну је почео да излазп нов недељнн енглески лист „Влаита“, који се бесплатио растура војницима на фронту и морнарима. Осе^ања наших ђака у туђини. Из многобројннх писама п карата, које гшшу на 1 Ш 1 ђаци своји.м роднтељнма а који се налазв на школовању у Француској, кој‘у сматрају другом отаџбином, и да непрекидно мпсле на своју драгу и мњту отацбнну, н с чежн,ом очекују час, када ће им она
| п плачу«... | . ,.На рекама вавилонским... тада се- I |ј дпјасмо н пдакасмо сећајућп се Сно- | |! на“ — ве.ли се у једном старом је- I {врејском исилму... Обузег овим тужним мислима, ја ; сам ва мах бпо прекпнут у двљем ] размишљању радосним гласом једног мог воЈ'ника: — Ако Бог да, — господин докторе, мп ћемо скоро нашпм кућама!... прекиде ме у тренутку када је наш ;брод већ крвнуо на пучину морскА... 1 Самим ночетком вожње ми смо фактички билп бдаже Балкану, ближе нашп.м милим п драгпм родитељима, женама и деци. — Дај Боже! — пзустих овомевој[нику, којп Ј'е очевидно, нарочптим |приЈ’атнсм осећањем био обузет... Ј Тако сам у нрпјатном разговору ! : дуго био са овим војнпком, &рол је пак својом пуном паром све вшпе и впше оевајао дубоке таласе морске... ;Крф се, иосмдтран са брода још поносно беласаше V дал,ини, док најзад ||са наше видикове равнине потпуно !{не ишчезе.,. Мп смо већ били на правој. бескрајиој нучиии морској,.. Бише се нису могде сагледатн ни крф *) Ратии доинеи г. Д-р Радована Кааплп- | рови!,а, који су раније нзлааили у .Правди" I .М. ј'Куриалу» и нишком „Гласнику - од сада 1>о валвзити у нашем лпсту. Четрдесет писама веК је нашгампаио у тим листовима. вато се са. 1 а овај шч и почвн.е са ХШ писмом