Velika Srbija

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 6. ЈУНА 1916

ГОД. I

БР. 57.

ПРЕТПЛА’1А ИЗНОСИ: Лвсечио 3 фраккатроиесечко 9 франака. годишн.е 36 фравака ЦРГЛА ОГЛАСИМА : Сатнв огласв 020 фрап. <'д петитлог реда. иекр оглаеп по ногодбп Новаи, се по.таже држааним к.шесарпма и дпплоиатским заступннпггппиа. ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту елатн преко Крал> Срп. Геи. Консулата у Солуну РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а1ошоие

ШакМВ/к јС

В1Е

Поједнпи бројевп се могл’ добпги т Солуну код агекнпје .Друшгва грчке штамг.е“ ул. Вј лгароттонт бр. 5, блпзу главпе погате.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ БРОЈ 10 сант.

И бугарн

III. Данашња бугарска Нема народа на свету, који е тако срамно завршио своју срамну државну каријеру, као што је случај са Бугарском- |ер чим су се појавили Турци, настаде таква паника и хаос у зем. ги, да су ови завладалн целом државом без борбе. Они немају своје Косово, немају ни свој Мишар, јер су пуних пет векова били најоданија и најсервилнија турска раја која је била у сгању да подноси свакојака безакон. а и унижавања. За њу су знали само Турци и требала је да се поЈави Караџићева публикација о бугарском језику, па да и остали свет у Европи сазна да на Балкану живе, поред бунтовних Срба, и бугарска раја.... Али узалуд није казато да се историја понавља или да се у животу данашњега друштва .јављају све фазе његовог историског живота и онда неће нас изненадити факт, што у првој политичкој организацији савремених Бугара назиремо и такве мегаломанске тежн,е, које се јављају као лри родна последица њихове етничке индивидуалности. Отац бугарске историје монах Паисије Хилендарац ободрава своје саплеменике да сз^ они потомци царева који су владали великим деловима Балкана... А пр' ви творци Егзархије захтевали су не само обнављаље трновске патријаршије, већ су, на основу грубих завојеваља Симеона и Асена, тражили да се егзархији прикључе још и области охридске архијепископије и ввлики делови Пећске Патријарпшје, а када се је у томе успело, бугарски егзарх Јосиф упућује посланицу Србима у Призрену, к‘осовској Митровици па чак и у Сарајеву и позивл.е их да приђу под окриље б) 1 арске цркве... Српско-турски и руско турски ратови стварају бугарску кнежевину. 11 чим је формирана ова нова држава, н.ени преставници покрећу питање о тимочанима и поморавл,анима као о својим саплеменицима, па они иду још и даље и покушавају да отворе бугарске школе у Гилану, Призрену, Митровици и још неким местима Северне Старе Србије. Још један доказ. Док се је српска војска била пред Једреном, ГешовљСв орган »Мир», зва-

нично гласило бугарске владе, доноси .један вбликп уводнн чланак на целој страни којпм Сдоказује да је једипо Бугарска позвана да рестаурише цео Балкан, ту се Фердинанд истиче за балканског императора, коме ће бити потчињени краљеви Србије, Грчке и Прне Горе! У томе члан ку стоји и то, како ће Фердинанд ускоро ући у сво.ју нову престоницу Цариград заогрнут плаштом византиских царева, а васељенски патријарх ће га иоздравити на дверима свете Софије са овим речима: Богом миропомазаному императору свих Бугара, Срба, Грка и Црногораца на многаја љета! Та ,је грандошанија и руководила данашње бугарске управљаче да отварају бугарске школе у Неготину, Пожаревцу, Кладову, Алексинцу, Нишу, Лесковцу, Призрену, Гиљану, Феризовићу, п другим местпма Србије. Бугари теже заЕо.јевању, нлг хов је циљ потчиљење Балкана, то видимо из њнховог државног живота свију времена. Срества, ко.јим се зато служе, иозната су свмма нама. II данас су моглн заво.јеватн на Србију у савезу са општим Балканскпм и словенскпм непријатељима Кад нам .је ово јасно, треба да је код сви.ју нас пречишћено питање о Бугарпма. Онп су нашп највећи иепрнјатељл. Ако желимо себи добро или ако желимо консолидовање Балкана, онда је наша дужнос.т да енергично тражимо и раднмо па томе, да се у ннтересу југосло венскв слоге п у интересу мира и поретка учини кра.ј тој држави, чији се становнмци одричу словенства. Бугарску чека судбина Симеонове, Асенове и Шишманс ве државе. Имајмо вазда у виду историјску чнњеницу, да је Бугарска саздана на принципу мегаломанских завојевап.а, иојављивала се у историјн као.је' дан метеор, ко.ји .је брзо исчезавао са хоризонта не остављајући о себи никаквог трага. Вугарска је вазда и увек ароаадала онда, када је достизала највеКа територијална освојења. А историја је увек доследна својим начелима. Вушрска 6е завршити своју аолитичку каријеру ире но што се уаозна са новим уаљачка-

| ним областима, јер је то неумпт -1 \ ни закон њихове властите исЛри- \ /е . к( ји се вечито ис/наеља... Гран домпнија сх је увек доводала до цнља, али их је она истов\ емено • сурвовсла у амбиг ао.иаичке проиастн. Овчепољски.

СИТУАЦЧЈА Политичка Нреми вестима , које стиону из Атипе. изгледа да је иоложој >рчпе елоде створно уздрман. Н ако је I. Скулудис учинио више изја -1 ва да нема раз.ина за одступање са влпстн , иолитичкп г.рунњи >рч ке арестонице ус> 1јо)у неминовност аида садашњсг кабинета. Ве низелистички листовн иишу да влада г. Скулудиса с пбзиром на очајан аолсжој зе.мље гасолутно не може остати даље на нласти. \ Гласови о министарској крнзи све се више расаростиру. Минист/м садашњп кабинета држе неарекидно саеетовања. Узбуђењс иолитичких духоса у Грчкој расте сее себма. Ратна У колико руска офанзиеа узима све више маха кршеби иостепено ј отсор аустро-немачинх труиа, у \

толико све више расте узнемирепост бечких и берлинских владају&их кру/ова. Аустро-немачка штамиа не устеже се, да отворено третира озбнљчу оааскост, која централним ђржавпма арети од руске офанзиве. » Ген.гинер ' Тагеблатп и и Фосише Цајтунг « ; два најугледнија и нојмеродавнија немачка листа признају без устезања. да је руска офанзива неосаоран и еклатантан доказ иззанредне енергије и јединствече душевне снаге руског народа. 11з аисања аустро- немачкух листова ггзба/а велнка забринутост услед надчрања руспнх трупа. Истовремено војкп. критичори немачких листова као и воти кругови ариарежају јавно мишљење немачит народа на наауштање операција аред Верденом. Коментаришу&и држање немачке штамие а ка осиову пос.шдњих аваничних кбминикеа аариски » Гани изводи закључак, да Ие Иемци диби рукс од свог илана о заузебу ' Вердена. Пред >рандиозном руском офанзивом Немци уеи1јају неоиходност арекида оаерација аротив ове словне тврђаве ФранИјуске, иред којом су у току безусиешних нааора за, време од 4 мессца скршили неколмсо стотина хиљада сеојих најбољих војника.

Један Немац осу^ује Немачку и Аустрију

У мојој студвји „о силтези интер национализма.п патрпотизма г. Жана Жореса“ пзнео сам.ла је Жорсс придавао вели;:у валспост за одг^оворност рата. Важиост -овог иптан.а је тако бг.тич п надала у очп да је један рускк соцвјалиста с иравом казао иа конферснцији у Цимсргал.ду да би бго велики цинизам кад се це бн говорило о виновнииима рата. Питање о томе, ко су одговорне личности за овај европски рат, ре шено је више пута у хорвст Савез I ника (сви веутралди па п неки од Немаца пачисто су с тим). Међутим Бет ман Холвег сталзо баца одговорност |за, овлј рат на Русиј\' и Енглееву. Не изгледа то чудновато ј»р га дуж ност каннелара приморава да тако дела. Оно 1 пто је жалосно за ове нас социјалисте, то је што Шајдеман сталво предикује да је Немачка невина и да се она само брани од нанадача. Његово држан.е овакве нрироде нриХрава мс да дубљв чроучим и третирам питаље о одговорности рата и да номоћу нисмених немачких докумената докажем да су владе Не-

мачке и Аустријс свесно п смишљено ироузроковале евронскц рат. Почнимо ирво са излагањем сарајевског атенгата. Представамо да је тсза беле књпге пстикита, и да је српска влр.да крива {што нпје доказано документима). Какво је држање требала да Аустрпја узме ако је заиста хтела да се конфдвкт сврши на миран на-чцн’? Аустрија осуђује, Србија је осуфена, У оваком случају потребио је' била интервенција ј едн о г с у д и ј е да реши ствар. Срцска је влада бпла вол.на да прими једну пријатељску солунију, било да сс то нитање реши иа хашкој конференцији бплода велпкесиле буду зато арбитр. Овиј одговор српске владе, који је публикован у бслој књизи показујз да је држање Србије било правично п пацифично и да ирема томе српска влада није одговорна за овај велики рат. На жалост у место да се Аустрија онределн да се конфликт реши на миран начин, она на иротив предаје срнској влади улгиматум захтевајући да јој се за 48 сати одговори. Савезничке и неутралне државе сма-