Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 56

трале су ову ноту као срамно дело Аустрије. Ади оно што нас спецпјално интересује по овоме то је да изнесемо утисак који је та нота учинала на немачке социјазисге. Манпфест немачке раднпчке странке каже новодом ноте; „Захтеви аусгријске владе, којетреба да испунп једна мала независна држава, јесу израз нечувене брутадности у историји. Они једино служе као изговор да ее нроузрокује раг“. Познато је да је жеља Аустрије у ноти била да се скоро све оргазизације и установе нревначе. Када би Србпја ннтеерално усвојила ноту оца престаје битп самостална и губи нацпонални суверенитег. *Форверц< поводом тога нише: „Никада једна велика држава нпје смела захтевати од мале државе исчунекве једне такве крунне обавезе. Ту се крнје изговор којнм се хоће да изазове рат. Онп хоће рат... у Бечу... -- Ултиматум јасно то но казује«. Поеле одговора, у коме је Србија присгала на иЗвршење аусгрпских >ке* ља, сем на оне које се протпве националним суверенитету >Форвсрц“ пише: ‘ИзвОд српскОг одговора, који је

СА рАТНИХ — Званички Са нашег фронта Солун, 6 јуна. Канонада на левој обали Вардара. Пушкарање на десној обалк. Неконтролисане вести: 1 десета дивизија буг рска арииремо. се да иређе Нестос. ПримеКују се аокушији аокрета бугарских труаа у аравцу Лерина. Фринцуски ареоилани летели су над бугарским аоложајгииа и бацили више бомби. Талијанеки коминике. Рим, 6. јуна. Аустријске трупв у јачпнп 18 батаљона бачене против наших положа.ја у брдовитом пределу Лемерле скршиле су се о јединствен отпор наших војнпка, који су одбнли и гонили непријатеља. У току јучерашњег дана задобили смо 245 заробљеника. Руски коминике Петроград, б. јуна. Јуче у подне наша коњица заузела је Паживилов. Непрпјатељ одбачен са својих положаја наставља повлачење ка Броди. Осим тога он је био одбачен од Старе, Новли, Поткавев као и из старог манастира Почаива. Ова места заузета су јуче од наших трупа. Један командант кора, који је био очевидац јучерашње борбе у једном пределу на Стрипи прича, да је цео један кор састављен од Немаца и Аустријанаца, обузет паником нагнан на повлачење у нереду страшном ватром нашпх батерија,

публикован, показује да је Србпја била гОтова да учпни велике концеси је. Сваки аустрнјски захтев у ноти био је узвт V обзир. Пзвесно да Србија нпје хте.ча ца се потчинн и одрекне своје самосталности. Али је Она увек бнла вољпЛ да испуни жСље које се не косе са дрстојанством једне самосталне држ-аве. 3' осталом С))б: 1 Ја је тражила међу народну арбитражу. Па и аустрнјски делегатм Впктор Адлер и Немек бшш су зато да се сукоб избегнв тражећц да се то ш!тан,е решн арбитражо.м. Поводо.м сриског предлога >Фор верц« иаше: >Ово није нцкаква у • вреда за Аустрију нити какав иред знакда је Србија крвва; овим се хоће да се то аитпиерешимирним аутем Ако Аусгрвја ие жели да се дсђе до мпрне солуцвје, онла изгледа ла владајући кругови у Бечу не.мвју довољ но доказа да Сране своју тезу«. Зато је >Форверц« у своме чланку истакао да Аустрија једпно цнља да ионпзи Србвју. Моменат је Оно врло критпчан и цео је свет обратио т жњу на долање немачке владе која је имала велика унлцв на аустријску владу. Какво је држање заузела не мачка влада? А. К. . г. Ег—лље, шивваиишдиам т .^ јн -. ^.т ^»РОНТОВА оминикеи НеприЈатељи су падали стотинама. За време неприЈатељског повлачења наше батерије муњевитом брзнном заузеле су евакуисане позиције, одакле су по том сипале ватру на неирнјатеље у бегству. Полет наших трупа јединствен јеУ иределу Геворнк-Курдва нока на Стршш води се жестока борба. Непрпјатељ је извршио помамне нападе у иределу између Сњитина’и Коломеје, алн је одбачен с оне стране реке Фохиниове. У пределу Двинска наша артнљерпја наставља бомбардовање непријатељских положаја са успехом. Петроград, 0. јуна. Да би зауставили наше напредовање на Ивову непрпјатељ баца против нае лрупе доведене са разних фронтова п изводи бесне нанаде противу генерала Брусилова. Западно от Бурга у Виомиру на Стиру непријатељ је синоћ под снажном ватром наше артиљерије предузео офанзиву у прсделу села Гадапучи. Напад је био одбијен. Наше трупе гонећи непријатеља у етопу продрле су наобалу северно од Стира заробивши ту вагае од 15 официра као и 800 војника. Северо-загтадно од Ројишта-Сунтохода у току снажних бораба са Немцима наше Сибирске трупе под командом нуковника Кислија заузеле су једним сјајним нагтадом село Свиднпк заробпвши ту 4 официра и 400 немач. војника. Коњанпип потномогнути артиљер. ватром продрли су кроз три неири јатељске линвје и »секли две непријатељске чете. /

Борбе у Азији Петроград, 6. Ј 3 'на. О гбили смо покушаје турске офанзиве на сектору Трапезунта. У пределу Платана наше трупе напредују. У правцу Мосула нвши извиђачи њих 27 на^роју наишли су на непријатсљска оде.лења и зарОбилп око 300 војника. Битка у Балтичком мору Лондон, 0. јуна. Кореспондент »Морнинг Постас у ГЦтокхолму даје иове појединссти о поразу, који су Немцима задали Руси у Калтичком мору. Један немачки мрнар рањен прича да су Немци изненађени руским бродовима, који су пловили великом брзином по трагу немачких лађа. Чим је са руских бродова отворена артиљериска ватра један немачки брод је потонуо. Немачка потоп.љена крстарица имала ,је псеудоним. ГГре рата звала се »Херман« и била је у хамбуршком пристаништу. Њена тежина је била 3 600 тона, артиљерпја се састојала од 8 топова, а посада од 90 људи. Гранате су продрле у унутрашњост лађе и изазвале страшну експлозију. Погођена потом једним торпедом потонула је одмах. »Шток к олм Миднинген« тврди да је потопл.ено 4 или 5 трговачких лађа — пратилица. *Дејли Телеграф> пише, да је за Пемие велпка новреда гордостп, што су тученн од руске флоте. Немцп су увек третпралм руску флоту са вц сине и са нрезирањем. Отерани од енглеске флоте из Севсрног Мора са тешким г}бвцима, Не.мцп су данас доведени до уверења. да су њсхови бродови изложенп сталној опаености у Балтичком мору захваљујућп од важиости рускпх мрнара,

СТАЊЕ У СРБИЈИ Вести о жпзоту нашег кукавног ста новништва, које је морало остати у окугшраној Србији врло ретко допиру до нас. Али, како се аустро немачке влаСти труде да пресеку сваку везу између Србије и инОстранства, ипак с врем^на на време продре околним пу товима да нас понешто, што баци мало светлост п на туж»н и очајан ноложај наших кукавних земљака. Слика која се из ових фрагментарннх н ретких података добвја о животу Срба у Ср бији не може нас ни мало веселити. У њој се огледа очај и патња наших подјармљених рођака и пријатеља. Аустро-Немци су у окупираној Србцји завели истц рвжим терора који данас влада у Босни, само у много ве ћим размерама. Имајући пред собом цил. уништења српске самосвести онн су употребили све врсте драконских мера да би га остварили. У Београду су у циљу пропаганде покренуте „Београдске Новине,« које се издају латиницом (ћирилица је у опште забрањ< на у Србији). Ступци ових новина иуне свакодневно чланцима, којима је циљ да се становништво убеди у благонаклоност новог режима, док се и стоврвмено без престанка бацају у

тамнице углвднији Срби оптужени због сумњивог држања, због противљења властима н т. д. Озакав терор доводи стаиовннштво до еве већег очајана. Други низ чланзка покушава да убиГе сваку наду у иовра!гај српске независностн. Аустро-немачки жавдарми којц су иреплавнли Србнју траже на све стране ирнкрнвено оружје, које по „Београдскнм Новннама« готово свака сељак нуа. Дижу се хајке на »српске хајдуке« којих су пунп нределн око Рудника, Оиш-гине у Србији оргагшзовади су Немци по прусром састему. Оаштпнски одбор дужан је извршивати без поговора одлуке војаог представника, чцја је власт неогранпчена. Све жељезнаце у Србпји узеди су Немци у своје руке. Илашећи се атенгата од стране огорченог становниш:ва они пх чувају веома лажљиво. Ради ирвмеранека цоелужи овај факт. Немци су поцраввли мост у Сићевачкој клцсури код св. Петке п толпко га чувају да чак ни бутарским официрима не допуштзју да се њему првблпже. Ово у исто време најбоље илуструје >нрвјатељске“ одаосе између Бугарске и њених савезника Србија је преилављева фидијалама аустријсках банака; гоји.ма је, главва циљ да експлоатишу у пајширим разм рама ирпвредно богасгво Србпје. Заведен је систем бапака, који су Немцк у Белгији увели. Све иривцлегвје Српске Народне Банке укинуте су. Аустријека банка отворила је у Београду фалијалу 7 и пздала лове новчанице. Српски новац мења се 1 динар за 50 хелера. Бечки »Банкферајн« има такође фолијалу у Веограду. Живот у нашој преетонпцп, Београду услед нрисуства великог броја ауетро-немачких трупа оживео је мало. Физиономија варошц измењена је знатно- Већина улпца добиле су германске натписе. Отворене су понова. многе трговине, алп су количпне робе веома незцатне а аргиклп реткп. Велика оскудица је нарочито у животнпм намирницама. Хотед «Руски Цар> рандеву аустро-немачких офицпра добио је назив „Дворана код императора Фраље Јосифа". Отночеле су рад п неке фабрике, ала само са каппталима аустријске банке АндрејевиК. Сгановништво наше престонпце живи веома повучено. Оно, утучено и очајно проводи највећи део свога времена између своја четири зида V вечцтом страху од аустро-немачквх жбврова очекујући жељно и нестрпљиво тренутак, када ће зора нове и лепгае слободе гранутп над поробљеном Србијом.

Микадова честитка Петроград, 6. јунаРуски цар добио је од јапанског следећи телеграм: «С великим задовољство.м примно сам вести о славним победама ваше ваљане војске у Галнцији. Хитам да упутии Вашем Величанству најискреније честитање прилико.м внсоких подвига Ваше војске. Јошихито-»