Velika Srbija

БРОЈ 67.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

ка Ведесу и више од половине ових јаднива пропадо је на путу. А они остављени у болници тако су лечени да су за цео век остали богал>и. Варзарство, коме у исторвјп равна нема. У великом страху од шпијунаже завели су Бугари такве мере, којима ни драконске приближае нису. 'Маса »сумњивих* људи протерана је из Битоља, највише Грка и Јевреја. Један велики део труне у затвору, а многи су пшчезлп за навек и не зна им се ни трага ни гласа. Псте су ме-

ре примељене и у околини Витоља, где влада још већи страх и трепет. Изгдеда да су Бугари отпочели грађење жељ. пруге Битољ—Велес. Ова ствар још није могла бити сасвим проверена. Односи између Немаца и Бугара свакцм даном све су горп. Од месе па јапуара сви вајни савезнпци у опште се више не поздрављају. Узајамна мржња поетаје све већа. Они не опште никако међу еобом и имају чак засебне локале, које походе.

ДНЕБНЕ

Зидовдгнски помен Јуче је у цркви св. Саве иззршен свечан по.чен Косовским јунацима. Помену је присуствозало врло много света, а били су заступљени генерал Сарај, Милне и Москопулос. Говор о значају Видовдана држао је владичански намесник г. Сава Рабреновић. ЈМуке у Србији. »Журнал де Женев« примио је из Сарајева једну прокламацију аустриског генерала Вевера у њој се јавља да су генерал Радомир Вешевић. б. министар војни у Црној Гори и његова зва брата, уцбњени зато што су подигли буну. Ако се црногорски генерал и његова два брата не предаду властима њихов ће отац и најмлађи брат бити обешени. Фердиканд у Тракији. Атински листови сазнају да је Фердинанд долазио у Ксанти где је прегледао оугарско-немачку зојску која је концентрисана у тој вароши и отишао у друга места на заузетом грчком земљишту. Веницелистичка штампа ипак мисли да је ова вест потпуно измишљенаДемобилизаци.ја Споразум је оставио <ву иницајативу грчкој влади што се тиче преаоса ослобођенкх трупа. Прецос трупа вршцће се и сувим и морем, Савезнпци неће томе чинити никакве сметње. Све вести о томе да трупе у Маћелонији неће бита демобилисане нису тачае. Аустриска срдита немоћ. „Опинион ; ‘ нма вест ез Беча да од неколико дана тамошња штампа очезпдно по наредби одозго огорчено напада краља Петра а нарочнто наодег престол°настедш]ка АлекСандра. Опи огорченн напади и увреде долазе оту да што је Престолонаследник био одушевљено дочекан и примљен у Па ризу и ЛондОну. Комснтари „Тана“ >Фигара“, «Матена,< «Птн Паризијеаа“ а да не наводимо остале нзазвали су срдиту немоћ сарказма и увреде •Псстер Ј1ојда», <Нове Слободне Г1ресв“ којн изјазљују да се Престолонзследник никад неће внше псјавити У Србију. Сав овај гњев бечке штампе а ма за циљ да прикрије дубок упечч так који је на политичке кругове Аустро-Угарске учинио лични успех Престолонаследников у Паризу.

ВЕСТИ

Сукоби у Атини. У атинскпм улпцама бпло је већ више сукоба између Вециуелпста и антпвешшелиста. Телеграфска веза између Грчке и Турске. Од неколико дана прекинута је те леграфска веза пзмеђу Грчке иТурске. Овај је пре]шд наступио услед тога што је турски ђенералштаб гтаредио да се извесни контигенти турских трупа из Тракије премес 1 е. Морал у бугарској војсци. Снабдевање бугарске војске на македонском фронту јесте врло бедно. Војска ретко добија месо. Морал је опао врло ниско н дезертирања су врло честа. очајно стање бугарских Финансија. Јсдна депеша из Софије <Колоњ ској Газетп“ даје појединости о жалоснОм стању бугарскпх фпнанспја чији је дефицит за 1916. г. званично утврђен на сто милијона. Само издржавање војске захтева седамстотнна тридесет милвјона лева. У ову суму не улазе пОруџбпне нз Немачке и Аустрцје чије ће се суме утврднти после рата. Пред нове изборе Гунарис је позвао у Атину Фесана п Колоквтана да се с њима договори о изборној кампањи нротиз Венинелисга и о држању које треба његова нартије да заузме на идућпм изборима. Већи део народних поеланпка из Маћедоније напустили су престо ницу н отпшди сваки -у свој изборни срез да отпочну изборну агитанију. Опоравио се Са задовољством сазнајемо да је се добронознагп нам зубни хирург, г. Габријел Песах, који је четири дана морао чузати собу, опсравио. Од данас почпње примати своје кли јенте.

— 11. час пре подне Енглееки миниетар војни Лондон, 16. јуна. Лојд Џорџ навменован је за миннстра војног. Поморска битка Копенхаген, 16. јуна Јака канонада чула се у правцу Карлероне у недељу између 5 и 8 ча-

сова увече. Истога дана нрамећено је неколико торпвљера ист. од Веланде. Држи се, да су биди напацнути од сумарена. Потопљен јапански брод Барселона, 16. јуна Пемачки сумарен потопио је према Бареелони јашшску лађу „Дејетсумарс.“. Талијански успеси Рим, 16. јуна Према последњим извештајима генералштаба, аустријски пораз постаје све већи. Непријатељски отпор слаби на целом фронту и непријатељ чпнп само очајнв напоре да се одупре на извеснпм важним тачкжма. Његов главни циљ је да одолева наднрању Талијана и тпме заштити повлачење својих трупа. Од Валарсе до врха Нсодора талијанске трупе напредују рапидно- На десном крилу у току 12. јуна заузели смо брда Контесе, Кастелано и Ћимоне. На овом крилу заузели смо северне коте брда Конђо, Рарио, Панерћо, Белмонте и тиме олакшалп напредовање у равници која раздваја долину Асе од долнне Канаље. Заузеће ове линпје, коју су сад пзгубили стало је Аустријанце огромних жртава- Војнн критичари истичу знача.ј аустријскпх пораза и огромне користи, које савезнпци имају усвајањем принципа једног фронта. Принуђени да ослабе фронт Трентпна да би по.јачали слаби фронт Галпцпје Аустрпјанцн су претрпели пораз на обема странама. Талијанске псбеде предмет су еталних маннфестација становништва целе Нталнје.

да је и сам здрав. Моди да му јаве шта је са АцомТраже св и да се јаве Јов. М- Гирковнћ, Владиц делегат моли свакога ко би ма шта знао о Војисдаву Р. Пауновићу, гимназисти који се негде у Француској налази, да га извести, па чему ће му захва* лан бвтц Адреса: Српски Консулат Солун.

ЛРИСКД АПОТЕК Солун - улица Ниаи 41 - на кеју

Справља све лекове најса весније тачно по рецептима. Сви су препарати и лекови

оригинални Хемијска лабораторија за све врсте анализа. Говори се српски

Мењачко-Банкарска Радња Баруха Сшиш и Р. Снапа ул,- Венизелос бр. 8 — Солун. Врши све врсте размене новацк најсолиднпје по дневном курсу, повољније но на другом месту. Препоручгје се нарочито Србим*. 7—30

П0М0ДН0 - ГАЛАНТЕРИСКА РАДЊА Меркада и Мсака Јесуа % основана 1830. г. улица Вевизелос број 31. Највеће стоварпште те врсте у Солуну — Кућа у Паризу Огроман избор свиле, свију арти« кала за хаљине, блузе. — Увек стжжу последње новости. Пдатно «Каки» за г. г. официре готово и по мерп. Чарапа, трикоа, рубља за господу и даме. Цене најумереније и утврђене. Најновије у Солуну

ПОШТ А Саопштења Жика Нешић књиговођа из Београда да дође одмах у Солун и понесе са собом писаћу машину п јави се Драгољубу, За Србију Стојан Петровић, кмет из Крушевца јавља својој породици да је здразо и моли да му се петим путем јаве.' Дамитрпје Онуфрвја Поповића моли Филипа Маринковића трг. из Вла сотпнапа да пзвести његову породицу да су: Димитрије, Душан, Сретко Ззре, Благо]е и Сретко Поповић здраво п моле да им се јаве преко Срп, Црв. Крста, Женева, пошта бр. 64. Чела Вукосављевић учатељ и поручник извештава жену Евгенију у косовској или сремској Митровици да је са Жикам здрав. Да се јави преко Беогр. Иовпна или Црв. Крста ношта бр. 88. Јован Тодоровпћ поручник, шкод. надзорник из Велеса моли све нријатеље да га известе о његовој жени Маци Тодоровић која је остала у Митровици косовекој. Он је здрав еа децом. Пошта бр. 88. Драгољуб Вељовић арт. капетан из Крушевца извештава своју жену Јулијану да је здрав и моли да му се јавн. Поднаредник ђак Таса Гајић к« Свилајнца, јавља евојима, да је до | био извегатај о њиховом здравл,у п |

Позориште Кинема 1 ,,Алхамбра“ ВУЛЕВАР ЕИЕИ бр. 87. на самом кеју. Директор С. МОЗОРИНИ Нов програм од 13. (30). јуна т. г. ВЕЧЕРАС ПРВИ ПУТ Госпођица Лермон чувена рецитаторка париских концертних салона. Унрава Адхамбре извештава поштовану публику, да од сада улазнице за кинематографске представв важе и за позориште , : Алхамбра“ и обратно. Вечерње представе почетаку 9 час.

„Бар Мон плезпр" Увек ново! Дирекција Бара „Мон Плезира", има чает да извести своје српске посвтиопе да је ангажовала специјално ц њих једног СРПСКОГ ТАМБУРАША и једног доброг ВПОЛИНИСТУ. Посетиоци ће пробавити пријатне моменте. Служе срнске келнерице. Матине почиње у 5 а траје до 8 чаеова у вече, а од 9 часова у вечв исти програм, ИСКЉУЧИВО за офм« цире. Погрошња артикала прзпх марака, Цеге умереаа.