Velika Srbija

Г,Р. 72

ГОД. 1

СОЛУН, УТОРАК 21. ЈУНА 1916.

ПРЕТПЈГА'1 А ИЗНОСИ: Месечнп 3 фрднка тромеее'.во 9 фравака. голишн .0 36 франак* цр.:;а огласима : Ситва оглбги 0'2С> фран. од цотитног реда, ееВи оглаги п<> оогодбг. Новац се полаже држаонп кпмесарич ч дкмојеатски* аастухгништвиаа. ЛИСТ Ј1.'.;.\ЗН СВАКИ ДЛИ ПО ГЈОДНВ Поштч гл» н цргк. Кра.Ј, С[>о Рев. Коноулата у Солјиу РМ.оППси' ОЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан родапцлје Коломбо улица бр. 33 8а1оп1цое

г л

Ч;Т : , 4

:С-г<тЈ^ п!К54&

Поједпни бројови се могу добити у Солуиу код агенцкје „Друштга грчке штампе 11 ул. Кулгароттову бр. 5, близу главке поште.

БРОЈ 10 сант.

Диреклор А. 10ВАК0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

гарско русо|нлство

Руске победе п бу Све је речсно у европској штампи о значају ових громов нкх руских победа: зкачајнс саме по себи, као слом непријатеља и као знак руске силе и спреме, оне су значајне и г.о утицају који су веЈт имале на свима осталим савезничким фронтовима; значајне цо утицају на морал код Немаца, главног непријатвЉа у овом рату; значајне по утицају ка неутралне државе, нарочито на Румунију; и значајке по утиску који су учиниле на бугарски народ. Занимљиво је посматрати овај последњи утисак. Ефекат руских нобеда изразио се у бугарској души у два вида: у виду појачаног русофобства и у виду појачаног русофилства. Различне по моралној вредности и по полатичком смеру, ове две појаве имају, данас, исто психолошко порекло: оне су израз русофобије у етимолошком смислу ове речи, израз строха од Русијр. И што се тиче русофобства, мржње на Русију, оно није ништа ново: русофобство определило целокупно држање Бугарске и њено учешће у овом рату. Колико јуче су новине јавиле да је »Камбана« или не знам који други бугарски лист писао ових дана како »Бугарска и њени савезници (ех! ех!) неће положити оружје док... Русија не буде уништена.« И пре свега, за остварен.е ове жеље, Баја-Гање треба да чека неколико векова и да буде у еавезу не с ђаволом него с Богом; уз то, треба да има и хлеба да једе, што није случај. Али, еп УоЛа с!и ЈоиреЈ, ЈоиЈ с1е шете! Ево једног дрипачког народа кога су Руси тако рећи за уши ухватили и силом извукли из ропства и који је у свом безумљу и моралној деградацијг. готов и очи да иско’па своме ослободиоцу. За такво издајство казна се неће чекати с неба него ће ускоро бити извршена овде на земљи, и то помоћу кнута. Али је интерееантнпја по.јава појачано бугарско русофилство. Оно није израз љубави према Руспји, него страха од Русије. То је нека врста приммтивне гриже савести која код овог грубог народа има облик једног панпчног страха од казне на земљи. То је грижа савести Зиблијског Каина, који уби бра-

та Авеља, п која .је тако живо наслпкана у песнички величавственој и психолошки дубокој песми Виктора Лга из Љгенде Векова. Каии, бежеГп испредЈехове, блед, равбарушен, стиже пред ввче на подножја једие планпне, ззједно еа женом п децом. Уморни, легоше да спавају. Алн Канн не може заепа ти, муче га мисли. У том раз мишљању подиже главу на впшв: али ва мрачноме небу у гледа једно огромно око које га непомично гледа. „Сувише сам близу“, помисли дршћући, п пробуди уморну жену п заепа лу децу. И путоваше тридесет дана и тридесет цоћ{[, бгзобзнрце, пем, блед, без одмора, без сна, стрепећи од најмањег шушља. Тако стигоше до мора, до границв гвета. »Сакријте мв“, иовика. II развише шаторско крпло са странз где беше оно око: алп око опвт гледа Тада подпгоше један зид од бронзе и иза њега наместпше Каина: алп оно око опет гле да. II подигоше иотом читаву једну варош коју опколпше ви соким кулама, чијп су зидови дебелп као планине и чије сенке просипају ноћ ио равници. Каина сместише у с.редпнн једне камене куле, на чијем улас ку изрезаше натиис: “Забрањено је Богу да уђе«. У вече су бацали стреле међу звезде. Та да Цила, плавојка, слатка као зора, запита: „Огац! јв л’ да 8ише нема оног ока? и Капн одговори; _Ту је!« II додаде: „Хо ћу да сз настаним под земљом, као мртав човек у гробу. Ту нећу никога гледати нитп ће ме ико моћи гледати«. И иско паше једну раку, и Капи уђе у њу. Напипа једну столицу, седе на њу, а над главом му засуше сутерен. Свуд гробна помрчина: али у грсбу беше оно око и непомично гледаше 1{аина. Каин, данас, то .је бугарски народ Док су живели у заносу од „победа« — у запосу од злочинства хоћу да кажем — дот ле се нико међу Бугарима није сећао да је некада био русофил: и сам Гешов, једпни Европејац мејју Бугарима, изјавно једаје његово русофплство било .један полптички опортунлзам. Малинов се није нп чуо. О оном шебеку Даневу п да не говорим.

Може се мислити како се тада шенурко Радославов, овај лукавп Баја 1*нње који 1е прошао кроз немачки ааланчански унпверг.итет, којп надмудрм Едварда Греја, п који још зна турски. Али време је радпло, п ђаво дође по своје! Најпре немачки тврор, гсоји Бугарску ба ци у ропство теже него турско, у коме се бугарске чорбаџпје ииаче осећаху тако добро: затнм све већа и ш-ћа оскудица у храни, док. најзад нцје стигла и глад; сукоби са саввзнпцима око разграничења у Србајп и Албапији; неодређзно и сумњнво држање Румуније; рускп усЛесп у Кавказу, у Јермен с-кој, у Месоиотамији; све веће појачавање савезничке војске на балканском фронту, крунисано доласком осветничке српске армије; упорни гласови, пажљиво ослушкивашт с оне странегранице, о скором доласку на наш фронт и руске војскв; херојски отпор Вердена, чији су пад Бугарн одавно прославили, и о коме јамачно свакодневно понављају сво.ј досадви рефреп са Једрена: »Утре ште падне Вердеа»: Верден, впдите, нити је пао, нити пада, нити ће пасти... Све ово било је довоЉно да бугарску материјалистичку главу подсбти на стварност. Али оно што је ову тврду главу управо лупило о стварност, то су ове величанствене руске победе, ласте скорашње савезничке коначне победе. Марна је показала да и гер мански колос може бити рањен, и да, рањен, и он стукне; енглеска блокада показала је да се он може и глаЈју уморити; Верден је показао да он није непобедан; Руси су му у Буковини и Галицији задали смртни ударац: ускоро ће га општи савезнички напад савладати, оборити на земљу натопљену невином крвљу људском, разоружати га, и одсећи му молохову главу. Човечанство ће бити спасено од модерног мичотавра! Шта ли ће сада Баја-Гање? Код свег немачког терора, до његових ушију допиру ипак гласови о овим догађајнма; ма како да му је дубок ров, бугарски војник чује у њему лупу тешке московске чизме и топот коња донских козака; нгд главом му крУжи француски аероплан, за ушима ос> ћа фијук завитланог кнута, а у рову га непомачно

гледа осветничко око српско и р\ г ско. II он. се осети русофил.

Григ. Хаџи-1 ашковић

Политкчка Усаешки руска офанаива нашЛ1 је одјека у свима неутралним државам ', иа и у Шведакој. Познпта је борба кемачких ааигерманиста да Шеедску дефиннтивно одвуку у своје воде. 11 баш код су мислили, д <, је она у њиховим рукама, искрсле су сјчјне руске ао бгде, које су ислитици Шведске дале сасвим нов аравац. Велика е.нглеска иоморска аобеда, сјајни руски успеси и гарантије савезника да се Аландска острва. неће усвр/јчаати ариближиле су Шаедсну колу Саоразума. Лед јз најзад аробијен и иостеаено у Шведсној аочиње ареовлађивати струја наклоњена Сиоразуму, аротивна сваким симаатијима арема аангерманизму. Ратна Вести , које аоследња дза дана стижу са ратних фронтова наго• ■всштаеоју све веИма иичетак оаште Савезничке офанзиве. Скорчене бор■ бе еоде се на свима фронтовима и свуда су готоео Савезници у офанзиви. Руса настављају надирање ка Караатима, у њиховим је рукама иадом Коломеје главни иут у Кариате. Француско-енглеска офанзива развија се све снажније. Савезничке трупе доводеу оаасност взК целу другу немачку линију. Талијани настављију своју усаешну сфанзиву. Енглеске труае аредузеле су у Месоаотамији снажну офанзиву иосле јединствених ариирема. Положај аустро не.начких труии иостаје све критичнији и све је вероватнија иретиоставка, да ови догађаји представљају почетак оиистег слома аустро-немач ких армиуа.

Пшс из Италије Лист »Пополо« пише: пошљимо нове војске генералу Сарају, то је у корисг свију нас јер ће мо тако брзо прбгазити Бугар* ску и запретити Аустрији с југа. Кад једном Бугарска нестане Турска остаје нама на милост и немилост.