Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

ЕРОј 72

буГари у маћедонији

IV На свакп начмн, да су Господ. Водовозов и његовм другови и раније мало више ушли у испмтивање прошлости Маћедоније и МалвдЗнаца, дошли би до увереша, Да Вугари никад нису имали права и да су им претензије на Маћедонију без основа. Ако су политички моменти или лпчне симпатггје по неко.ч његовом земљаку некад и изаскмвали да се Маћедонци Вугарима иазивљу, њему и његовим друговима то није требало- Људама од пера и истгше, међу који.ма Г. ВодовОзов видно местО заузи.ма, на сва ки начнн треба да буде најпреча исги на. Ми се радујемо што је Г. Водово зов и ако мало доцкан, дошао до правог сазнања, Желели би да се тако исто освесте и његовн другови, које ипак још к себи злогласни Ми љуков, заклети непријатељ Срба, прз влачи.

смером. Своје име крили су иза пмена Словенин. Ворба око богослужења V цркви нзмеђу Срба у Маћедонијн и Грка помогла је Бугарима да унесу своје име у народ који је дотле само за српско знао. Стварањем егзархије која је постала позна тим путем, створио се центар бугарске пропаганде. Па и тадп. се није помињало бугарско име. Тек доципје, кад су настали ратова између Србије ц Турске и кад се Србин наје смео поменутн, Вугарп отпОчнњу са помагањем свога скривеног плаиа. Школе су отварали под фирмОм словенске. Многа места као нпр.: Прилеп, Кичево, Крушево, Велес и т. д. за дуго нису хтбли попусти-ги, али их је на то приморавала турска вллст, која је у службу п на страну

егзархзје отмах сгала. Дебар је тгк после српско бугарссог рата ]835. год. примио бугарског учитеља. Карактерастично је да је данашњи дебарски митрополнг Козмг тада био првцседнмк српскв општине у Кичеву, а пришао егзархија малз доцније, кад је ухваћен у неасиравносги неких рачуна манастирасв. Пречисте код Кичеаа. Сраски учитељи који су тада ио школама били, хапшени и нрОгернвани су од страие турсках власти. 1'рађани у многим местама, а нарочато у Кичеву и Дебру, кад су приметили од рођавање деце, иабављали су пасмене Србе и под видом момака у дућанима држали, само да им деца пе би заборавила матерњи језик. Врло чзсти сукоби искрсавал?? су између родитвља и учигеља услед ненародног говора I њПхове деце, како су тада самн гра' 1ђани називали бугарски језик. п

СА |»АТННХ фРОИЈОВА — Званични ко?«иникеи —

У осталом само мало кад се дубљв уђе у прошлост р«да бугарске про паганде, па ће се видети: да су побу гаривању Срба Маћбдонаца помоглп највише његови земљаци, људи, који су били на високнм доложајима, а којп ни најобичпијв сгвари у Маћедоннји нису знали. Ту погрешку дужни су исправити. II што пре у толико боље, за чисто Словенску ствар на Балкану. Г. Водовозов није пропустио прилн ку, а да се сам на лицу места не увери о прошлости српској у тој класичној звмљи Србиновој. Он је видео да су цркве, манастири, шкОле, па чак и мпоге чешме подизане у најславии јем времену српске владавине на Вал кану. Нигде, ни на једном месту није и це може наћи ни трунка од ма каквог споменнка којп бп макар п најмањи траг бугаоске владавине у томе крају обележио. Трескавац, Вигорски манастир Св. Јована, Лешак Св. Пречиста, Зрзански манастир н многи други и данас су свзтиње српске, које су задужбине старих владаоца српских. Но ако пије хтво ићи дубље у нашу прошлОст могао је наћи из најскорнх време на и данас очуване споменике, који по многим црквама у овим крајевима још постоје, а које су приложили књаже вп српски Александар Карађорђевић н Милош Обреновпћ, Сез сваке је сум ње да се ови по.члони нису слали туђину, већ свој своме. 5 осталом народ о њима најбоље уме причати, а то му задовољство нису могле спрвчити коме ии куршуми бугарскпх комита, који су једино тамо створени ради истребљења Срба, а обмањујо се спаки који мисли да им је циљ ослобођсње народа од Турске. Да бл боље расввтлили садашњост, неки мп се допусти да за часак ма н V кратко прегресе мо прошлост. Ово ,је потребно због многобројних лажп, које Вугарч V поеледње време нарочито у лвстовима које су у новим крајевима покренули износе. Бугарн се са својом пропагапдом јављају тек у 1*70. годшш. За њнх пре пико није знао у Маћедонаји. Но апостоли бугаризма ни Тлда нису смели јавио изаћи са својн.ч правим

Са нашаг Фронта Солун, 21. јуна Сукоби извидница на десиој обали Вардара. Немачко-бупарска артиљерија бомбардовала је нгиво француеке положаје. Штете су цезиатне. Код Киливдира бомбардовање се смањује у жествна. Јуче взјутра фраццуска аеропланп бомбардовали су војве зграде у Софији. Талијанеки уепееи Рим, 20. јуна У долиип Арсе иаше су трупе заузеле Зан( ли. У доливи Сејсе наша пешздија остварала је вове уеиехе. На фронту Соче јака артиљеријска акција. Нроширили смо заузеће коте 70 у пределу Тршића. У АлбанВји наша коњица бпла је нападнута од аустријских сиага код Чифлик-Мдриса. Али, непрвјатељ је одбпјен и гоњен од наших коњанпка, који бсху оставили коње да би их дакше гонилн. Заробљено је 35 Аустрпјанаца и запљЈњено оружје и муниција. Француско-енглеска офанзиза Парпз, 20. јуна. Коминике од 3 часа, који нотврђује успешно развијање фракцускоенглеске офанзиве живо се коментарвше и взазива взлпко одушевљење. Масе света тискају се пред реднкције лпетова, да би срочигале вести о новпи успесима. У нрвом борбеном извештају истиче со иеодољиви пацад два шкотска пука, која прескочивши готово једнвм своком три лицпје ненријатељоких ровова упадоше у село Монгобан, исекоше у бајонвтској борби ваше стотина Пемаца и заробише штаб једнога пука. Од стране Француза јсдап од славнцх подвига је заузеће села Домо • јера претвореног у праву тврђаву, Два фрснцуска пука полетела су у трку таввим махом, да су иемачки митрвљеза занл.ешени, пре него што су имази времеиа да отворе ватру. Цео немачки гарнизон, који је бранно

Домнјер избачен је из борбе. Више од 1500 лешева покрило је земљу а 700 оасталвх нредадоше се. Застава нука изрешетана куршумима ушла је у село на челу прве чеге. Гањенвца у овим борбама испољавају велико пбуздање у ову офанзвву. Наш ноложај у Тиомону унркос огорчевим нападпма Немаца задовол.авајући је, Француеке победе Париз, 20. јуна Јужно од Соме Франаузи <у нродрли на више места у другу пемнчку липију пзм< ђу реке и к севилијера. Село Фриз и шума Морокур палп су у наше руке. У току 18. п 19. јуна заробвлп смо нреко 6000 војнпка и Ј50 офиаира а запленидп топова и ратног материјала. Благодарећи нрвпреми артиљерије п иолету наше пешадије губитци ове били су незнатни. На сев. фронгу Вердепа нема пешадијске акције. Врло живо бомбардоваље у пределу коте Зо1 п на секторима Плери и Далму. Немци немају снага Париз, 20. јуна Према последњим телеграмима са фронта Апгло-Французи доводе у оиасност везе између Саеона и Ремса. Француски генералштаб потврђује ла су пемачке снаге недовољне да одоле нацадима Савезвика. Еглееки коминике Лондон, 20. јуна. (ноћу) Огорчека борба наставља се на сектору из^еђу Анкра и Соме, а нарочито код Фрикура и Боазеда. Фгкур, који смо заузелп у 2 часа ао нодпе увек је у нагпој власти и иапрвдовали смо псг. од селн. Нашп аероплаои бо.мбардовали оу јуче усившно многобројне непрвјатељске штабове и жељ. лоп-вјв. Руеки коминике Петроград, 20. јуна. У пределу реке Лптије одбцјени су огорчени нанади неирајатеља еа огромним губвтцима ио овога. Заробили смо ту 9 офицпра и 419 војиика. На фронгу Дване пемачка арглљврија бомбардозала је извесне секторе нашах иоложаја у пределу Јакобштата, у обдасти жељ. станице Ли венхо и дање па југу. На фронгу од предела варошп Дзин ■ ска до обласга баруштина Вгхи нушкарање. * У Црном Мору наши торпиљерп уништила су код обала Анатолије 54 непријатељске једрилице. Сјајне руске поЗеде Петроград, 20. јуна. (званич.) У цределу ааи. од Кодомеје задобвли емо још 2000 запобљеника и заузели неколико иових неиријатељских подожаја. * Зароб*еници припадају новим, тек нриспелим трунама и бпли су већи| ном мргви пвјани. Нваријатељ пас бесно напада у Водинији. Руси надиру Париз, 20. јуна. Из Петрограда тедеграФишу, да Руси по заузећу Коломеје настављају напредовг.ње неодољаво и прете да пресеку одсгуппипу крмијама генерала Ботмера, које су ирануђене да се повлаче ка Лавову. Рат у Азији Петроград, 20. јуна У правцу Гумамана сузбијамо ненркјатељску офанзиву. У правпу Багдада, у препелу Керинде наша артиљерија нане.ча је огромне губитке ненријатељсквм колонама које су предузеле офанзпву. Лондон, 20. јуна. Ешлеске, трупе у Месопота.нији аредузеле су саажну офанзиау.

РАЗНЕ ВЕСТН — Познати софвјсви лнст „Мпр“ у своме броју од 10. пр. мес. допоси белешку ове садржине: »Због захтева аустројсках и и мађарских паробродских друштава да н» се доплате исплаћују у злату, курс је злату ва еофвјекој пијаци достигао 70 и 72%. — Према тврђењу новосадског листа „Ујвидекп Хирлап“ од 12. пр. мес. кривичнн суд у Н. Саду конфисковао је, као врло опасае по јавни ред у монархији. ове две књигкице: >Фрушка Гора« од Андре Книћанина, штампана у Београду 1882. г. и »Ћачки штрајк у доњотузлпнској жупанвји», од позпатог пиеца. Ако ово конфпсковање старих књига не спасе монархију њенп је војници, баш, неђе спасти. — Бугарско минастарство финапспја варедило је да се у Македопијп попшпе сва ситна стока, у циљу разрезнвања порезе на њенс сопственпке. II сам бугарски лист »Мвр* у броју од 13. пр. мес. признаје да овај порез није наплаћпван за вреие српске владзвппе.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Штампан у српском листу * Србнја» у Женеви Лепосава А, Маринковвћ настак. пз Београда Балкаиска 22. распптује за своје рођаке д-р Михаила Ђоковвћа декара, Ристу ТоокоВића, сгуд