Velika Srbija

; .Р. 85

'ОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 4. [УДА 1916.

ГОД. 1.

СРБИЈА

ЊРРЖШША ИЗНОСИ: М»о«чнп 3 фраик» тролесемК) 9 франжкв, годит1к« 36 франак* ЦКПА ОГЛАСИМА : Сигна огласи 0 20 фран. од пегитног реда, веки •ллаео по вогодбв. Нован сс полаже државнжи коиесарана ч допловатскпм вастЈтшнпггвижа.

тлчг* Ч ЛГ «*

I : рг X-. јШх&ввХ

ЛИСТ ИЗдАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДНВ иоигту слати преко Крал> Срп. Геп. Консудата у Солупу РУКОПИСИ СЕ НВ ВРАЂАЈУ Стан родакднје Коломбо улица бр. 33 баЈош^ав Појвдпни бројеви се могу добити у Солуну код свпцијв ^Друштва грчке штампе и ул. )>ј лгарохтону бр. 5. бливу главне поште.

> РО! 10 с&нт.

ДиреАтор 4. Ј03АН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

СРБИ У БУГАРСКОЈ

: је пре три године ч} г ло и у со; фиском Собрању, кад је устао

Србија је повела ову велшсу борбу Да би пзвојевала нашем народу потауно политнчко јединство. У тој борбп она Је аоднела и такве жртве какве се не бележе у понесници света, али ни.јв спустила заставу ослобођења. Г1од уједињењем разумемо о бразовањо једне нолиткчке хомогене државе ко.ју ће чинити поред данашње Србијв и све српске, хрватоке и слозеначке земље аустриске моиархиЈн заједно са Видихском и (Јредачком облигипу зааадне Бугарсхе. Но како се у последње време мало пажње обраћа овои делу нашега нарсдЈц па чак је и са евим 8апоставЉ€н на каЈЈТИ будуће Србије, шју су ту скоро публиковали извески чинпоци на страни, то ћемо данас посветити ове редеве и томе делу нашега народа^ који Јв нераздвојни елемеват наше етнзчке иадивидуалнести. То ћемо доказаги следеким фактима и разлозима: 1. Данашњи бугарски народ јв постао од укрштања Татара и Словена натериторији источ но од Искре до Црнога Мора. Прсма томе ови су остали ван територијв на којој је формиран с&дањи бугарски народ. 2. На целој територији до Искре, Горње Месге к Струме постоји наречје нашега јв8ика где се свуда употребљавају гласовн ђ и док се ови нрвма истоку не чују. 3. Слава је и у овој области главно обележје од народних обичаја, ко.ји се прославља на исти начин као и у другим нашим крајевима 4. Народна традиција а нарочито поезија је истоветна као и у оеталом Српству. Она је предмет славвнаше прошлости, јер се прича и иев» о цару Душану, Коеову, лева се о сви ма нашим прослављеиим .јуна Цима Милошу Обилићу, Краље вићу Марку, Ха.јдук Ввљку, Син ђелићу и осталим, док су не-

чито V врвме заседања Берлииског Коигреса, народ из Вкдина, Трна, Брезнгка, Ћустендила, Дупвице и других кра.јева слао је многе док}Ментоване пвтицијв графу Игњатијеву, књазу Милаиу п Бизмарку, којим су преклињали да се сједиае са мајком Србијом, ве желећи нпкако да буду предати туђинцнма са којвма нх не везује ни прошлост нп језик. 6. Манастир Рилски био је у прошлостиједан од нај јачих просветних расадника српских и то како за време пећске патријаршије, тако и после њс, а не заборавимо да је тамо и гроб нашег арослављсног јунака Реље Крилатице. 7. Кад јв бугарски књижевник Славејков путовао по овнм крајевима, питао је свуда сељаке како се зову, а;ш је узалуд очекивао да му који одговори како јс: Бугарин, место тога чуо је само одговор: Па мије сме Шопи! 8. Тамо је једча од најлепших Милуткнових задужбина, јер Со-

]едан аатииото^ нородни иосланик,

и заатевао од оугарске владе да се тој папод ио сваку це.ну што аре рисели ао Тракији , јер је на гласио ба Ке ти Србомани бити вечпта оаасност зи интегритег

фиска катедрала је црква Светог Краља у којоЈ и данас почивз ктиторов ћпвот. А имајмо у виду и то да је данашњи Ћ.уствн-

царствн ! Ова област обухвата пределе од ушћа Искре до њене октке отакле скреће западу, одатле вододелницом Искре, Вида и Маричиних притокг, затим горња места до близу Неврокопа, а о давде скреће југозападу на Струму где ова сече салању границу. Главна места су: Видин, Белограчик, Рахово, Берковица, Враца, Орханија, Софија, Радомир, Ћуст< ндил, Самоков, Дупница, Џумаја, Бањско, Менлики, Сгрумица. Овчепољски

Краљев дан у Корчи

СИТУАЦЧЈа

Политичка Велики део румунске гитампе наставља борбу за интервенцију у рату. Орган нојугледнијег уумун ског аоло тичара Таке Јонеску до носи чланак аод насловом »Ишз Аи.ч 1 г 1 ас>», у кома доказује да се будуАч евроаски мир може обез-

дил био престоница једног на шег владара, Константина Деја- бе * ити само онесаособ-

новића, чије име, носи. И сами Бугари су вазда сматрали овај народ као туђински, што потврђују и ова факта: 9. Чим су постали господари ових кркјева забранили су славу, избацили ске песмарице у којима су иесме о Марку Краљевићу и осталим нашим јунацима, отворили су школе чак и по мањим селима и засеоцима, а у већим паланкама су установили просветне заводе, које немају чак ни велики градови у Бугзрској. Тако на пример у Видину је гимназија, у Ћустендилу учитељска школа, у Трну богословија, у Цариброду гкмназија и ћилимарсча школа, а као круна свега тога је Софија, која ,је изабрана за нрестоннцу искључизо зато, да што пре изврши побугарива-

познагк мотиви из бугарске пс- ње западне Бугар.ске. торије, а који је тај народкоји! 1о. А кад порвд овога споме)је се одушевљавати и гуђом> н р мо факт да источни Бугари увек прошлошћу и делима ту ђих на- ј сумњиче народ у овој области рода? као неисправан, иомејавају му 5, За време вођења Сан Сте- ! јвбис и обичаје и сматрају га фанске ковф^ренцијв, а наро-'чесго 99 српског агента. Го се

љавањем Немачке и ишчезнукем Аустрије. Чланак се овако завршује: „г 1018 АивЦлас“ мора бити усклик и девиза свих оних, који су саеснгл ужаса овог рата и који не желе да оволике жртве и аатње буду узалуднеп. Ратна Најважнији ратни дохађај је ноза енглеска офанзива на фронту Соме. Енглезч су заузели другу немачку линију и наиредовали 6 километрн. Ни коекаскем фроншу Руси су заунелгг масу туроких иоложаја и наиредовалге оиа 20 км. На источном фронту одбијени су усиешнв сви немачкп иротивнааади. На френту Вердена само артиљерискч акцчја. На тали/анском фронту оиерације сиореднијег зпачаја.

Корча, 30. јуна. ПетрОвдан је у овоме месту проСлављон онако како се ни сами нисмо надали, управо то је бчла једна величанствена маниф^стација симпатије оволиког научода према седом владару Крал.евине Србијс и према нашем народу. Још иа нСколико дана ракијв овдаш!ви митрополит Шегсво Високопреосвештенство господин Герман понудио је да уступи цркву за благодарење на Петров дан. Али како нисмо и мали потребног локала за примање го стију, то је господин митрополит у ступио сале у својој митрополијн да би избегли кафане где смо били на-. мерни примати посету. На сам дан празника одржана је архнјере1ска служба у овдашњој митрополитској цркви уз асистенцвју више свештеника. По свршетку литургије отпочело је благодаренае за дуг живот Његовог Величанства Краља Петра, Његовог Височанства Престолонаследника Алексацдра и цео Краљевски Дом, као и за војску н цео српски народ. На благодарењу је узео учешћа и наш прота Матеја Шуменковић, који ј° очитао потребне молитве на словенском језику. БлагОдарењу су присуствовали сви овдашњи чпновници и маса отменијег грађанства овога месга, Овде вреЛи напоменути да смо у цркви видели, изме^у многих, команданта мешовите корчанске бригаде пуковника г. Фићариса са својим официрпма, г. Панаса окружног начСлника са својцм чинОвништвом, заступника председника суда еа ослсбљем, директора гимназије са наставницима основних школа и гимиазије, управника цнрпнарнице, шефа полиције, шефа поште и тб» леграфа, за тим народне посланике^. председннка општине са кметовима и одборницима. По свршетку благодарења сво овдашње чиновништво и маса грађана до' шлису у митрополију на честитање где су били дочекани са пуно топлине. Вило је неколпко леппх здравица коим се је нзражавала на.јлвпша жеља за нашег Господара, за нашу војску и српски нарОд. ГоспОдин ми грополит наздравио је цело.м Српству према коме он осећа нарочите наклоности, љубав и дуг. Пожелео је дуг живот иаше:м Краљу, врховном команданту Престолонаследнику Александру и це лој српској војсци, изРажавајући жељу за што скорија поврагак у своју отаџбину. По том се је обратио сре-