Velika Srbija
СТРАНА 2.
В Е Л И К А С Р Б И Ј А
БРОЈ 85.
ском начелнику Кузмановићу и капетану Брзаковићу са молбом да у име његово и свих официрз и војника испоруче срдачно честитање нашем Кра љу Њ. В. Петру I. За тим је напио г. Панас, окружни началник, који је такође изразио топлу жељу Да се што скорије вратимо у нашу отаџбпну. Посете гостију трајале су до само подне, за које време је било око цетстотина иосетилаца. РаспОлошење чиновништва и гр^ђ нства неописано је, што нас је веома цирпуло; т»> је и ' орринело да се и у овом месту тако лецо прослави дан нашег узвишеног госпо дара и Краља. Вреди напоменути да су овдашљп ластови <Корица“ и »Пе ласгос* дан раније објавили грађанству да ће се ПетрОв дан прославити у кругу српсквх избеглицл на скромзн на чин, али су наши пријатељи учинили да ова прослава испадне и св<:чана н остави дубок утисак к о ни свемештане тако и па ннс Србе избвглице. Хвала господину митропелиту Герману, а тако и свима осталим нашим пријатељима, о којима ће увек водити рачуна српски народ, који никада нб заборавл.а добра дела.
0 Бугарма «Т ан» од 22 јуна, 1916 Бугарска пензура почела је да пропушта у иностранство за савезнике вести како су посланици рајхстага наишли на доста хладан пријем приликом њихове последње посете. Опозициони посланици у Собрању уздржали су се да узиу удела у свечапостима које су се давале у част њихових немачких колега. То је могуће ; али та вест није нас разнежила. Бугари остају за нас непријатељи као и остали. Има упорних илузија. У ове спада кајање Турака и њихова готовост да најуре данашње своје управљаче; ту долази и буђење бугарске савести Са претпоставком чак да се могу и ослободнти веза које их бацају у наручје Аустрмје и Немачке, ова два грабљива иарода и.мају и сувише сличне апетите са централним силама а да не би билн привучени завојевачки.ч плановима њиховим у нади да добију свој део пљачке. Њихово је саучесништво вољно, а, ако у Софији и Цариграду има по некога који се боји катастрофе, опозиција је дошла услед разумне оријенталске иолитике која, резервишућн будућност, покушава да што скупље прода сурадњу претерујући у тешкоћама на које наилази. Не.ма ниједног Бугарина који не би био одлучан да на штету својих суседа оствари велику Бугарску која би изашла на трн мора, ма лод каквим било условима. Изјаве бугарских политичара које су три године објављиване у Тану не оставл,ају о томе иикакву сумау. И ако је подмуклост у 1913. год. после напада изазвала неодобра вање од стране непријатеља министара који су та мзвршилн и краља који га је смислио, ,то је било услед тога што су резултати били супротни надама које су се очекивале. Бугари који су пре рата изјављивали да су русофили, нисуто били из благодарности иего зато што су веро-
вали да се одатле могу очекивати нове користи. Освојење Србије опет их је везало за ново нздајство ниховог владара, и требало је да се рат продужи, да се Немачка изнури и да се посумња у њен крајњи успех па да они који су мање конпромшовани постану обазривијим. Нарочито од Вер дена они почињу да траже неко противу-осигурање код савезника код којих се надају да ће оживеги старе симпатије. На тај лепак они се више неће ухватити. Бугарска незахвалност заслужује примерну казну коју захте-
ва и наш интерес и наш престиж. Дугострпљивост петроградског, лондонског ипариског кабинета на Балкану дала је најжалосније последице које ће се потражити тек пошто Бугари испаштају за своје издајство и тск пошто се Србима накнади штета од софиске клопке. Никакво подмукло лукавство, никакав шеретлук неће отклонити неизбеж^у казну која чека Фердинанда и његов народ, који су наши непријатељи и непријатељи цивилизације у истом- степену каоиАустро-Немци и Турци.
СА Ј>АТИЦХ «Ј>РОНТОВА Зааничнк ко^ининеи
Са кашег Фронта Солун,' 4. јула У току дана није било пешадискв акције- Негдв јача, негде слабија ариљер- акцијаУслед олује прекииуте су гдегдв телеграфске и телефонске ј жице. Енглееки коминике ЛондОн, 4, јула. С*верно од Соме наш нааад на другу немачку лвнају разввја се повсљно. Мж држимо сада дело седо Лонгвкл, нем.ччке ровове између Лонгвала и Базантена Веливог, село и шуму Базаптен Мали, подразЈ мева јући ту в ветрењачу, гробље п село. Северно од шуме води се огорчена битка. Шума Фурко је у нашим рукама. У току иоследња 24 часа задобилк смо 2000 заробљеника, који сада подвжу број гаробљеника добивених од нас на 10.000. Велика енглеска победа Париз, 3. јула. Поеле снажне нртиљеријскв припреме Е.нглози су преиузели офзпзиву на фропту од 6400 м. Оаи су одмах продрли у друге немачке ливаје и ваузели шуму Трон и села Базантен Велики и Лонгаал. Папреловали су 6 килом, Овим наирвдоваљем Енглези су достеглп француску линкју код Ардекури. * У току дал,ег папредовања знузели су Енгдези село Базавтен Мали. Око Овилера наставља се огорченд борба. Готово цело село век је у енглесшш рукама. Ка Вердену Париз, 4. јула. На десној обали Мезе настављаЈу Немци бомбардовање Сувила. Било је сукоба натрола у шуми Шеноа. Псшадиске акцвје. иначе није било. Немци се повлачо Амстердам, 3. јула ЈучСрашљи немачки коминикеи признају, да су се нвмачкие трупе у току борбе са Енглезима на фронту Со.ме морале повући за 6 км. у дубину, не могући апсолутно одолети бесним нападима британских армија. Немци исго тако признају, да су Руси заузелу другу обранбену линију армијс генерала Ботмера. Немачки званичнк коминике Берлин, 3. јула Нтријател је усиео да аа ц пу темкрх губ^така ира ича себи аролаз куоз н ше лин< је са спагама које је бпо аретходна кагомилао у оеои иределу. Он је задобио терена V иовратич гиуму Трии. Али ')е његово наиредовање заустављено и битка се кастиеља. Јужно од Соме пи/е било артиљеријске анције. На осшалолг фронту нема ничета зничајнсг осим шуспелих ио кушија малих ешлесних одељења југ. нст. од Арминтиера, код Ангра и Иевила и с.еверо источно од Араса. Немци о еитуацији Берн, 4 јула. Пуковнпк Гедке нрпзнаје у „Форверпу“, дн савезпкчка офанзпва сиречава централне државе да искоришћују жељ. линије, које су до сад омогЦавале брзк трацсиорт трупа с једиог фронта на други. Еаглезп су оозбаљно ушлн у борбу, Русч држе заузете линије захзаљујући непспрпним резервама, Фраицузи помажу Савезнвке новом офакзивом. Оптата са туација црамораза нас да до макеимума напрегнемо своју скагу. Кајзер обилази цепелине Женева, 4. јула Кајзер је обишао фабр&ку цепелнла на језеру Констаепу. Талијански ко.мчкике Рпм, 3. јула У облавти Тофаве бацзла смо једноа огромном мином у ваздух Торе Каетелсто. Гарнизон аустрвјсжи сахрањен је под рушевинама н ми смо одмах заузелк тај ноложај. Руски коминике Петроград, 3. јула. У нределу села ( Љубоавчи на Серету критоци Њсмеаовој одбзјепи су Немцп у ноћв измсђу 1. и 2. јуда. У току 2. јула оомбардсвали су Немца снажно наоте линије сев. ист. од Бараноппћа и по том нредузели афанзову у обласгн сола Кробова коју смо о.гбили ннневти мм велике г,убитке. Пос.чо кратког времена ПемЦи оу опде обнопили напад, али с.мо Их ми дочељчл-.*, од<*и да ц прешли у протвваапад, у току кога смо напредовали н задобала нешто терена. Напредогњли см<) ка сектору јужно од есла Скробова. Нецнчкв авчнгарде повлаче са у
правцу Ј1уца. Немачки аероплдни бацили су многе бомбе на Агеств не нричинивши штетб' Нагнани су у бегство нашам аероплацима. Руси надиру на Кавказу Петроград, 3 јула Нагаа офанзпва од Ерзерума наставља се успегано. Заузели смо много н вих подожаја. Наше труие су на 15 врста од Бајбута. У нравцу Ерзивђана у току напада на висове ј.ужно од Мамахагума заробпди смо 18 сфииира и око 10о војзгжв. Кобањски козапп гонећз Турке опкоаили су један део 49 н>ка и заробилв комаиданта лука са гђутан том, 29 сфнцира и 233 војника. Југ. зап. од вароши Муха одб»џ«ли смо Турке са сзвх њсхових ноложаја. Једна нова турска дивизвја поелачи се ка долпни вст. Еуфрата иу нравпу Диарбеквра. Петроград, 4. јула. У лравцу Бајбута Руси су напре довадк 20 км. Турци се подлаче ка Ерзпиђану. Побуна у Турској Лоидон, 3. Јула. Великп Шервф заузео је Меку и заробво 1200 Турака.
ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Вељановића Софроаија редова тражи га Ракила Вељановић. Венчевић Стеван да се јОва жеви Милки, нреко "Борђа Будвмовића књижара Крушевап. Вадојковићу II. Мвлошу и Милану из Параћана. Јавља им отнц Коста следеће: јавите се где сте, ма смо здрави, Миле се јввио пз Француске. Влкјића Мчлутина пешуд. мајора тражи изветтај о њему Даппцз Милпћ Которска ул. 19, Београд Векторввићима Милошу и Јовану тражи их отац Мих. Вакторовић апотекар ез Београда. Веснићу Мпленку. Парцз, моли га Лепосава Ж. Тајсић да је азвести о сину Сиасоју апотек. ломоћа. Вуковвћа Митра и Доагутана трг. из Веограда иавештава их Марија Марковић и Љубомор Вуловаћ Краља Милана ул. 22 да се надазе код евојих н старају се о дућанској роби, траже да им се пнше. Веселиноввћа Милију коњпч. кац. |изнештаза Жпвка да се са децом налази у њнховој кући у Бео) раду. Вучвћевићу Мплошу војнику тражи га мајка и моди сзакога ко зна што о њему да је изеести ва адресу Славка Вучићезпћ Маквдоаона уд. бр. 12 Београд Ваеићу М. Мзки трг. вз Ваточпне молн нрајатеље за иввештај о њему Ружа и Јулка Васић, Баточавб. Васиђу М. Драгољубу траже га Ружа и Јулка Веоић Ваточана и моле нријатеље да » х о њему изсесте. Др. Вас' ћа В. М, Милоша Великог ул 8. Београд мит овнкогн ко шта заа о њохозвм синовимн Вдадвмнру, Мићи е Радмклу да га излеоте. Витаоа МкКУ рез иеш. нцоручника тражтд Душаика Влгаб Браће Нсдвћ ух Бепград. Пста тража Стевана н ! Миодрага Витаса,