Velika Srbija

БР. 93

СОЛУН, УТОРАК 12. ЈУЛА 1916

ГОД. 1.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франкт тромвсетно 9 франткт. годтшње 36 фртнакт ЦЕПА ОГЛАСИМА : С«те» огласи 0 20 фран. од петнтног ред», већт огласш во погодбж. Нов&д се полаже дрхтаннш ■овестржха ■ даплохатских заступнншташнт. ЛИСТ ИЗ.хАЗИ С ВАКИ~ ДАН ПО ПОДНИ Пошту слттн прево Крал. Срп. Ген. Конеулаи у Содуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редахднје Коломбо улнда бр. 33 8т1ошдае

<ЗИ7*МИ>Е 5ЕН^1Б

Поједжин бројевн се могу добжти у Содуну вод *генджје „Друштвт грчке пгтампе* ул. ћ/лгтроггожу бр. 5, блмву глтвне попгте.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ШВАНОВИЋ БРОЈ 10 сант.

Данашња вредност аустрвске војске

Ко се не сећа охолог држања Аустрије пре овог рата? Ова је била охола не само нрема нама, малима, вего и према свима вашрм пријатељима који су вас вепосредво или посредво узимали у ваштиту Дск су сви говорили о миру, АЈстрија је имала на устима само речи 8 а рат. Једгно је она у свакоЈ прилици ввецкала свбљом. Немачка, право легло европском рату, стајала је у страну у свима балканским питањима и пушта ла свога »сјајног секувданта« да удари чизмом и претегне у сваком питању које се нарочито тицало Србије. Велика и по простору и по броју становништва Аустрнја је баиста привидно представљала Велику Силу. Као таква она је за нас збиља била страшна. Ратоборна по куражи коју је црпла од Немачке, она нам, најзад, познатим ултиматумом, стави нож под грлс. Рат би објављен. Свесна. своје физичке огромности, али свесна и своје унутрашње црвоточине, она се одмах покаје што је за собом прекинула све мостове. Рат је био ту, али не само рат са маленом и напуштеном Србијом, него рат са целим Споразумом Петеаест дана она оклева да нас нападне! Пре него је испа лила пушку у рату који је сама изазвала кроз цео је државни организам Аустрије прострујала аебња од свих фаталних последица које је могу снаћи: Аустрија ратом никад ништа није добила, на против, само је гу била. Интриге и женидбе биле су увек нај јача оруђањене ве личине. Зебња је била оправдана. Вредност ове војске одмах се ноказала не само према Русији него и премамалој Србији, која јв, губеКи мало, губила све. Само ми у две контраофанзиве растројили смо јој око милион њене војске. На трећу офанзиву због неодољивости наших налета и због страха који је био ушао у њену војску, она није ни помишљала. И тако, према малој Србији, она није могла да изврши ни »кажњену експедицију« ни свој ратни задатак, да отвори везу са Цариградом. У томе је успела тек Немачка у дру штву са Бугарском.

Јачина се и мсралиа вредност аустриске војске тако исто до бро исполила и у првој руској офанзиви- Руси су згробили пре ко милион Аустријанаца. Још пре годиву дана аустриска је војска била у потпуном расулу. Њу је могла спасти још само свежвва и добра организација вемачке всјске или слабост неприЈатеља. Н(мачка заиста то и чвби, али аустриска војна оргавиззција тиме губи свОју индиввдуалност. Рат у будуће, у главном, води немачка војска. У данашњој руској офанзиви Аустријанци показују исте своје мсралне особине. Број се заробљевика до сада попео на више од 350.000. Добар део аустриског деморала прешао је и на н^мачку војску: немогуће је бити у додвру са шугавим а сачувати се од ш\ге. Отпор што га Аустрија данас даје јесте последњи. Н>у више нико. подићи не може. После Вердена Немачка нема довољно ни за све своје фронтове а камо ли да попуни огромну аустриску празвину. Руси ће, добро наоружати и снабдевати, задати Аустрији овога пута последњи ударац од кога ће се њена зграда стропоштати. Тешко ономе кога она подухвати и ксји је свој чамац за њену судбину везаоПропаст охолих изазива олакшање и урнебесан смех. Будимо спремни за призор рушења »апостолске царевине« у којој се гушила Слобода, Правда и Човечност. БЕШОВЖТиЛ — Два докумевта О коловођи побуњеника у Црној Гори, ђенералу Вешовићу, и о гвеговој браћи, аустријски гувернер Црне Горе, Вебер, објавио је два документа: I. »ЗЛОЧИН ГЕНЕРАЛА ВЕШОВИЋА ПрогЈгс главног гувериера Црногорцвиа Црногорцв! Чете Његовог царсксг и краљевског Величанства цара и краља Фрање Јо* сифа I. пружвле су након заузећа Црне Горе вскрено руку на измирен>е Вама и Одличиицима Вашег народа; нашв су Вам области помогле (!? У.)

у Вашој нужди, уз много труда, али радо (!) и како смо најбоље могли. Као жвалу на то томе сновао је Вош бувши министор генерал Ра домир ВешовиЛ са својим присташама — аотауно криво схваКају $и ирилике — оапи нападај на аустро-угарске аосадне чете.

Обзиром на то наређујем сада: 1. Ако се генерал Вешовић и његова два брата добровољно не аријаве у реку од б дина код једне 14 . и кр. војничке области, окда бити обешени његов отаи, и његое треАи брот, ксји се налазиу нашим рукома (Аустријски систем кажљаван>а криваца). 2. Оне особе — без обзира на љи хохово гржављанство — које ухвате и изруче једнеј ц. и кр. војничкој области генерала Вешовића и његовупо беглу браћу, добвће награру од укупно 50.000 К. (педесет хиљада); генерално гувернерство придржаје себи, да пораздијели ту своту међу Оне, који буду Емали права на њу. 3 . Читаво Еолошинско окружје, а нарочито аак Васојеви&ко алеме, тешко као/сњавам за грдни злочин асчињем сд људи из њихове средине. Ц.оногорци! Овим Вас аослед њи аут оаомињем лијеаим начи■ном на мир и иослушност. Бу дете ли хтјели слушаТи, настојаћу и надаље, да Вам тешку судбину ублажим. (Тешко њима с твојим настојањем! При.м. слагача), али не буде ли користила ова аадња опомена, онда ћете морати, да сами себи припишете најтеже посљедице. Цетвве, 17. јува 1916. Ц. и кр. војни генераЈБи гувернер уоп \Уећег ГМИ.“

II. »ТЈЕРАЛИЦА ЗА ЗЛОЧИНЦ^М Оаис личности: 1. Ратни министар Радомир Вешовић: 46 година стар, средњег стаса, јак, кукастог носа, малих црннх очију, проницава погледа, прномањаста лица, енергичног изражаја, упалих образа, тамноплавих коса, тамноплаве шиљасте браде, у задње вријеме одјевен у црногорској генералској униформи. Фотографије св могу добити код окружних команда и оружничких постаја. 2. Вслиша Вешовић: 40 година стар, плавих коса, плавог брка, Одј^вен у бијелим сељачким хлачама, војничкој блузи и капи, 3. Павић Вешовић: преко средљег стаса, око 30 годана стар, малог црног брка, у задље вријеме наводно у цивичном одијелу са тамномодрим горњим капутом и шеширом. 4. Новица Вешовић: средњвг стаса, око 20 година стар, плаве косе, тамноплаве браде, у заиље вријеме носиО је бијеле црногорске хлаче и сељачки капут и капу. 5. Професор Јагош Вешовић: око 26 година стар, висок, црног брка, са наочалина, носи аустријску цивилну одјећ? и прн°горску капу. 6. ЈБубомар Вошовић: 20 година стар, средњег стаса, тамносмеђе, косе, сасма малог брка, носи црногорско сељачко одијело и црногорску вој ничку кап.у. Цетиње, 17. јуна 1916. Ц, п кр. војнн геверални гувернер \ т оп \\'ећег ГМИ“ Пуштамо у јавност ова два службена аустријска акта, два аутентична документа о бруталној аустријској привременој владавини у Црној Гори; пуштамо их без коментара, јер је сваки коментар — иалишан.

СА РАТКИХ «}»^ОНТОВА Званични коминикеи

Енглези напредују Лондон, 12. јула. За сваку стопу земље проливено је доста крви Енглези су ипак \ ш 1 И у шуму Фурно где је треће утврђење немачке линије. Они напредују у прав цу Фоерс и бомбардују положаје немачке код Гијемона. Немци признају успехе Француза источно од Хардвкура. Јужно од Соме Немци су напали на положа је код Сојсхура, али су одбијени са великим губитцима. Операције које севрше између Тисивада и Вермандовилера, изводе се по

плану Савбзника. Са ладнокрвношћу се заузима свака стопа земље, утврђивање положаја врши се математички, Напредовање ја лагано, методично сигурно и губитци су много мањи гего што се је предвидело. Ово се напредоваље врши са успехом зарОбљавајући доста непријатељских војника. Талијански коминике Рим, 12. јула. У долини Лагарина, била је артиљеријска борба са обедве стране.