Velika Srbija

БР. 99

ГОД. I.

СОДУН, ПОНЕДЕЉАК 18. ЈУЛА )9\е,

ПРКТТ1ЛА1А ИЗНОСИ: Мвсечно 3 франк« тромесе т шо 9 фраиак* год*ж»е 36 франаха ЦЕ11А ОГЛАСИМА . ' *тна ог.час« 0 20 фран. од петатног реда, аека ■лр :а ао погодви. Нсзац се подаже Д{ жаант а »оаееврвиа * двплоиатскиа заступнжштвжнж. ЛКСТ ИЗлАЗИ СВАГИ ДАН по подеш Цпшт* сл 1 .тв преко Краљ Срп. Ген. Консул*** у Содуну РУКОНИСИ СВ НЕ ВРАВАЈУ Сгав рздакције Коломбо тлица бр. 33 На1опЦа«

Б?* БЕНЕШ

Појвджпн бројсвв се могу добити у Солуну код а. ензмје „ Друаггва грчке штампе" ул. В ј лгароктову бр. 5, близу главие поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. 10вАН1ШИ?т

БРОЈ 10 сант'

ДОБРО НАМ ДОШ/1Н

Руси, наша браћа и наши моћви 8аштитници, ваши слве8ници и ратни дрлгови дсшли ј мација! Но није само то. Ру ;и

то била воља онв егзархије, ксју је створила р*ска диало

су меЈју нас Послао их је го снодар вајвбће светске царевине да се 8аједно боре са сво јом бра+шм Србима, дошли су у наше поднебље и нашу средину да тиме покажу свима вама да је њихова Љубав безграаичво велика према ватеш

Ја Јв из основа уредила и органивовала нову бугарску државу, подагла је безброј путева, рабвострЈКих школа, телеграфв, створила војску коју је снабдела ор}ж;ем, мунициЈом и свима потребами, једном речју Велики Цар Ослободилац по

ким делима, патњама и стра-јклонио Је државу народу које дањима нашега варода. Послао није дао за сзоје ослобођење их је велЕКИ цар на наш фронт никаквгх жрт-ава.... Ето, тако да тиме најлепше изрази својуЦв постала данашња Бугарска, вепоколебљиву одлуку да се:коју је Русија до скора обаси-

подмукли непрвјатељ заслужно ка8аи и да се васпостави Србија и уједини Српство

пала сввма пажњама и добро чинствима, која су непсзната у међусобвии одаосима других.

Добро нам дошли, драги и саврс-мееих, држава.... мили савезници, који сте нас Настаде овај велики светски ради пр'бродили простране о јраг у коме су најизразитије о кеане и огромна мора, путова-1 личбна начела модерве цивили ли сте недељама, поднели ствјзацкје, правде и слободе и ста силнв напсре и патње само дајра средњевековза ползтика занам покажете колико је ваша I војевањз. са свима назадчим и љубав силна и без г ранична, ка мрачним појмсвима о слободи и

ко ценитв наша дела, наше пожртвовање н наше жргве у

правичности. Русија подиже високо заставу слов нског ослобо-

борби за својом слободом и на-; ђења, јер Је данас шест великих шу заједничку ствар слсвенскв| словенских народа у оковвма солидарноети и светскв циви-; германског ронства. Тада Русија лизације. Ви сте-дошли у нашјпозва у ову бирбу и своје мезагрљај из земље коју са побож- зимче, али Бхгари се испреше ним пијететом спомнњемо сви и са наду : вбвом схолоогћу доми у градовима и по селима, викнуше да неће прићи варвадошли сте из државе која код рима!..'. А шга је било иосле свију нас буди понос и највеће знамо Бугарска се нађе у друпоуздање у победу правде и штву Турске и руских непријаморала, у васкрс уједињене Ср- ј тсља, она устаде гхротиву свога бије, ваше сестре. ј добротвора. Русија је пролила Ви сте ту, на прагу наше море крви и потрошила силне миле али поробљене домовине,' милионе за срећу тога народа, која је постала плен словенскех а данас Бутари се боре заједао ивдајника, внате их добро, Јер!са Турцима противу оне Русије,

Милиони поколбња вековима се гнушају дела једнога Ј'Дб, који је подло издао свога учитеља, а квко ћемо оквалификовати постуаак овога народа, који се одрекао сзога имена и издао не само свога нгјвећег добротвора, Шго и све Словбнство? Ов!:кви су примери непознати у историјк појединих народа и зато је н}ж» ј о да се овај беспри мбран злочзн издаје тако сурово каззи, како би за сва врбмбна и све народе били искључени ова кби и сличви псјаза и примери.

јв данас појам Бугарин иденти чан имену личчости која је издала највећег учитеља овог све та, Бугарин и Јуда — то су речи дубоко урезаае у срцима и душама свију Руса и свију Словена.

која Је повела ову величанствену борбу за ослобођење велике словенске расе. То је највећи злочин који је □ознат у међународним односима свију времена и нација. При овоме не трбба заборавити да је

Ваши очеви и ваша браћа ово дело свију Бугара, без обзипролише потоцима своје племе ! ра на њихове политичке органи ните крви за добро и срећу зације и погледе, јер док је буБугарске, а Плевна и Шипка^гарски униформисан народ пљасу најречитији сведоци вашег,; чкао по нашој поробљевој отзџруског ножртвовања за слободу бини, док су њихови генерали и нојоданијгг турског робља. Пре" војници отимали све наше боко двеста тисућа храбрих Руса гаство, па су почели бесомучно положише своје животе на по- уништавати и спомбнике наше љима Балкана, ва добро и сре прошлости, шеф такозваних рућу оног народа, који се је тада софила, I ешов, изјавио је отвомолио, по својим храмовима, ва рено да се он, са својом странпобеду турског оруЈКЈа, јер јс ком, клања свршеним делима...!

Егаћи Рускма Добро нам дошле, баћушке храбре, И по јунаштзу далеко знане; Добро нам дошле, баћушке добре, Од увек снлне, од увек славнеДушманин подли нагГо Вам брата, И поробио поносну земљу, Србију храбру — колевку рата, За слободу и будућност бољу. Гадни народ за ког крвау листе, Гредећ стопача проклетог јуде, Заборази шта му учиннсте, И престаде Словенин да буде. II ааборази на жртве Ваше, II одрече се порекла Свога, II потпоможе душмане Наше, И оскрнави словенског Бога. Али је наш Бог велики, сплан, О жалим тн се, Боже Словена, Заштити словенски народ славан, II казни страи ио изрода бедна. Добро сте нам дошла, браћо драга, Добро нам дошао, слатки роде, Ако Бог да сломвћемо врага, И Срби ће доћи до слободе. И јекнуће громки глас Словена, У слободн — ко птица на грани, Многа љета и за много дана, Боже Провде, Б ж^ Ц / рја Храни

РУСИ У С01УНУ

Ретиа манифестација Јучерашњи дан представља једну од најлепших и најсвечанијих манифестација, коју је дочекао Солун. После дугога чекахва први контишентј руских трупа искрцао се јуче у Солуну. Трансиорти су били приспели још из јутра, али је искрцавање извршено тек по подне. Чим су транспорти Руса ушли у солунско пристаниште овд. ру-

ски конзул г. Кал у ггратњи особља конзулата отишао је на брод да поздрави команданта контингента. Потом је са руским генералом и командангом пука учинио посету генералу Сарају. Свечан дочен Око 1 час по подне огромна маса света почела се окупљати на кеју, да би присуствовала искрцгвању Руса. Ускоро су не само кеј, већ и све улице које воде у пристанаште биле препуне света, да је цео саобраћај морао бити обустдвљен. А балкони и прозори зграда, са којнх се могло пристаншите догледати готово су се повијали од многобројних гледалаца. У маси света примећени су генерали Артаманов и Милне и огроман број српских, францусквх и енглеских офвцира. Почасне чете српска, француска и енглеска биле су такође ту, да својим ратннм друговпма укажу почаст. Српски и француски жандармн одркавали су ред, односно задржавали масу, чије Ј'е пестрпљење и тнска н.е било огромно, Искрцавање Око 3 часа и 10 мвнута одвојио се броц од транспорта и почео приближавати .десту искрцзвагва. Руска војна музика свнрала је марсељезу. Тада су воЈ’не музи.-е сргска, француска и внгл ска интонирале заједнички руску хичну Огромна маса света позлравила је бурним и дугвм пљескањем. Кад је брод сгао руска војна музика одсви рала Ј'е енглеску, сроску и талнјанску химну пОздрав тене бурно и дуго п по* том је настало ис^рцавање. Најпресе гскрцао штаб. Руски конзул је тада извршио уобичајено предстзвљсЈдве и саотштио својим земљацима за сјајну руску победу у Галицији, о којој је тога јутра добио званичан телеграмСа лица руских официра могла се прочитати силна радост поводом ове вести. За то време трупе су се гскрцавале и одмах уређивале на кеју. У 4 часа послужен је руским војни" цима чаЈ - , који су га пвли не скидаЈ'у* ћи очију са офомне маса света, што их је рндознало посматрала. У четири и по часа стнгао Ј'е на кеј генерал Сарај. У пролазу је поздрављен са највећич одушевљењем. Озбил»ан и достојанствен, у гала униформи прошао је командант Источне војске поред руских трупа поздравивош их кратко и срдачно чистим руским језиком: »Добар дан, браћо!* Војнвци и официри руски грмнули су у један 1 лас ■ Да сте зправо, ехселенцијо*. У овом по здраву било јс тако мно:о нежностн и простоте. Маса света је за све вре-