Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 99.

ме пл.ескала и клицала Русииа, а са прозора и балкона падалн су букети цвећа на синове велике матушке Ру сије. Дефиловање Потом је почело дефиловање. Најпре су ишли драгони на коњима, за њима аојне музике француска, српска и енглеска. За тим су наступали руски војници у одличноме рсду. Пред трупама се лепршала руска застава на којо] су у средини изнад једног светитбља бвле извезене речи: »Бог је с нама.«

Дефиловзње је извршено улицом Саламине преко трга Слободе и за тим су трупе отишле Егнатијевом улицом. На тргу Слободе дефиловању је присус т вовао гвнерал Сарај. За све време војне музике су наизменце свирале савезнички маршеве, војници су гордо наступали, а огромна маса света није престајала пљескати и бурним клицањем погдравкати трупе у пролззу. Јучерашн>и дан био је величанствен, импресија дубока и неизгладива.

СА РАТНИХ ^ОНТОВА Званични коминикви

врло важан стратега]ски положар Сиециални изасланик *Т, јмоа» код енслееке војске каже, да су Еагл<т8и од 1. јула заузеди један фронт од 9—10.000 јарди у дужини и 7о00 у дубини. К#да се угме у обзир да ,је сваки део терена тако утврђен да су Немци

варочиго ол како Је теми ратура по

Енглвски коминикв Лондон, 18. јула. Зиузели смо и поселе немачке положаје у Багвалу и заробили неколико војника. Сеоероасточно од Пози ера и близу О Боа борнш смо се са непријатељем прса у прса. Имали смо знатног успеха на више места. Непрајатељ је два пута нападао шуму Бепвил алн је одбијен са великим губитцима. Руски коминике Петроград, 18. јула. У области Гуливича, код Стохолда ваше су труие преко постављенах мостова прешле ре«у и утврдиле се о друге страве. Немачки аероплвна летели су над Логиехвн и станицу Маневити, бацај} ћи боибе. Дјжином целе железничке БрЈге од Ковеља до Рожвшче наше трупе сталао напре дују. У области јужно од Лупка непријатељски аероалани бацали су бомбе на наше положаје и пуиала на наше трупе из митраљеза. Јужно од Дњестрн у правцу Станислава непријатељ, кога нвше трупе гсне, утврдио се на положајима претходно утврђеним, Р1звештајв о нашим трофејима још ниеу са свим комнлетни али се ипак може првблвжно казата. Трупе генерала Брусилова зароби де су 15 и 16 јула: 2 гвЕврала, више од 651 офицвра, 32 000 војника, од којих је велвки број Немаоа, запле нили 114 топова од којих 29 тешких в 85 митраљеза. А трупе генерада Сахарова у тродневној борби код Брода а варобиле су 216 офипвра, 13.152 војника, 9 топова, 40 матра љеза и близу 15 000 пуш.ка. Његоое! Сшгао У Балтиморе каргпстер трго | вински. Оза је одлука изазвала у

стотиНе лађа без претходне верификације. Ризици су двојаки: војног реда иекономског. Сви техничари тврдв да се трговински с] марен на путу може претворити у ратни. Он би снабдевао Немачку ако не великим количтама, оно неким реткам а потребним материјаиа као што је никл у овој прилици. Ма колико повећали број сумарена за нас не зчачи много. Двадесет више или двадесет м„ње, ниЈе велика -^азлика. Потопили сио до сада стотину. Ми морамо само да повгћамо надзор.

Румунија и рат Женева, 17. јула, Затегнутост односа између Румуније ' и Централних Сила из дана у дан се повенава. По савету својих респективнпх конзула сви немачки, аустриски, бугарски и турски ноданНци, који станују у Румунаји, визирају своје пасоше и одлазе из земље. Румунски војмислали дн Јв то аиоолугно н езну-ј НИЦИ пролазе Букурешким улицама зазимљиво, онда се М‘>же разумета дн • ки ћени заставицала сила из Споразује наша нобзда јвдна нодика победа. ј Јуче су посланици Немачке и Ау. сгро-Угарске посетили Братијана. Кад Борбе на египатскоЈ граници ЈТондон, 18. ј>ла,

су изашли из министарства спољних 1 послова студенти су их извиждали. »Морнинг Пост» сазнаје из Каира Кра1{> фсрдинанд

хитно је из Сннаје ј Стеввну Јеремвћу

дександру Станковићу возару коме јављају да су злраво. Аца Жавановаћ пензионер моп све нрајатеље и нознавике за извештај о својим синовииа Младену, Л»убомиру а Бранку, Шумадиска улица број 9. Тоша Јовановић заст. радње вз Ваљева моли за извештај о Михчнлу Јовановићу нисару нишког градског суда као и за Станка Јовановаћа иа Б. села окр. битољског. Адександар Јовановић из Прељиве моли за взвештај о брату Милији Јовановићу из Прељине. Драгвња Најдановић из Свилајнца моли за извештај о мужу Димитрију Најдановићу. Једена Белошевић, и> Врбице, Аранђеловац, моли за игвештај за синове: Живомира и Радомира Белошевића као и за Милорада Трофаловића. Ангелина С. Малосављевић учитељ. и: Београда моли за извештај о мужу Светолику Малоеављевићу учит. из Скопља, браћи Војиславу Томић , командавту, Жавојвну Томићу лроф. Рад. Томићу ванет , Богдану Томићу наредн. и зету Илвји Глвшићу ср, писару. Адреса: Палилуда бр. |9. Тома Јеремвћ из Сленчевића среза мачвавског моли за извештај о сину

да је напредовањс Ттрака ка КагиЈИ дошао у Букурешг. Преговорн између чиото једна демонстрацт Ј - а. Румуније и Споразума и даље се наНаше се трЈпе осе,ћаЈ'у врло добро ставља ју. Ови преговори олакшавају

се с|ајним успесима које руска вој-

ела да се сптшта. Оае су нестрн ! , г Ј Ј г ска сваки дан односи, У скоро се оче-

љиве да дођу у контакт са Т)рцима кији не желе да гаиредују. Наше су патроле међЈТвм свако дневно у контакту са њама и увек заробљавају воЈнаке који се осећаЈу срећнвм што су избегли бруталност нсмачких официра. Наши аввјатичаои лете са усаехом над турским положај'гма. На Тарнопољ Парцз, 18. јула. И*вештаваЈ - у из Петрограда да су ру^ке труне вочеле да оперишу протав Тарнопоља у Галицкји,

кује дефинитиван договор.

БЛЛТИМОРСКК СУМАРБН *Тан* од 30. јуна, 11о «Дељи Мељу * Сједињене Државе признале су с\>марену који је

савезничким дрЖдвама претрес Једног

тргпе од 6 до 15 ј\да гаробвле су 940 офинира, 39 152 војниКа, 49 то пова ол којих 17 тешких, 100 митра-ј сл У ча Ј а међународног права, који даљеаа, 39 ‘права за банање бомби, 80 нас оста Ј м 0е;Ј санкције оандука бомби, 76 кара са мунвццом

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Дааица Шеварића здрава је у Бес градз. Цана Д. Булаћева вз КрагуЈ'евца пата за брата Ђорђа Д. Булвћа. Цвет- Коствћ из Београда. пилаза мужа Драгољуба и сина Жиаорада Слазка ЈБ. Ајлуковић и8 Београда нита за мува Љ бу кож трг. Прота Мвх. Марковић нита за синове Перу, Анту, Влају и за Жввкиног вереника Милоја Бајковцћа к<петана. Светозар Каменовић коли за извештај о синоввма Степану и ЈБубомиру Каменовићу. Петрвја 'Бокић из Сленчевића моли за извештај о сину Милану. Марко М. Брајећ из Слепчевића моли за взвештај о браћи Адекси и Петру. Стеван Крсманић вз Сленчевића тражи сива ПпВла Босманећа. Мвлан Автонић из Слепчеви! а моди за И8зештај о браћи Анлреји Светислкву, Ж вану а Миливоју. Миленко Цукавац оа кћерима из Крагујевца Лепеничка ул. 20 молн 8а извешгај о сину Млхаилу Цукавцу инж. поручнеку. Мидица Комнековвћ из Слепчевића моли за извешеај о сиау Драгутиау. С. Михаиловић из Ваљева (горња Топлвна) моли за изветтиј о свновима Алексавдру и Д>шану. Ђокан Тоналовић из Слепчевића

Ката и Никола Стннковвћ баштован из Чачка коле за гзвешггј о А- моле за изнештаЈ - о сину Стевану ДЕЕВЕВВЕСТИ

и 6 депоа са кртлљериским и инжи њерским магерпјалом. Немачки губитии Лондон, 18. јула Према Ј'едној д< пеши из Париза немачки су губитци у борби кол Соме огровви. Мвоги батаљонв су се морали повући да би се реорганвзовали и попунили али на жалост рнзерве нвје било. Многи ол тих Рагаљон« поново су вођ<-нв у борбу без нојачања, Заузеће Позиера, олстраче Еггдч за је дефанитивно. Коипенгенгни кру говв цене заузеће овог места као

Српски официри у Епиру. »Нвон Асги“ сазаа!« да је грчка влада на захпв г. Балугџића, српског посланика у Агини, дата свој иристанак да се у Епар искрца јвдаа коми сија састављена од сргхских о фицира, чиЈа ћ»е дужност бити да прикуии сраске воЈнике који <у тамо ваостали.

Оцена за ову одлуку засннва се ла констатацији да је сумарен наОружан само за своју одбрану. Тежина питаља ннје у томе него ^у питању може јш се у опште сумарен сматрати за тргозинску лађу. НиЈе дакле важно у овом питању његово на„ру*.,.е него н.,,0, к,р, и ор. р ■ „ в Сумарен ка° такав маже негде на . г ј Б.гаоске власти у пограничном мору да се наоружа за напад. Клкво мест у Обојашту известиле су руће бити наше држање? Шта ризикује-, мунску власг да су до биле намо? Шгд мож< мо предуаеги? !редбу, да не п\гсте у Б\гарску И кад би сви неутралци признали аис>л\тао ни јеаног путнита ко трговивски карактер »ДаЈчланду« ми ј и долази ИЗ РумунИЈе. С друге ћемо га потопити чим се укаж < при сгранс се ДОЗнаЈ : да Бугари вр лика. Немачки сумгрени потопили су ше велике покроте трупа дуж! војсди званично утврђвна.

румунске границе. Грчки принц Никсма. Јављају из Лондона да је грчки принц Никола сгигао у Петроград где су га дочекали грчки посланик, веколкко првака грчке колоније и представник руске владе. Дипломатски кругови придају овоме путовању велику важност. У току дана оринца је примио мпнистар сиолњих □ослова г. Стр\м»р, који га је преставио 1Б. И В. Цару Николи у главном руском штабу. Колера у бугарској војсци. Нз Атине ЈЕВљају као да је колерична епидемија у б> гарској