Velika Srbija

6Р. 123

ГОЛУН, ПЕТАК 12 АВГУСТА 1916

ГОЦ. 1.

ВЕЛШ

СРБЕЈД

ПРКТПЈ1АТА ИЗНОСИ: И»оечас Г- $р&хк* трохссвчзо 9 фрлн»к», горишве 36 фр*нак«

ДЕНА ОГ.ТАСИМА : С. 1 ГГ 20 онвхж 0-30 фран. од петжтног реда, ића го ногодбш. Новац се оолахе дрхавшш гг.-иео.гЈдац* а дшадоцатскиа заетупшпштвжжа.

1.-1^ ЈЦ*.

%т

Лчт9 ^.оааеч

.ш <

ЛИСТ ИЗ.'1АЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДИ Падту слат« лреко Краљ Срв,- Гев. Консудагв 7 Солуну РУКОПИСИ СК НК ВРАЂАЈУ Стан рсдавцтје Колоибо удица бр. 33 Ва1ошци* По}ед«г»г бројвзш се шогу добвгти ј Солуну «о г. гтахцхје „Друтатаа 1 Т)чи& шта.чгав“ уд. Вудгарсттсшу бр. б, блшбу глјшмс поагг-з.

БРОЈ 10 г.ант.

Цјарегтор А. Ј0ВАК03ИЋ

БРОЈ 10 сант.

ДРЈКАЊЕ НЕУТРА/1НЦХ ,| ПОЛЕТИЧКЕ ВЕСТИ ј Букурешт. — Упад Бугара у МаСа тском операција мвњело] Држањв сезврних народа пре- ј кедонију произвео је рубок утпсак , со и држање извесних неутрал- ма зарАћензм групама енла би- |Све с / ке е седпице на ло Је задуго всоиа колеољиво. . ' ~ - ■ . - I коЈпма су дискутовале о новом стању То Је саввим појиљиао с обзн-| ром на јаку немачку пропаган-! на Салкану ’ ду па северу. Данскв је најаи- Рим. Бугарска је влада званично

них земаља према двема зара ћеним странама- Неке пак неутралне држане определЕлв су се акгивно или пвсиено на једну или другу страну. Скмпатвје америчких држава припале су одмах салама Спорвзума, и ева немачка пропаг&нда потпомог нута малионимгл, није блл,. кадр-\ да јавно мишљење Америкб

ше очувала сзоЈу пуиу неутрал носг одржавајућп добре одпосе са об&ма странама, али су свмпатзје давског народа билв пре-

еудно бадобивено лоЈалним др* жањем С&ввбника у рату. У придобије за себе. Бугарска пак?Шведској јенемачка пропаганпала јв у канџе кајзерово ијда ухватила јаког корена блаугазила у европски р&т, којијгодврбћи аптагонЕЗМу Шеедске данас доводи у питање њен оп-ји Русије. Звлаичаа Шведска станкк. ! нагрње отворено Немцима, док Од интерасаје, бацити једанјсу симп&таје народнвх маса попоглед сада на држање н 0 у-|двљбно вштте на штету Нематралнах земаља, када су свијца. Пре кр&тког времена,. Еаизгледи ал успвх ксначпо најглеска је бкла принуђзна, да страни Споразума и када еБакиЈобј&ви блокаду шзедвких обела слвдећи дан рата све вншару ;8бог држаља вБачичне Швгдши Ноиачку и њене савезникз. ј ске. Односи су били у глзвпом Најгећу пажњт пркзлачи још иети као у Грчкој. Норвешка, увек држањс Румунијз, која но *у непоередном додиру са Еа-

извеште н а о р.ефшштпвном споразуму пзмеђу Споразума и Румупије. Веаика је узнемнреноет обузела владајуће кругове. Бугарска не сме да одвоји једаи део војске са балканског фроша иа румунски. Лондон: — Лојд Џору је изјавио да је пеобично задовољан са развпћем ситуациЈ‘е. Алн треба, каже он, да паша победа буде потпуна и дефннитивна, како бп се доцније избегао сваки рат. . Л о н д о н. — Рајтерова агенција јавља да је Радославов изјавио у собрању да Бугарска није про.менцла своју политнку прета својим Савезницнма п неутралним државама. Он се нада да бугарска офанзива на Балкану не ће произвести компликације.

и место Ачтос-Заннс удаљено пола часа од Сереза.

жо поетати Еажак в утЕц&јан : глеском заузела Је став олаго фактор у рату, нарочвто у бал |наклоне неутралности п Р еив | У ИСТ. ШАКЕДОНИЈИ казскчм опзрацијама. Сматра ге' Споравуму. Немачко гусарењеј ввћ као факат, да је Румуннја : на морзмн. којв јо з прспаетило; 8акључила формални спорааум;и велики број норвешких л&ђа са Саввзницима и њено ступа-! изазвало је код норзешког нање у акцију постало јв питдње^рода огромно раздражењв про дана. Грчка прежављује нај-јтав Немаца. акутвију поиитичку кризу. Њ?-1 Државе, каје су још од сочзт4 на територија повређена јб од: ка рд 1а своје скмаатије покловвковних неаријатеЉа јеликпз-; ниле Споразуму јесу Шпангја и ма, чији апвтит жуди за грч-; Португалија, од којих се последком Маћедонијом. Мађутим,, ња са д 3 ^ћ може сматрати и грчки владајући кругови нв пре |као сзвезница сила Споразума.

дузимају мере, да паралишуј ОстаЈе Још ШваЈпаоска ШваЈакцију Бугара и спасу из ао-1 1 Ј ц ^ . - • - : царски народ присталица слобожара, оно што Је Још за спа - У Г ; п _ тт • , • !дотмних идеЈа на страни Је Спо савање. НаЈвећи дво грчког на ! • * 1 г :разума Још од почетка рата, рода, И8гледа, расположен 1еџ Ј ^ Ј ’ Џ ! што се взди нарочито ез одлач позољво према Саорпзуму, али; . , ; • г г ј ј ног др Жан>а највећег дела шва, • Је његова воља сиутака и ове ‘ Ј Т г * ' цаоске штзмпе према државама спосоољека. Какво ћв држзње;Ј; ■ гт л г, • ; Споразума. Последњи нс спора1рчкљ зауаети према новој си-ј , п ттт • • .^ • зум између Савезника и Шзз]туаци и на Балкан?, пптањв јз- 7 * , - ‘царске ' или управо тдјна олиске бу- Ш г Дућностл. 1 емачху -п ^ . шпекулативннм плановама швзЈПада у очи држање Холан-; Ј ■ „\ т Т царских гшдустријалаца и тргодиЈе. У ночетху р&та суеетка, г? ; гт :ваца. СимпатиЈе народа пак оБзлгиЈе нагињвла је више Нв- г

(царске односно увоза из ове у има се само приаисати

мачко), али гермакска варвар , ства и сумаренски злочани пре ввлн су јв са сзим еа страну

• стају и даље на сграни Савез

ника. Резиме свега је, кзо што сс

Из Кавале стижу многоброЈне вести о напредовању Бугара у нст. Македонијн- Пошто су Бугари заузели пограничма грчка места наместили су се на линији Бук-Сари Шабан и заузели ту иарош. Грчке властн оставшш су на њвховим мести.ма. Међутим становништво вароши н околине избегло је у Кавалу. Прекјуче ујутру једна бугарска патрола дошла је до саме Кавале и изгледало је, да ће Бугари посестн Кавалу. Становништво Кавале веома је узнемирсно. Многе избеглице сгигле су из Сереза у Кавалу и смештене по мошејама и црквама. П]зе три дана једна ескадрила савезничкнх аероплана летела јс над Кавалом и потом над бугарскпм лсгорнма којнма је бомбардовањсм нанела велике штете. Чуле су се многе експлозвје. У Кавалу је доведепо преко 30 бугарских дезертера, којп су пуштеви у слободу и сад се шетају мнрно по варошп. Према вестима листа «Елас» муслимани Дране и Киригиса чувши за дслазак Бугара побуннли су се цротив власти и отпочели пл.ачку. Наоружани

ПортугаЈшја у рату Сен-Брис говори о Португалијп која ће оперисатн са Савегницнма н војним средствима те земље. »Португзлска војска до последњих месеца иије ни ностојала. Ја говорим у толико као ратни европски фактор Али су колониални контигенти остали достојни својих традиција. Шта они вреде Немцима су показзлн у Авголи пре прекпда одпоса За Ј‘едну модерну борбу треба све да се спрема. Португалска је влада са задовољством све предузела да спреми своју војску. Елементи су добри. Португалци у осталом нмају славну војну прошлост. Наполеон и Велингтон којима су Португалци били као савезници и непријатељи, ценили су их много. Једна дивизија од 26.000 људи завршила је своје учење, а друга је отпочела свој ве жбање. Ако се рат још процужи, он може да пружи ПортугалиЈ’и прилику да се прослави.»

Прегаед грчне штамие „Е«ас. и Пс-слгдња реч једисг очајнамког народа. Опасност није више блиска већ непосредна и стварна, а оссћамо је само мв којв жБвгмо у Македонвји, који имамо своју браћу у местима које су Бугари заузелн и који из горког искустза знамо какво је било дело бугарско у Маћедонији. Давас призивамо бригу грчке државе и њену сарадњу да бисмо отерали вековног непрвјатеља са свога земљишта. Чинимо последњу дужност грађана који се пОкоравају закону, јер пико сд нас наје расположен да се иобугари, није расположен да изгуби своју савгсг, али нити да изврши самоубаство за љубаз ПЈХ)бисвета („алитис“, вагабонд), који имају амбицвју да нама владају па ма 1 ранвце државне стигле до корингске превлаке. „Нел Алитуја/' Дужкост Грчке. Меслимо да се довољно разумбмо, чвни нам се, а да не буде потрс бно да објашњавамо шта ће се. збити зко се

^ Споразума, чијој стзари јо да- види, да је Немачка у главаом дармерију. нае поклонила све свој® свмпв ■ п Р®ЗрбЕс1 И одбкчена ОД СВИХ • По селима у околшш Кавале Бугари тије- Хол&ндска сс држи ору-иеутралнкх народа, док Савез-јсу извршили реквизицију свега, што жано неутралности готова да! ни Ч и У жива 1У н.ихове иуне сим-,су тамо нашли. се К&О Белгија У случају ПО ■ патије. | Село Топал-Овасп, коЈ‘е лежи јужпо трвбе усаротизи германском у*! *од Просника потпуно, је уииштено паду. } гранатама. Слична је судбина постигла

пракривеиим пушкама напали су жан- оно у Атпки оглушв 0 1ШЗТБ ма ^ дон . ског народа и ако и ;аље буду пра-

тили догдђаје са немарношћу равнодушна глбдаоца. Тронутак је погодан. Сарадња Румунвје са Споразумсм сбјављена је званачно, а г. Заимис је недавно изјавго да су односи изкеђу Атине и