Velika Srbija
БР. 169
СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 26 СЕПТЕМБРА 1916.
ГОД. 1
ПРЗТПЛАТА ИЗНОСН: Ијјочес 3 фраик* троивоечно 9 фр* к*?» тодажн.е 36 франаха ДЕПА ОГЛАСИМА : Овтн* ог.ис« 0 20 фр&в. од пститног ред«, отгае* го погодб*. Новац св полате вржмжЕ'' *оиоо»ј*п» х дквдопатск**' гаступннЈжтзиЕ*. ДИСТ *3/Л’АИ СБАКИ ДАН 110 ПСдн* Пс*тт сд*т 1 про*с Крад. Срв. Гек у Солун у ГУКОПИСП СЕ НЕ ВРАИАЈУ Стаи редалцаје Коломбо улица Ор. 33 $»1опЦо» Поједма бројмд се *огу добнтк у Содуку код к* гоккпј« ,ДруиГг»а Јрчгсе шташЈе* ул. ћ, лт»ро::то»г бр. б. бл*еу тлавлс вопгте
БРОЈ 10 сант.
1;
Јчректор А. Јј)?А''Ш8М"Б
8
БРОЈ 10 санг.
Немачка и компанија Друштвз за пљачку и крађу
Међународно разбојаичко друштво, под фириом »Нвмачка и комнанија", да би оствАрило сзојв ввлаке спекулативве пројвкто и обезбвдило себа иовопол слободе и савести човсчан ства, предузело је, у своје вреие, огромаа и рисхантан оовао: упишгељв конкурената и онемогућењ 1 сваке ковкуранције. У том циљу, оао Јв спустило, дз неввроватноћв, цену људ еког меса и крзи. С математачкон тачношћу држа ло је> да ћв, за тај начан, све своје конкуренте оте ратз аод стечај, њихову имовину подврћи јавној продаја и, у помдњкању солиднзх купаца. сву њахову вековоу тековину узети у своје рукв. Д» би остварило озај свој до најситнпјих детаља израђвн план, друшгво се ни.јв уетручааало нзкаквах средсгава: ни убијања, на палења, ни рушења, ни пљачкањз, па чак ни дав љења аезаантзресованах по ематрачЈ. Безуслозао му јв било потрббао учиниги сзв што води постављзном циЉу. Сматр&ло јв, да св само тако можз обззбадити његово остварење. Извођоњо илана почзло је изнеаада, брзо, до сварепости базобзарзо. Убија њв, рушењв, палењз и пљач кањв вршило се страховп том ивтензивношћу. Кр8 је текла потоцама, многа Људ ска тековина је упроааш ћена, унаштзна, а многа и — укрвдена. Дзуштву ј« трабало да се сортира но вам, скупоценим артакли ма. А и ч.тввоза друштва, без међ/собаог поверења, пљичкали су, крали су, како је ко;и стигао, на 8а зајвдзецу, иего за ееб *, екревено, тајно, чуввјући се јед«н од другогз и не казујући једаи другоме. * Као шго у сваком др^штву, где нема м.ђусобаог повсрсња члаеова, гдв саакп потсже на своју страну, претаостаиљајући своју кораст очштлм инг рзс-чма, дођ а , често, до м, ђ-саб !гп оч.туживчЊа, до от.-срј ћ . о коришћчњу јвдаога на штз ту другога, так > је. нр* неколако дана, и у друш тву А>Нема'1ка и ксмр-нп ја“ дошто до пргбациваал измвђу Б/гарске и Лустро Угљрске. Л да је због ч гј — ни ио јзда! ' 35ог једве
сатне, бгзн»чајаз стзари. Тичз св старина, срзбрнах и златних првдмета, 8агтарелих књига, маогих драгоцености историјскв вредноста; таче сз наших народних рвликвија, унљачка них, украдвнах у сраекој лаври — манасгиру Д 1 Ч& нима. И.међу једног дела бу гарске п аустријскв штам ав пзвео сз, ту скоро, пркјатељски, савевнач^и раз говор о једној смвшаој, чудаоватој тем’: ко је шта и ко више упљачкло, украо у манастиру Двчанзма. Бу гарскз шгампа тврдп, на примзр, да су сзе драго цвности. озбиљаијз, веће вредности, однасенв у Бгч, а тек бззначајнв, нашгавнв ствари да су стаглв у Софајуј па сз љута, што вијв свз братски. сгввзнич кн подељеао. Мвђ тлм, ауЈтријска гатампа тврди противнз- Вредило би, одиста знати, ко ј8 у озом случа ју — лоаов над лоповага, или, како каш свет волп да кажв, — врхилшов. Н ко од ове двојице лаже, ма да обојица, у колико се одвоси на крађг, гозорг и стану; обојица тврде, да су они покрааи нашз Дечан-е, Скиона смо да ваше веру1емо Аустри : анцима, ао Бу гарииа, не само зато што су Б^гари сгаре подвала џ аје, него и због једн >г другог разлога: Аустријанца са да кхпују стариаске прадмете. Д* су они, како Бугари гврде, однелз све сгвари од веће вредности, извесао је да их сада н<- би купозали и плаћали скупим аарама- Орга з аустријског министарства инострачих дела, „Фрс-мден блит, доноси, на нрим р, у броју од 27. августа, овај оглас: „ЈТ ;ферант жели да ушжа два миинона круна за старе уметаичке нредмете и купује: 1. старе слике (хо ландске, францтске, снглес ке из стар" бечке школ ); 2. минијатуре из ш 'снаесгог до дев.тнаестог в-кз, аква р'ле и пастеле; 3 сгврз бакрорезс; 4. аутзграј) , старе књаге о грбовама н по рздицама, цртеже; 5. стара порцулан, ■ ропзе, анги«вз твт", умгтнички намештај, гобелин?, разс Ж-ли сам > араве предмеге. Мо чи понујде на експгдицију листа пјд бројем 914, и одмах их рспхава«. У овоч огласу, Који мож • послуж/ти и као ратни до-
куменат, не спомињу се, до душе, и стари српеки пред мбти; гла се то само со бом подразумева- Бугара могу, бгз опаснссги да ће се изложити узалудним путаим трошковимз, да, бар оно шго су упљачквли. од несу у Беч и зараде лвпе паре, и да, тако, не морају у будуће сћа у свет, збзг зараде, у печалбу. НБлма старс ствари не требају; по једвнци, вероваЈнз, нећв имати довољно простора ни за чување колекције много бројних географекнх карата бивше, нропале Бугарске. А Беччиј? ће остати Бечлије Ч 1 К и онда, кад Аустрија ишчезне с географске кар’е Езропе* Коввенцијом од 18. октобра 1907. годвне забрањује се, у име хуманости и ј*в не савзсти, грабљење имања чирног становаишгва у ве прајатељској држави, руше ње уметничках споменика, пљачкање библиот?ка, црка ва, музвја н других кулгурнах текована н изстктуција. Наши н пријатељи радили су, у току овога рата, све аротиано овим в другим ме ђународним пропвсима. Нвбројенлм джазимг- и очеаи даца и даректнз или индиоектно гаинтересованих ли ца прадружују се сада и сопствена приззања крава цз, пљачкаша и лупежа. Као друмски разбојницт. они су, да би зпдовољили сзоју зезз.јажљлву грамзивост за туђом својином, насрнули на сзе шго им је дошло под оуку: и на приватау имовлну, и на општу културну теко вану. Ништа том друштву за унашгење и човечанства и вековзих творевааа цзвилизац*јз и напретка вије било свето и незрпкосновено. Унишгавајући и грабећи Т)ђу свтјизу, друшгво »До мачка икомпанија* хтело ]е да отзори стечајнад имованом целог света, над слобљ дом и сввешћу целог човечан:тга. У ораховитој кон куревцији није биоало сред ств4, није. ж>лило никаквпх жртава. Ааи, при том, наје имало у ввду, да ни њ.това средсгва ниву неисцрша, и да лако може упропастити саз свој капитал, сву св ју имовину. Иа с г >ећу човечт'.ства, сгојим ј дан-'с иред неизбежнои Iакв *дацијом Једн г од нај ‘:вирспскијих дрункава свију трода п сзнју времена. В ћ се јављ?ју потражиоци. На и.сту осно^у, на којоЈ се друш т во задужа:;1Л0, ч:в’чанстно ће поставити своја
потражнвања, и сви чланови друштва мораће платита свзј дуг солидарно: сви за једнога н једа^ за све.
ПоЈштачке вести Атина. — Професор Ломброс кога је крал, опувомоћио да образује кабинет, одложио је од говор за данас, када принц Ан дреја долази у Ативу. Верује се да ће принц олакшати солуцпју кризе. Ако професор Ламброс прими мисију која му је поверена у његов ће кабинет ући: г. г. Целос, министар унутр дела; Александропулос, министар спољнах по слова; Андреадес, министар пољопривреде; Гунаракнс, минвстар финансија; Кусвдес, шш. Руфос и Дамјанос задржаће своје положаје. Атина. — Француска штампа пише: ако краљ и даље продужп да спречава народни покрет, Савезници ће окупирати извесна места у Грчкој, мере које ће Споразум вршати пмаће чисто полациски карактер. Атина. — Листовп јављају да је Споразум захтевао да у току недеље 59 официра отпутују из Агине. Говори се да ће Силе Споразума предати пову ноту у којој ће тражита потпуну демобилизацију. Атина. — Ратна матервјал из Јањмае пренег је у Арту, а ратни материјал из Превезе у уну трашњЈСт Грчке. Верује се да ће се пеги корпус такође нреселнти из Јашине у Арту. Игалијани су тражили да се цквалне и војне власти грчке у. даље из Шимаре. Они наплаћују иорез сразмерно вталијанском закону. «Г1атрис» говорећи о окупација Езира пише: национална зграда почиње да се руши. Атина. — Три француске крстаБице и једна руска укотвиле се претпрошле ноћи у арсеналу. Једна ескадра савезначке флоте ушла је у Лиреј тде се искрцао јгдан мјли француски одред.
Дв 1 народа »Тан« од 18. септ. ов. годЈучерашп.и дан д, иео нам је две вести. Српска војска, једиим величанственим наиором, потукла је Буга|.е које гонн у нравту Бн тол,а. Грчки краљ, послс тешких погађиња, ооразовао је један опску| 1 ан кабинег којн ћс тмати муку да опртда папуштане народног земљишта паследним нспријагељи.ма. Овај контраст од једнота дана није ништа друто до резиме кон трхта од даадесст п чегири ме-
сеца. На једној страив: праБ пут, једннство погледа п свести, поштовањс утовора, примање риска, стрпсљеп.е у кесрећи, жилавост у напрезању и, да завршпмо, реванш. На другој: врдања, љуљушкање суђења и моралног смвсла, казунстичко напуштање задате речи, страх од опасности, слабост воље и, да завршимо ? Сутра ће на.м се то казати. Ми смо сигурни да с.мо верни тумачн једнодушног мишљења пеле Француске и њених Савезника кад кажемо да је, после свих других, јучера 1 ва српска победа једна од пајвећих радосги овах последњих двеју годипс. Она је истовре.мено сатисфакцвја и за нашу прнврженост праведној ствари и за нгшу веру п правду. Она одговара нашим интересииа, напЈим осећањима, нашим надањи.ма. Нека нам буде допуштено да додамо да опа за нас, Французе, и.ма нарочпту цену, пошто смз у мерама које су спасле ову данас победонссну армију, вмалн сВој удсо за којп је њен шеф колико јуче изјавио да је био највећи и одлучујући. Нема трагичнпје исторнје од пстораје српског народа почевши од јуна 1914. Пошто су га Немачка и Аустро 3 7 гарска изабрале као изговор засветски рат, он је успео, кад је рат букнуо, да себе оправда тиме што је све учинио да рат отклони. После првога узчнцања, нзван своје престонице кија се ннје моглабраниги, он позна понос да је опет освод! у узвишеној борби. Потом се спусти на њ нова удар и иссод таласа инвазнје, он је извршио преко албанских планина страховнто п: влачење за које му је време савезничка флота умела осигурати спас, удобности и препорођај. Многовише ојзђен него Алберт I који на рођеиој грудви чека час да понова пргдузме своја неуми гна права, крал, Петар морао је поднети горчнну шдајства. Он је видсо свога са&езнчка, свога садруга нз својпх победа у1913. прошву Турака и иротиву Бугара, како му одриче обсћано суделовање и, да би себе разрешчо од дате речи, како обара министра који је тражио да оттане веран задатој речи. Шга је бгла за Србпјузи.ма 1915 — 1910 СаМо они плогу знати којн су душои п срцсм нреживели ње!Озе жалости, љегове 6 јл , ве и не оне муке. Алн је дмшло прмлеће, затим лего пуно жетвс. II ено како се у раинацч Лернма срнскв батаљони устремљују п гоне Копур!Оге трупе у п.ошчиом бегству. Србијд поново улази у коалицију, она у њу ула)Ц пел •пшстпено. Ми смо јој далм наше пушке, мн-