Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БР^Ј 169

траљезе и топове; још у самом пОчетку она се љима служи неодолјИвол же:тиеом и почела је једниа мајсторским ударцем. Судбдна не тако неправедна као што со мпсла, сачувала је повратак среће сдаима ко ји знају да трпе не губеКи наду и борити се не тражећп одмах неиосреднг ре зултате. Грчка зојска, за то време, ка пвтулвра нз принципа. После рупелске афере, афера са Кавалом. Нешто пре трн годипе и мало више, европске канцеларије примкше једну свечану депешу у којој су злочини Бугара изнети двету поноситом жесгином. Овај протест потписао је један краљ. Он се звао . Константин I. Данас у једном говору који није демантован, исти тај краљ поздравља као потпору свога престола оае фчке офпцире. — на жалост вр ло многобројне, — која се, не борећи се, предају у руке Бугарииа и предају им грчку земљу молећн за себе склоннште немачких тамница. После год 1 П 1 у дана устезаиа, погађааа и полукоректности Грчка се баца у наручје Немачке у тренутку када се немачка звезда клони на заходу. Рђава се дела увек плаћају. Свврспо одбајаље да Србима пошаље обећаНу помоћ приморало је Грчкуда предч кајзеру своју судбину. Поричући своју реч, она је абдицпрала на сеоју слободу, она је изабрала свој пораз. Учинпли бнсмо јој рђаву услугу не казујућп ствара онакве какве су. Кад се буде преговарало о миру, Грч<а ће бити на оној страни која ће пла ћати. Мало обавештена народи на истоку, — нарочито грчки народ кога лингвистична распра о >двема Еванђелијама; лешава непосредне информације — суде све укупно и ситуацвје овлаалоћују у људима. II тако Грчка је постала жртва и својих погрешака и призреша које се имало пре ма њој. Индолентна, преварена од страпе својих господарима, врло мало подржавана од пријатеља. она је дожввела да вида како Румунија вгра улогу која је њој умакла Она данас гледа Србе, које није хтела да помогне у несрећи, ка ко туку Бугаре без њене помоћи. Она ће вндети још више и још горе. Кад се карте поделе, игра се наставља.

Страна штампа Нвмачка жели мир 1Бу-Јорк 27. септембра. ‘Њу-Јорк Трибун» : Немачкн а!енти понудили су поново мпр краљу Алберту. II ако му је Немачка предложила да ће евакувсати Бетгију, платвти в*лику рат ну оштету, да ће повући своју војску из Србије п уступити Фоанцуској Елзас п Лорен граљ је одбио са гнушањем. Овч понуда мпра је прва од серија понуда које ће Немачка чинати у току ове знме. ЛондОц, 26. септем г >ра. • Морнанг Пост>: Коментаришући одцепљењеБугарскеи Турске од централних свла, каже да ће ове две балканске државе пропастп. Ово би причпннло економску катастрсфу како за Немачку тако и за ове две државе које су се узајамно помагале. Санитетскп материјал као н мунвција брзо ће нестати јер је твм артиклама извор Пемачка. Одушевљзње за рат у Румунији Лондон, 26. септембра«Дејли Телеграф* 1 Стање у Румунији са свим је промењено. Влада опште одушевл,е«-е за рат. Јавно маење је врло задОвОљно са задобивеним резултитпма. Велнка је гордост завладала у румунскнм крутозпма, када се чуло да су се централпе спле решиле да пошљу најбоље генерале прктив Румуније. С дана у дан румунска се војна снага повећтвз. Формирају се нове армије, и муниција свакодневно сгиже у велпким копичинама. Румуннја још није показала своју војначку моћ.

Грчка штампа ‘Елефтерос Тнаос.> Премапоузданим вестима нз Солуна војска Народне Одбране која се тамо сконцентрисала биће подељена у три дпвгзије које ће сасгавати један кор. Овај ће се кор звати «Прва солунска армија. За команданта ове армаје одређен је генерал Параскевопулос а за командапге днвизија генерал Зимвракакис и пуковници Јоану и Кристодулу. Ради се журно да кадровк буду попуњени да би прва сотунска армпја могла шго пре појачатн британску војску

која држифронт—Струма—Серез. в Македо 1 ШЈа.“ Прекјуче је дивпзијар г. Јозну са својим офа цнрима походио генералисима г. Сараја који их је срдачно нримио и кога је поздравао овим речима. на француском језику : •Офвцвра грчке војске не мо гу никада заборчвити доброчинство Која је славнп фраацуски народ обилно указивао њиховој отацбини у критнчним тренуцнма а још мање жртве у крви својпх синова која је Француска подненсла за време грчке борбе за независност кло год и доцннје за време рага 189/ п удругим приликама. Надахнути оваким племенитим осећањпма захвалности, дођосмо"

да се ставимо под вашу команду као ваши саборци желећи славну победу француској војсцн > Генералисим Сарај узбуђено је захвали грчким офицнрима, којпма је објавпо да је од прекјуче западаа Маћедонија опет слободна, пошто су Савезници отера ли Бугаре даље од граничне ликије. Г. Јоану је заткм нагласио да грчки официри горе од жеље да што пре потиомогну борбу за ослобођење п источне Маћедоније, и бало би им тешко кад 6и њихозо учешће било одтожено, јер је то учешће бало циљ ндхова доласка овде. (Број од 25. I ОВ- м-) Пол Луј

Петровпћа Сретена регру та тражи Стана Радукпћ Краља Милутина ул. бр. 24. Станка Пегровића војника тражи Драга Дајовићга Чачак Бурјанова ул- бр. 2. Стеву Петровића контродора иавештава Косара да је здраво са децом седи код Маре. Примила је 28о круна. Чачак, Макензенова ул. 9Стеву Петровића тражи жена Данпца. Стојап Пегровић васагшн да се јзвч жени Драги Кочнна 63. Стојан Петровић трг. из Крушевца да се јави жени Борки. Здравч је и у радњи. Да се јави А.кксандар, Љубисав и Борисав. Стачоја ПетрОвића тражи Е* милија В, Марпчић.

СА РАТНЦХ ^^СНТОВА

Са нашег фронта Солун. 26. септембтр После борбн које су вођене последњпх дана на фронту Струме, Енглези су сахранилн више си 1500 бугарских лешева. Средња артиљериска активност на целом фронту сем на левом крилу где српске трупе напредују. Зарсбљено је у току прекјучерашњег дана 70, а јуче 200 војника. Француеки коминике Париз, 26. септ. На фронту Соме, непријатељ је, после јаке артвљериске ватре, извршно напад на нове француске положаје западно од Сели-а, али је био одбијен. У Бсвру, тешка француска артил.ерија бомбардовала је непријатељске кантомане, комор)' и станицу Твокур. На осталом фронту ништа значајније. Солунсни фронт. — Воде се јаке борбе на фронту од завијутка Црне Реке до Преспанског језера. Српске трупе заузеле су Ки сово и планину Бабу. На осталом фронту ништа значајније. Руска коминикв Петрограз, 26. септембра. На кавкаском фронту у прав цу Огота, наше су хрупе одбиле са успехом један напад јаквх турских одреда уз садејство ар тпжернје. Непријатељскн дезертери, који стглно придолазе у последње време прцчају да Турци дезертирају у масама нарочито од кдко је почела јака зима у областнма тде се врше војне при-

преме. Предале су се целе пред ход е јединице које су на предстражи. На фронту у Добрууи ситуација непромењена. Италијански коминике Рим, 26. септ. Непријатељ је наиадао наше нове положаје код Вамоп али је увек био одбијен са великнм губитцвма по њега. Врло јак артпљеријски дуел, код Бркскона и у зони Лана. У долини Гаил н«ша је артиљерија разјурила једн/ јаку колону у маршу нзмеђу Мотена п Дслбаха. Јака артнљервска борба код Кар са. Паше су батерије бомбардовале непрпјатељске логоре у Кол шнијану. Заробљено је у овим локалним борбаца око 30 војника. Кавкаска ОФанзива Лондсн, 26. септембра. Русн су на кавкаском фронту предузелв офанзиву уз прнпомоћ флоте,, која чипп неоцегвене услуге развоју операција. Они напредују на доста ишроком фронту и заузелп су непријател.ске положаје близу реке Карабурну ИсточнО од Малкнт Чифлика, који је северно од Ерзпнџана, руске предходне једпнице разбиле су непрајатељске отреде, и зароби ле доста војника, муниције н одела. !Извештај из Србије Свстозара Петроввћа пуковни|ка тражу Јулка Св Пегровгћа Мутапова ул. 22. Београд. Сви су здрава, траже новаца.

Стојана Петровића пил.ара из Крушевца тражи жееа Даринка, Крушевац. Пита за брата Драгомира Дипиаа. Чеда Петровић, капетан, да се јави Драгојли преко адресе: Костић Катица, Бсоград Милетина 6. Тоша Петровић, архивар, браће Недића 4, моли да му се пошл.е пенззја. Пита где су Првослав Петроввћ ђак наредгшк и Ђорђе 'Гшрић. рез. потдоручник. Чедомира Перовића, тражи и моли да се пзвестн о ње.чу Сретен Радомгровић трговац из Краљева. Н>еговп су свп ззрави. Исто тако тражм и Недељка Перовића чији су такође здравиАндријана Петронвјевића, Атеница — Чачак — моли Мелгна Анђелковића, да је и вести о њеном мужу Милораду, служитељу поднаредпику. Лепосава Петронијевић, из Чачка, моли Светозара Мојковића, директ. гимназ., да је извести за неног мужа Јована Петроннјевића, учитеља и сина Првослава гимназесту. Марко Петронијевић, Београд, Кнез Мих. 39 моли за извештај о Мих Стефановићу п.наредн. и Мики В. Мнћићу електротехн. у Гаражи. Радомира Петронијевић«, пешад. мајора, његову жену, сина и мајку, тражи Диматрије Агшчић из Књажевца. Христина Петронића н Обрзд, питају Н. Јовановића где се палази њихов Јова. Они су здрава. Породаца Дпмнтрија Михаиловића примила је новац и мслн да 1 ој се још ношаље. Младен ПеГански и син му

ФЈУБЈГС) Н ПРАВОСЛДВНА РУСКА ЦРКВА У ШЈНбШНШУ

Тешкп услова у којнма жнве рускп варсбљеници у непрнјатељскпм зем.љама дођу јо:и тежн због немања богомоља, на које је навикла душа Јзуског народа. Све штеници рстко долазе у логор ради вршења богослужења. Молитва се врши негде у оделењу за стапозање. Крсг, Јевтпђел.е н еииграиљ то су све принздлежности за вршење богослужеи,а, али је у толико молитва топлија Офицарски логор у Клајнмин хену, близу Линца, створили су у једној барацч дкЕпу црквицу. Матернја.тмз страна иитања ререгса су врло брзо п лако. Чнм се појавила мисао за подизапл црквс нрнлозима се одмах доби-

ло хпљаду круна. Боргли су се само да лп ће аустриска власт дозволитп подизањс православне цркве. Комапдбит логорг, Чех, по прпчгњу, пргвославие вере, рздо је прихватио ову мисао. II захваљујућп његсвом заузпма 1 ву још изућега даиа мшшстарсгво војно одЈоворпто. јс преко телефона да не налзи иикакве сметње да се ова месаз и оствари. ГЈросграна трпезарпја бр. 4. ига'рала је за гу цил, н грзђењу сс приступипо 23. априла 1915 г. Потребан матсријзл уступио је командапг лсгора бесалатно. Међу офицнрпм с пашло се п инишњера н уметиркд. Пешто су прекугн.тн у Лкнцу н сами офи

цнрп отпочелису посго. Прапорш чик К. А. Овчиников пзрадао је уметвнчки иконостас. По његоЈ Ч вим цртежама прапили су цркве* не утвори у дрпорезу. Одежде су коштале ого 800 крупа п исплдћене од .таса и продчје свећа. Цео посао коштао је 2.500 кру,на п цркиа јс изгледалл врло лепо- Аустријанци су се толико заинтересовали руском израдом да су мноп 1 долазила из околних градова, а неки чак из Бечд да впде ову руску цркву. Црква је освећена малим чином т. ј. покропљена освећсном водом. Светнм миром није пома зана. јер га ннје било. На општи захтек богослужење је бивал > често у сге црквене празнике. Вечерн.на са јутрењем почињата је у 6 чассва у вече а лжтургпја у 9 час ва пре подие Звона нису имали. Црквењак, један од по-

силпнх, ппао је са малим ручаим звонцегом од једне офвцирске бараке до дРуге и звао официре на службу. Образовзна су два певачка хорг: официрскп са18 чта нова п војнички са 22 ч.чанд. Певали су за обе певнвце. Нота нвсу имали, тако ссто ни богослужбеипх књига. Заједпнчким на порсма по сећању а под руковоДством свешгенпка Георптја Грамова. старсшике цркве п овој се цевољи доскочило. Свеће су куповалИ у Линцу 100 комада за 20 круна. Богос.чужење је вршено само за сфи цире овша логора н за њвхове п< силне. Све молбе да се допусти долазак на службу н војцццима. чији је легор био врло близу, остале су узатудне Аустриске властн изговарало су се: они имају свога сртског свеипеника, који пм долази месечпо једа-‘пут

да служв. Нншта пвје помогла ни мтлба сестре Роуамове, која је посечша овај логор. Дозво.тили су да служи отац Грамов, а ш под условом да никако не одржв са амг.ана ни једну беседу ни поуку. Остало нксу забрањивали: дозвољаватл су да се у молитвама иомиње рускп цар и, да Бог покори под ногс н.е^ове свакога врага и супостата«. На рођен-дан руског иара, 6. децембра, десио се внтересантан случај. 5' офнцнрском логору било је око 300 11 )јн :ч<а послуге. Реишно је бнло да се после службе пре* црквеном — б раком прп’ редн војна парада. Пмали су у логору н оркестар духсвне музпке. Да бп парада пспзла што свечаинја -замолилт су командаита логора за одобрење дт се одсвпра на царска дан руска хиима. Аусгркске власти, цреко командан-