Velika Srbija

БР. 176.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК з. ОКТОБРА 1916.

ГОД. I

ИША СРБЕЈ& БРОЈ 10 синх. | Дирекхор А. ЈОЗАгШбИЋ |

ПРЕТШГЛТА ЕЗНОСИ: Меае<Е2с 3 фракк* трокеоечно 9 фр!Е*ха годжжња 36 франаг* ЦК1ТА ОГЛАСНМА : Син* огдиок 0 20 фран. од петжтког редв, веће огдвсж ео ногодбж. Ноа&д ов полагге др**жнн. ; ■заеелрвп* л двпдонатсвиц еаступндхктЕви. Ј2СТ ИЗ ТАЗИ СрАКИ ДАН НО ПСДН» Пож? одат« преже Крах Срп. Ге*. Конвудда* 7 Солуиу РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАНАЈУ Ст*а рвдр.здпје Колоибо улнца 6р. 33 .'Ч јој^си По;вд*жп бројеаж ое жогу добвтк т Содтпу еод а гентвјв .Друштв* грчке штампе* ул ћулг роатот/ бр. 8, б.' в: у гдавие повте.

БРОј 10 сант.

Бугарокн До сада смо чигала бугарске расправе. стагисгзке, дела и брошуре као и разне новинарске публикацаје из којих смо сазнали да су Бугари писменији од Швеђана, штедгивији од Француза, да је Н.ИХ 0 В 1 индустри ја солиднија од Белгиске и Нзмачке, да сз код њих производи више жита него у Румунија и Мађар око ј, сазнали смо и то да су Бугари чистији од Енглеза пошто се код њвх два пута више троши сапуна него у Великој Британији, а о њиховим војничким способнз' стима читали смо чувену Вагнерову епопеју, којом се прослављају измишљене битке и победе, што је после и сам писац демантовао она ко исто, као што су стварна факта брзо откривала фалсифакаторе и створене заблуде, али то ни најмање није омвтало или збуњивало Бугаре, да и на даље. са особитом ревзошћу. продужују своју стару и омиљвну тактвку. Тако и сада, кад су увндели да су сгранци мало о бавештени о њиховим душевним особинама за време рата, они се појављују са тврђењем како су Бугари најпигомији и најхуманији народ на свету- Невероватна али истинита сгвар. Чујмо их само . »Бугарска се ни у чему није огрешила о прописе међународног права за време рата, које су написали њени цивилизовани непрвјатељи. Ми се осећамо толико прави, да неће биги ништа крупно, ако речемо да би једна анкета констатовала,

хуманизам како из.ччђу сеију нароја, кош су у рату, једино буглрски народ не може бити арекорен да се није саображавло устаноеама у име хум хности и ИјЧзилизацнје као ничелу за ео(јен>е рата.... Ми смо се строго придржавали постојећих кзнвенција, а нарочи то оне од 1К. октобра 1899. године, којом се забрањује граб.љење имања мирног становнишгва у нгпријатељској држави, рушење уметничких саоменика , иљачкање библи. отека и музеја и т. д. (Г1репорец 7, VIII). Зоиља, читајући човек ово под утицајгм веста које д>. пиру овамо из поробљене Срби.је, коју су непријатељи херметички затворили, мо рамо се и нехатице пагати, како се може оквалифако вати овај дрски бугарски цинизам, који превазилаза све њихове досадање беззч ности ! Бугари се поносе да су она најхуманији ратници, а заборављају да су „Народви Права«, званична орган владајуће странке, објавили да ћз се јавним надметањем продавати у Софији, 8а рачун државне касе: кафа, шсћер, вуна, памук, шгофови, колонајална роба и други артикла што је све то донето из Србије. Млнастар просвете Пешеф је са особитим задовољством консгатовао прс-д једним страним кореспондентом, ка ко су у Софију пренете све старине нађ нз по српским црквама и манастирима, као и“све књиге од вредности које су затечене у библио текама или читаоницама у П)жаргвц?, 3 |јечару, Пи

роту, Ниш,-, 11ра5рену, Скопљу и другнм месгима. а по заати су и всродостојнл јздкази неутралаца приспе.тах овамо, и која тврде да су Бугари спалили и уеиштала апсолугно све заосгале срн ске кљиге по нашим земљг ма. А нашим чатаоцама је позната афера о крађадра гоцености из Васоких Дечана, коју су изврша 1 и аустријанца и Бугарн, шго је дало позода софаској штам пи да жучзо осуђује Аустријанце, јер су они однели већи и скуподенији део старина и релакваја, чија се вредаост цени на неколико митиуна динара. Бугари су дагли свв што су могли позети из Србаје: књиге, сгарнне, црквезе утварн, ради чега су чссто прекопавали дворишта наших храмова и манасгира по пет метара у дубину тражвћи сакривснз реликзи е; □љачкали су од нашега народа пољопривредне алате и машине и р&здавали их бесплатно Бугарима и у томе су ишли тако далско, да су дизали и носила у Софију чзк и надгробне саоменике, поводом чега је иредоручивао Гешовљев Мир да св иста наместе на гробовима бугарских родол.уба! Али није само то. Чзм су Бугара ушли у нашу земљу, насгала је [едеа силна хајка противу старпх, затечвнох Срба, који су немилосрдно и без пкаквих обзира и скрупула убијани и масакриранн на најгау снији п свирвпи начиа. А сгари бандиги шго нв мо гоше учинити за турског врвмвна, наставишв и до вршаше сада, под зашгитом бугарских аваничних органа. Насташе силнв пља

чсе, па/вевине, рушењв српеких села и таква назпља и убистза, да се нпзу шгвдели нп старци, на деца, услед чега су чатава крајеви, као шго ст Порвч, Охридски, Дримкол и Велвшки Азот, Полог и друга области, првтаорепи у сграшна згарчшга и гробннца. Его због чвга св правда Радозлазвљ орган Народна Нрава, кад ввли да су у Празрен доведени странцч 8а опшгинску трочлану комисију, пошто ни јв бил) писменпх мвштана. II кад знамо сзв ово, бићз нам јасно да појмимо и схватимо писањв бугареког ласга Днгвника, који се чуди Србима што и сада аомишљају на сгварање женске државе ! II ако су међународни уговора и разне конвввцаје, тдчно првцизиралв однос измвђу побвдиоца и варобљенака, ипак се балкански Хуни не уструч&вају да чиП5 двоструке злочине обмвњујућп страна свет да се они сгриктно придржавају сзих постојећих прописа, како би што боље маскирали свој злочиначка инстикг према онима, које је судбина довел! у њихово ропство- Одавна је позната чињеница, поткрапљвна многвзч сграним анкетама, да јв најлспша заблва бугарска у рату, пљ&чкањв и убијањв свих 8аробљеника. „Вугари кеИе имати милости ни према Русима ни аре ма Французума. Ми Лемо аобити све заробљенике ноји нам аадну у руке. и Его, овако ја недавно, са патосом једнога осионог дикта тора, говорио Пасарев, бугарскн опуномоћвни минисгар у Атини. И кад се

сатлмо озога, бпћв нам јаено да појмзмо часто страшнз садржане извешгаја наше Врховна Команде. из којих ее видн, да Бугари убзЈају сза наше рањвникв, које им п&дну шака- они нз штодв чак нп вашв чинозе о чему су вајречитија сведочавства Г8мрцварења твла иодпуковзика Драгомнра Марковмћа и мајора Владимира Стефановаћа. Доста и оволико, па да св уочи и констатујв јвдан бвзобзиран и јединзтзени цчнизам , који је нвраздвојни елзиеаат бугарске крви и душе и који не вна за границв савремвне учтивостз и пристојности. Бугари су непоправими. Њзх не могу излечпти од те њиховв наследав болестп никаква модврна сресгва и вато су им њихсви творцн у напред одрвдили будућу судбину, која ће бати последица овога ратд и која ћв најбољв одговарати њиховој к-аракгвру и мвнталитвту.

Политзгеке вестж ЛонДОа. — Јављају из Вашингтона да се је непријатељ председника Вилзона Вијеве взјаснио у корпст енергичне политике према Немачкој поводом пптања о акцвји сумарена. Атина. — „Тан« пише : <Мк нисмо још завршвли ултпиатумТреба да попуниао још неколико страна. Атина. — Адмирал Дартиж дв Фурне очекује детаљна обавештеЈка о потајном раду Ламбросове владе, па да тражи предају или преношење ратног матернјала из Ларисе у Атину. Силе Споразума дале су адмиралу потпуну слободу акције.

К 14 ЈМАК-ЧД/ 1 АН Зацика у ноћи гвожђв са плугова, Завришташв стенв еа освитку 8оре, — То мој Орач хоће, у таму ввкова, Још титанску једну бразду 8а ваоре !... Сад свв снаге »братко“, из 8емљв покрени, Женама и деци искрвави лица, У пиновеки гроб ћв, подигнут на етени, Л ћи брат убијвн и — братоубица! Завитлана коса цичи: »Дом нв желим ! На огњишту мтие ввћ туђ коров ниче, Ал’ данас ћу таоје, и последње птачв, На свок гробу огњвм нахранити врвлим ! Умиј лице своје у поеледњој аори, Зјдњи пут се земљи несрећној окрени, — Јер ћв друго вебо над нама да гори, И под нама велен кам( н да румени, Па из гласа вгкви зајвдничкој грудв: — ”Ако још кад Народ у сеобу кренв, Нвк св паклу моли, да таквв Словене За двцу јој ввшв никад ие — досуди!...“ 5. октобра 1916. год. — Остроао- Мл. Ст. *Бурвчић.

Ф Е Љ Т О Н Еа светој груди Отаџбине... — Посвеквно палим ослободиоцима. —

Тек се јављало прозорје, пре теча зоре, предзнак јесењег дана. Рано јутрње, једва осетно руменило разређивало је тамву ко прену ноћ на издисају. Свуда тишкна, као да је променљивост природе застала у својој вечној сталности Јутрња свежина претапала се у оштру, јесењу студ и реметила хармоннчну поступност рађања новог, лепог, ведрог сунчаног дана. Чекали смо наредбу, па да из врнимо дужност. С оне стране требеш простирала се наша отаџбина, наша драга Србија Не ка особита, дубока чежгка зарвла се у нагпе срце и у свест о дуж-

ности улвла снлну, неугаснву жељу, несаломљиву вољу, да по сваку цену доспемо тамо, с оне страпе, где су наши домовн, где сумробови нашнх предака, отаца, браке, деце паше. ОгеКали смо, да ћс нам тамо и смрт бити слађа, но живот у туђини, у нзгнанствуВеровали смо у успех, као што смо веровали и у своје право. Ах, колико смо препатилн, колико смо се памучнлв! И све јетоишчезло из наше свести, одједном, као дим, као мнсао чвје је место зауаела вруга, јача, светнја. Чежња за огаџбином завлавала је с нама и усадила се дубоко, всискорењиво, у душу, у срце, у свест, у

крв нашу, и завладала и последапм атомом нашег бнћа. Ми хоћемо тамо по сваку цену, хоћемо да впдвмо огаџбвну слободну, велику као што су велике наше жртве. Ах, мати, оче, жено децо, где сте?! Ми хоћсмо н к вамаБоримо се и за вас. ндемо смело у смрт, да бисмо вама обезбеднлв живот, лепши, удобнијн, слободннји. Вн се мучите, чезнете аа пама, знамо, осећамо. Али о, Боже, Боже!.. хоћемо... ето нас.. идемо-.. — Дум! — одјекну с десне стране. За првим други, трећи, десети, док се са свију страна топовска детонација не претвори у страховигу грмљавину. Око нас, ода свуда фнјук граната, које руше, обарају, пале све што нм је на путу, сеју ужас, носе смрт. Згдрхтали смо при нрвом нуцњу. Он нам је био веснак пред-