Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А СРБИЈА

БРОГ 176

СРПСКА ПОБЕДА Ј( Ехо да Пари“од21 свптембра

Ратна ситуација — прнзнаае српских заслуга »Тајкс* даје слсдекз резпне ратае ситуације; »Па западвом фронту је ре* латавпо затишје услед рђавог времена. При свеи тои, пресија Савезника наставља се, као што то докагује француска тсисх встсчно од Морвала, који је довео 9 тоцова. За то време савезначке тру* пе на солунском фронту пзстављају систематску ОФанзкву нро тив Бушра У Добруцз руско - румунске труие потискују п даље армију Макеазенову, која у повлачењу оставља топозе.

на су господари ситуације. Са бесом и рпзочарењем Бугара су вадела напредовање Савезивка, Јаузеће Леркна и угро женост Битоља. Бзрба је дала нов доказ истројностк и од.тчног духа сраске војске , чију .граброст и патриотизвм ми иознојемо. Хероизам Срба је исто тако ааел Савезницима. Ни у једној земљи , па ни у Белгији, рат наје ароузроксваџ толико тегиких губитака , колико у Србији. Повратак Србг у њи.сззу отаџбину. са оружјем у руци. је аодстрек за остале савезничке народе. Ми смо среИчи гито Енглези и Французи узимају илеменитог учешИа у овој тиикој

Покрег румунског новлачења ' борби, тамо доле.

код Фогараса логичпа је носледаца новлачења јужно од Си бина п ми пе треба да томе првдајемо суваше важносги. Руму-

Што се тиче Бу>ара у сме штање српске владе у Битољу наговестиКе им ириближ I вање неумитне казне и .

Ск 1РАТНЦХ «^!Р 0 Н 70 ВА

Са нашог Фронта

ника п један офнцир-

Солун, 3. окт. | Код редута »ШваОена« наше У току јучерашњег да*а бнлаДу трупе напредовале северно п је ооична актпваост артиљерије западно од редута. Непрвјатељ и сукоб патрола изузев па левомјс претрпео велнке губитке. Це савезнпчком крилу где је отпо

'локупан број војника која су у

чела озбил.на борба која још|току свпх о .ерација заробљени траје-

износи 303 војника п 10 офшци Савезнички авијатичарн бацилн * ра. Претпрошле ноћп очишћена су бомбе иа сташцу Струмацу- су од нег.рлјате.ља ровови западФранцуски коминике ' но ои Ссра ’ северно 0д Роклен ' Париз, 3. октобра. | кураТирберт п северно од Н=,, • , шатела- Заробљено је врло мното Велика артиле])ијска активност 1 Ј ^ у области Со.ме. ' [војннка иучењенесу велике штеБрој војника, којп су у јуче- те непријатељу. рашњој борби заробљени на сек-ј Доцније. — Као резултат лотору Бело а Аблевкур износн калних операција је напредовап.е 1100 сд којвх пма 19 официра. нашпх трупа североисточно од Ма остало.м фронту нвшта зна- 0;1 Геденгура. Непрнјатељ је зачајнаје. 1 ПЗ лио једну мину северно од Не Солунски сфронт. Осред* шатела, није учињена никзква ња артнлеријска борба иа цело- П1Т с 7 а. За време последњих 24 куино.м фронгу. Срг.ске труг.е па- часа заробљено је 45 војппка и предују па левој обали Црпе два 0 ф ицв р 3 . Реке. Један ескадрон француске

коњипе пресекго је железнпчку пругу јужно од Сереза. Енглески команике Лондон, 3. окт. Операцаје које су јуче предузете у блнзнни редута »Штуф>а и Швабсна« развнјају се са великим успехом. Севернс од редута “Штуфа*, уннштене су 2 линије саобраћајних ровова од 200 метара уништене су. Заробљено је 100 вој-

Руски коминике Пегроград, 3. октобра. На западном фронту близу нз вора Стокхода, у сбласти села Рајместо, јужно од Рилелша и у шумовитсј областп западно од Бубнова паше извнднвце имале су сукоб са непрвјатељем. Ус.пе ле су Да заузму његове ровове. Сви против напада бнли су од бијени. У области Дорне Ватре артиљериски дуел- У тој области је погинуо пуковпик Тускејев,

комазцант Једног козачког пука. Па казкаском ф>ронту ситуација је непромењеиа. На (фронту у До’ бру 1 ,ш нпје бто значајнијих дога!;аја. Пегроград 3. окт. (Доцније).Па западном фрон ту, ненрпјатељ је после јакот бомбардовања извршио напад на наше положајг у области Сорбов али је наша пешаднја на бајонет одбила напад и причинила тепријате.г.у огромие губитке. У обла сти КоритнИце, паше трупе после оторчене борбе, заузеле су непријатељске ровсве, заробиле до ста војника и зацрениле 2 митрал.еза- Одбпјени су "> наиада у тојим је непријател. лретргео велике губитке. Неаријатељске су трупе покушавале внше пута да нападају наше положаје у области Кирли Баба, Дорна Ватре и у Добруци али су увек били одбијечи. У Црном Мору сумарев „Тиулеа» којим је томандовао поручник Рилицин после борбе од једнот часа блн у Босф>ора са траиспортном турском лађом <Родосто» од 6000 тона, успео је да зароби лзђу п г.осаду. п доведе у Севастопољ. Командантп турске лаЦе били су турски официри. Италијански ксминикв Рнм, 3. окт. На падинама Пасубвје наше трупе не само да су одбиле непријатсљске нападе него су и напредовале кв БоитеНа сектору Космагнона запле њена је једна брдска батерија од 4 тола и велика ксличина мунициЈ - е. У области Позине непријател. је изневадио наше пргпходне Ј - еденице западно од Тово... али је био убрзо ОДбИЈСН. На ссгалом фропгу артилеријска борбз. Румунски К0МИ.НИКО Букурешт, 3. окг. На северпом и северо зангдном фронту код брда Калим*ва наше су се трупе повукле ка гранвци Јужно од Тулксе Жеоржију Фолтес дејство паше артилерије при морало Ј’е непријатељску пеша дију на бегство. У долини Бекаса јака артиљериска борба. У доли ни Ојжвјеса наше су трупе од биле крваве непрвјатељске папа де. У области Бускуа па гранпци воде се јаке борбе- Наше трупе одбиЈају све нападе. Заробљено је врло мИого војника. Код Пре дцала воде се јаке борбе. У долани Полистока одбивши све не

прајатељске нападе, нзше су трупе прешле у офанзвву п успеле да завладају целом долином. Аитажоване су врло јаке борбе код Букара. У области Олте артпл.ерајскп дуел п омањн сукоби на целом фронту. У цолини Јуле наше су трупе на јуриш заузеле вис брда Негру и Гембзга. Заробл.еио је 40 војника п 1 офицар, Код Оршаве, артиљеријски дуел. На јужно.м фронту дуж Дунава артил.еријски дуел и пушкарање. На (фронту у Добруџи није бнло : пачајкнјих д г гађзја. Морал румунских труиа Лопдоп 3. окт. <Моринг Пост» пише: према извештаји.ма странах дописника ксји су посетгли у последње време Костанцу, Меџулије, Фетештн и друге румунске варошн, морал румунских рањеника нз последних борб .1 на Дунаву и Црној Води, изврстап је. 1’уско румунске трупе — веле они — које оперпшу у Добруци храбро држе своје псложаје. Румунско напредовање у Добруџп показујн важност акције Савезничке војскс иа Бзлкану. . 70000 заробљеника Лопдон, 3. окт. Савезници су на фронту Соме заробили од 16. јуна до 29 септ. 70.000 немачкпх војника, од којих 30.000 заробпле су бритапске трупе, Велики аустријски пораз Лондои, 3. окт. Игалнјанска се счфанзвва наставља са успехом. Пешација је напала и заугела непријате.-вске положаје у близини Собера и на котама 343 и 144 као и источно од Новавиле на Кареу. Заробљено Ј - е још 1700 војиика од којих су 35 ојнцира. Целокупан број војннка који су заробљени, од почетка счфанзвве износи 8000. Нре.ма приближним извештајима број рањеника и мртвих износн 24 000. ТЗорбе Ра Соми Париз, 2. септембра. Непријатељ огорчепо и очајно бомбардуЈ - е наше положаје на обема обалама Соме. Међутим Англо-француске трупе држећм со лвдно заузете позиције настав љаЈ'у напредовање. Енглези зау зи.мају даље вцсове на путу Пе рона—Бапом- Французи паареду Ј'у на правцу Саји—-Сајисел. О ф>анзива се наставља систематски и са успехОм.

Под насловон „Сраска аобеда и иише ,,Ехо де Пари“ о солунским оаерацијамс: у) Важан аокрет аоелачења, који су бугарске труае извргииле аод аресијом Савезни ка. знсчи нов аораз стратегијских а.ганова централних држава. БугароНемци иредвс!утјуСи оаасносг, ноја арети са севера аокушали су од месеи,а августа да снажним нааадима на нашем левом крилу сдбагг,е наше гаруие на иерифероЈу угЈр/јене линггје солукске , надајуИч с.е да се ту одрнсе док се њггхове труае боре у Добруџи. Ее усаевиги да нас потисну. онгг се снажно утврдише наалангтама Мале Риџ.ена Кајмакчалану, којс су сматрали неосвојивим. Наиа еешт аокрет на левом крилу аринудио Vх 'је да нааусте аланггнски аехагг, Мале Ниџе а аобедоносни нааади сраских труаа отерали су их са утврђених висоеа Бајмакчалана. ччји се главни град налази ш 2.500 м. еисггне. Прину/јени да нааусте сваки аокрет, Бугари се аовлаче иза утвр/у.них линија, које чини трострука лгрежа рово ва аодгчнутих од аре (V месеца око Бенала. Чим су Бугори отпочели аов.шчеље, сраске их труае аредузеше енергиччо гонити у стоау. Срби настављају данас гонегве аораженог неаријатеља , арелазе на трм места Дрну Реку , арггтоку Вхрдара, и ако су Бугари за собом иорушили мостове. Бако су Бугари аокушали да зауставе снажно гоњење од стране Срба, Срби им зададогие нов аораз на Ниџи и аретворише њихово иовлачење у ианично бегство. Срби су доарли до станице Беналске, која је у њчхо вој власти гг утврдили су се на 600 м. од неаријатељске ликије. Кенали се налазе на сра ској териториЈи, Ослобођека Србија износи ареко 230 ке. км. на граничној ширики од 40 км. Бугарске линије иза Бенала узгледа да су аоследња од■ брана Битоља.‘ : стојеће борбе; он је, својом мађијском моћп, као штапнћ у руцп велпког днригента, дао знак за једну снлну, величанствену музику, која опнја, заноси, успављује Еечним свом; музику која потреса, обара; музику која нас је пмала повести и одвести у живот, у отаџбвну. Боже, Боже, хоће ли то бкти сада, данас, сутра... ? II опет мисао о кући, о свој"има, о отаџбшш, о нашој драгој Србији! Са том мишљу кренули смо напред Нашп тосови сејали су у нспријатељским редовима страх, ужас, смрт. Под њиховом заштитом ми смо се кретали, пузалн по камењу, између камења, уз камење. Ноктп су нам се- цепали, кидали, а из заноктица јављала се по која кап краи, црвене, чвсте, топле крви. Ннсмо осећали никакав терет, умор, бол Све је лечила једна

жеља, велика, силна. света. Кроз нас је провеЈ'авао нека чудан иов живот. Изгледало нам је да нисмо на земљи, на камењу, хладнОм, оштром, рапавом камењу, Есћ у вазнуху, у нској слаткоЈ' етерској атмос(ј'ери, на крилкма, која нас носе к циЈву, у цвећем обасуте пределе, у рај. Већ с.мо се грилично приближили кепријател.у. Он је био ту, пред нама, на неколико десстипа метара, у сзојпм рововима, јазбинама. Впдимо н.егове ровове, чујсмо комешање, вику, јаук; осећамо задах, смрад, као смрад твора пре* 1 веговом јазбпиом. Одједном, нзненада, кад је била у највећем јеку, у најстрашнијем разорном, унпштавајућем дејству, артилерија је престала, ућуткала. Ма се исправисмо п спонтано, одушевљено, без комаиде као и по команди, полетесмо

к непрпјатељу, ускочпсмо нагло, бесно, у једап, други, трећи ров, испреметасмо све, ухватасмога непрнјатеља за гушу, ударисмо пожевима, кундацима, лопатнцама, дависмо га рукама, зубима, како је ко стпгао п чпме је ко могао, без впке, галаме, јаука. Он нас је дочекао животињском риком, верујући у своју побсду, не ра зумљаЈућ.; паше ираво- Хрвасмо се, разбијасмо главе, ломвсмо ре бра, избацивасмо мозакједан другоме. Крв, ужас на све стране... А ми ми се до беснила одунгевљавасмо п слашћу, уживањем, детињским радоваљем свс више се опијасмо пехаром мржње, освете. Одједном се осетисмо надмоћ нија. јачи- НепрвЈ'атељ је почео да малаксава, губи веру, самопоуздање. Ми настависмо своју молитву, посвећену дому, Срби

ји, молатву ?з душе, молитву са жртвама. Клање, убијање, пустошење ишло је брзо, нагло, као вихор, урзган. Јаук од свију страпа, ужас на сваком кораку, крв, комађе меса, руке, иоте, глава, безоблнчна мзса, где год се ного.м крочи, куд год се о ко.м погледа. Пзпемогао, непријатељ је почео да бежи- Што није осгало под ножем, нспод кундака, што иисмо оборили, помлатили, рашчсречили, то сс дало у бегство, дивле, бесцаљко, неки к својпма, другн опет к нашима, као подввљале звери, без главе, не знајући ни куда нн како. Неколицпна од п,вх, без снаге, тако рећи без живота, кдонуше испред нас, падоше на колена, завапп ше, у један глас, свакп за се, у име своје и за свој рачун: — Немои, братко, ттие кесме

крпви! Ах, како су нам изглсдали одвратнн, покварени, мизернв. Осећали смо се према њима велнки, силни, не по преимућству свог положаја, него по сили у пашој савестп, но сво.м г.оносу, достојапству, по моћи нашег самопожртвован.а, по светостп наше борбе. Одгурнусмо их Од себе, погле дасмо вх орезриво, са жаљењем које се буди кад се гледај'у пзбезумљени, поднвљали л>удв, везани ц вемоћни, који су. у својој подивл.алостп, у своме беснилу, правили чуда н покоре, срсзали се до блата највећнх гадости, да би на крају псстали иески и по свом кукавнчлуку. Поискакасмо из п.пхових ровова, полетесмо напред, у потеру за остали.ча, да пам не утекну, да не скриаве'нашу напаћену зем-