Velika Srbija

БР. 184.

СОЛУН, УТОРАК 11. ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

ивСРБИЈА 1л?К < 31 ЗДК]МЕ>Е; 5 ЕКВ 1 Е Б?ОЈ 10 сант. | Днректор А. Ј08АИ08ИКч В

ДРКТПЛАТА ШНОСИ : Н«*е%Бс 3 Аражв* трокесечЕо 3 фр1ка&1, еаджаже 36 фравав* ЦША ОГ.1АСЕМА : Сжт&с оедмв 0'30 фран. од иетктвог рсде, ееав огдеск го погодбв. Новдд се подале дргивл^ в.омесаржла а двндонатсквц гасгупнжитевк*. Л2СТ ИЗЛАЗ* С ћАКН ДАН ПО ПОДН* Воиг/ сддте вреко Крад Срз. Гег. Кокегдби у Солуву РУК0Ш1СН <ЈК НК ВРАДАЈУ Ст*е в*д^*д«}е Кодокбо тлида бр. 33 8а1оп!ђо*

Еоједвва бројевн се могу добвти у Содуау Евд а уевдиј* ,Друшт»« грчке шгампе Ј ул. Јзуодгптрхвт €р. 5, бдкгу гдавпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Криза у Немачкој — Нвуепех новог ратног зајгса —

У Немачкој вл*дл акутна финансијска кдлза. То јс ф»кпт, потврђвн досад многобројнвм појавама в докавима, који најзад не крнје вагие ни сама немачка штвмаа. Иорвд огромних жртава у живој снази, рат кеји трајв већ дав године и продуасујв ее непрекидно нзиекује и неизмерна новчана средстаа. Немогуке је замисаити настављање ратних операција без ввома великих финанзвј*ких извора- Први услов у рату је снабдезати војску свима потребамв, а нарочито ратним материјалом, намирницама и одвћом. Ве лики број милаона ивносе немачки дневни трошкови на одржавање војске и во ђење операција. Државни приходи смањени су до иевероватних размсра- Трговина и индустрија, главни фииансијски изворн Нвмачке готово су првсушили. Блокада обала од стране брнтанзке флоте задала је самртни ударац немачкој трговжни. Саобраћај са светекин конткнентима аре •ечвн јв. Нгмачке трговачкелађе, које представљају огромне кааиталв ватворвне су у пристанвштима царевине и чаме беепосхеае чекајући боља вреиена, ко ја никако нв долаве. Н»иачкх извоз и увоз ограннчвн јв само на сусвдне нвутрахне државе у Еаро пи, а то предотавља један минимум до крајнооти сме шан с сбзиром на потребе неиачке државе. »Наше фииаисхје, пишв .Франкфгртвр Ц*јтунг“ од прихике пре месец дана, претрпљују кризу. Надајмо •е, да ће оиа бити привре мена и да ће влада узпети да иађе излаза из оас незгодне ситЈгације. Изгледи на то ниву баш много ружичасти, алн св решење ове кризе у ннтересу рата мора по сваку Цбну проиа ћи“. У чланку се по том кук» на Еигхеску, која блокадом немачких обала намврава да угуши Немачку економзки и фивансвјска«. „Кагхевка је наш најопаиннји нлхријатех. Оружјв, којим нас она погађа (ци Јва се ва бдокаду, уред ) грознчје је од *вих топова наших противаика*'- Оао призаак« иајбољих нвм&ч вих новаш шеома је еарактернстично иа тешке фи-ј

наненјске прнлвкв у Немачкој. Њзмв ее формвлво при знаје постојање једне акут не финиизијско - еконоиске кризе, као и велвка опасносг, која може наступити као њена последицв. Као докав финанзијекој кризи у Нвмачкој можв послужити и неповерење према немачким папирима на берз&ма неутралаах земаља. Немачки папири врло се нерадо примају и пада ју сгално. Куре вемачке марке пао је невероватво на берзама Швајцарске и Америка. У колако се рат наетавља и у колико је ситуацаја све повољнија по Савеззике курс немачке марке н нвмачких папира аада пагло свв взшв. С тимс у вези и фзнанзијска криза кајзеровог царгтва постаје све акЈтнија. Мвђутим, ништа тако не доказује тешко финансијско стање, у коме се налазн Немачка, као последњи рат ни зајам. Огромзи расхода у току две годвне исарпли су готово сасвим државие фанансијске фондове. И«би ха је неодољжва потрсба за еовим новчанам средствима ради покривања огромних ратнвх трошкова- Једини излаз из ситуације био је нов ратни зајам, који се нарав но могао једнно у земљи остварити, пошто ви једна неутрална земља не би учиннла лудост, да ставн Немачкој иа расположсње потребне кредите. Од пре внше од месец дана отпочедо је уписивање новог ратног за ма у Немачкој. Немачка влада очекивала је са највећом зебњом резулгат новога зајма. У своме страху се није нреварила. Данас се може већ с поуздаиотћу рећн, да јв нобн немачки зајам прСтр пео фајаско. Народ није ни иогао, а ни био расположен, да своја новчана средства стгв* држави на расположење. Најзад, огромна скуаоћа животних намврнвца нсцрчла је н фондове при ватнвх људи и они се иису м.глн одазватн уписивању зајма, како је то влада од њих очскивала. Богатије друштвене класе с обзиром на све гору ратиу ситуацију Немачке, као и на в оиа рђаве перспективе у погле ду свршетка рата устезали су се, д& своја новчана сред 1 сгаа повере др исавг, која ће

верозатно претрпети п(фаз и неће бити у мотућносги, да им вх врати. Егоизам је надвладао патриотизам. Номац је прихватио принцип, да је кошуља бли«» од капута, односно да је његова личаа егзистенција првча од проблематичног саасавања државе. II ратни зајам немачки пропао је. Сви маневра кемачке в.таде, да се постигне успех са новшм зајмом промашили су. Издавани су лажзи коминикеи о успвсима немачких трупа, али сс неповерење народа није мсгло сузбити. Немачка штампа, по наредби владе, ударила је у ватрену агитацију у корист зајма, ала је дејство бкло ве ома слабо- Народ јв осгао равнодушан према свему стежући грчевато своје парв пред неизвесном будућношћу. Најзад се прибегло по следњим нерама, претњама н сили. Од плата евах државних чиновника н радника по фабрикамв вли разним заводима задржане су кзвесне суме (ароцентуално) аа еови зајам. Међутим, ово аринудно средство взазвало јв огроино незадовољство. У многсбројним Љабракама радници су поводом тога објавили штрајк и дошлојб до крв&вих нереда, у којима је војска морала ивтерзенисати. А хпак, овом дракочском мбром није се постигао жвљени резултат. Зајам је иаак претрпео фвјаско. Здто »Фоснше Ц<јтунг« третарајући са отвореним иеснмизмом р< зултат новог ратног зајми пише: »Немач ки народ нли неће или не уие да схвати тсжину нкшег фин шснјског положаја. Од усп ха новога зајиа зависи спас наше државз. Пропаст државе пак значн ла би пропаст свију нас. У иркос овој јасној истини Немци се устежу да своја аовчаиа средства повере др жавн, која без њих не може насгавити снај ужасни рат и завршатп га триум ф>м над непријатељима“, Из свега овога доста јасно се види, са каквии је мрачним перспективама Немачка ушла у трсћу годину рата-

Поштичкз вестж Атина. — Посраници Спора зума Демидов и сер Едиот пос«тмли су Золокостаса ■ Ламброса. После ове посете Ламброс ■ Золокостас дуто су радшли са 1 краљем.

Влада је предада краљев одговор који се односи ва последае захтеве адмнрала Фурнег.

Страна штампа францускв финансије »Кореспонденција де Еспана* (антервју франц. мин. финапспја г. Рибоа): — Која је најкарактерпствчнвја црта франц. фниансвја: — Једнодушност с којом су све друшгвене класе прнлагале за зајаи, одговорио је мшгистар. У другим земљама економска тежина може се подносити само од извесних вруштвених класа. У Фравцуској сви прилажу сразмерно са једнодушним одушевљеде.ч. Ми имамо апсолутно повереае у нови зајам. Рапорт генерада Ајжима „Тајмс" (пуковник Ренишгов): „Овај рапорт показује, да је немачка војска сведена на дефанзнву н заузета не да нанада веК да се штвти и склања од удараца брвтанских трупа. Ои показује, да немачка војска зна своју пнфериорност и да јој недостаје много што шта за вођење и саме дефанзиве. У опште овај меморандум доказује, да је немачка војска исцрпљена«. •Дејли Експрес*: *Из рапорта генерала Арнима внди се, да су немачка војска и немачки народ били органпзовани за напад, а не за одбрану, за победу а не за пораз. Немачки је војник нзвежбан да буде послушан точак у савременој машпни, ади је машина била релативно немоћна прогив напада одушевљенвх људи. Сад је Фриц позват да и ов буде човек «• Нвици о Бријану и Џооџу •Фосвше Цајтунг*: „Од месеца јуна 1916. рат се потпуно нзменио. Од речн прешло се на дела. Огроман притисак, који се врши на све наше фронтове има за циљ да нам коначно отме иницнјативу борбе. Овај циљ постигнут је само делом од наших неирнјатеља. Кулманациона тачка садашае ситуације лежп у припремама, које се чене у овом тренутку на западном фроиту да би се рат довео до крајн-вх резултата и од којих је битка на Соми само увод. Несумњвво је, да ће Споразум појачдти општу офанзиву у Пвкардији. Г. г. Бријан и Лојд Џорџ уиели су са једвнственом вештином да изведу јединство команде енглеских н Француских трупа. Ц иначе ова два човека нзвели су једно грандиозно дело развићем производње мунвдије и окупљањем огромвпх војсаКа.

Убиство Штирново Базел, 11. окт. Једна депкша из Беча јавља да је Фридовк Адлер, јеврејскн публициста п др. права, убио револвером председнака аустрвјског мннистарства грофа Штирка када је овај ручао у хруштву са братом пок. барона Ерентала. Гроф је Штирк смртно погођен а Ерентал је рањен у ногу. Официрн којв су била за ручком потрчаше да ухвате убицу који им врло мирно одговори: «Слушајте, господо: ја не мислик да се одупирем ни да бежам. Ја сам свесан онога што сан урадио и одговараћу онамо где тр»ба“. Фридрик Адлер је син чувенрг Виктора Адлера који је уа ври* помоћ Елендокена и Бернарсдофера сгворао социјал-демократску странку у Аустрија. Убица грофа Штврка издавао је један недељнн социјалисгичхв лист, Одавно он протествује противу диктаторског утицаја грофа Штпрка који је управљао аустријсвомполитнком не водећи рачуна о мишљењу парламента. Убнство грофа Штирка је н ше због унутрашњих прнлика него спољашњих које зависе о* ми • нистра Буријана. Оео је убиство јако утицало на јавно мишљењс у Италији где је Фредерик Адлер познат као преводилац дела: Дордонија Парнп-а и Физината. •Џорнали д‘ Италија* икше да Адлер није анархиста кего се је он решио на такав акт вбог полнтнчких разлога. Он је хтео да се осветн јер влада није хтела да води рачупа о народним осећањнма. Он је тнм актом показао да је протнв данашње пол&тике која води Аустрију у пропаст. I Грчка штампа <Неогв/!ОС>. Џрема нашии поувданнц обавештељима, краљ в даље осгајенепријатељски расположен према Савезницима очекујућн скора испуњење немачкнх обећања у погледу бугарског фронта. Та се обећања сасгоје у брзом шиљању повољног броја дивизија на цео балкански фронт. Већ се на битољском сектору појавнле неке немачке снаге које су тамо послате са ђевђелијског сектора. Али те силе нису у стаау да се мере са савеаннчким војскама које су иадмоћније, нити могу да зауставе српско напредовање о коме се говори у давашњим комвникеима. »ФиО. * Осећамо потребу да солуиском оаштанском одбору упутимр једну топлу преаоруку. На првој саојоЈ седиици он је