Velika Srbija

Лл ганх г' - ^’ — " |Р у к 5 ГТПГ 5 Г с р б и ; а

СРСј 184

иужак једној солунској улицн! дати име 1 енералисама Сараја. Мке г. Сараја баће чарсто везано за најзеће народне догађаје, и грчка ће нсторија записати чн • њеницу да је храбра Француз дошао да се бори да би Маћедоиија и нена престоница остзле| 1 рчке. ^ Док историја не прогозоре, | иека маћедонска п[мстоница про- ј говори норвстећн једну сзоју ули- ј цу аегозвм тшеном. Го је најма-1 »е што јгожс учпнити. ј >Мандонија.» Прекјуче је през-, седнин:тво Савеза Ђевђеличана ј било примљено код г. Всиизело- ј са, коме је поднело своје пошто-' ваке. Г. Венизелоса иоздравпло је овако: ,,Предсенаштао Саесза Ђепђеличана, подносећи Вам своје иотитозање, пча част уаеритп Вас у верност и одакост Ђевђеличаиа к окотних свлз, који ке престају ивнати Бога да Вас помо-

гке у зеликом делу које сте предугелп ради нспутБеша вековних жел>а нашегварода, радп којах су тотовиврлорадода жртвују исвојживот, једзно што им је остало. II кмајући непоколебл.иво уверетте ц веру да ће Бог, оиај по иревасходству грчка Бог, круигсати наи:е дело, узвикујем: Жнвео председнпк, живео траумвират, живела ота:, 1 бина“. Захваљујући г. Веннзелос је казао следеће: Да смо изишли из неутралности, добила би смо не само сектор Ђевђелаја-Дорјран и долипу (струмачку. Прев.,', него и саму Гракију. Али иа жалост ми пођосмо за нецачкОи политигом. Сад се старамо да спасемо што се може спастн. За тим је са очинскип интересоЕатвем потражио обавештења уопште о стању и судбвна Таевђелкчана и околних сељака(Дословно вз јучерашље: броја. Ни једне друге грчке новане нису донеле ову вест ). ПОЛ Луј.

СА [РАТНЦХ ^ОНТОВА

Са аашег Фронта Солун, 11. окт, У току 10. октобра били су сукоба патрола у близвна Календре иа левој обали Стр/ме. Јака артилеријска борба на фронту између Дојрана и Вардара. Енглеске су трупе имале доста ззатан успех у зони Мачукова. Заробиле су 19 немачких војн^ка инагали 34 леша непријатељска. Српске су трупе одбнле три узастопка непријател>ска напада. Неаријатељ је у једном од овдх напада успео да освоји један лоложај, која су српске трупе заузеле јуче у јутру. Српске су трупе извршнле један протквнапад која је крунисан успехоч. Францугка аероплани бацали су бо.чбе на разна места где су се војница скупљала. Француеки коммнаке Параз, II. окт. Сеаерно од Соме, француске су трупе у једној локалној борбм успеле^а напредују северо ксточ но од Морвзла. У току јучерашњмх оверација фракпускс су трупе северо-западмо од Саји Сајлзега заробиле око 80 аојпика ■ Јужно од Соме јака артиље рмска борба у областп шуме Шодна. На остапом фронту дан је прошао на мнру. Аавјатика. — Јуче су немачкм

авијатичара бацала бомбе на Нан си. Није било жртаза, матерајалне су штетс незнатне. Рјски коминаке Петроград, Н. окт. На западном фронту, одбијена су сви ненрвјате.љски покушаја да пређу реку Болдушку. На Навајувки, у области Сви штелники — Скомоаукн борба сс стншава. На осталом Фронту ништа зна чајније. На румунском фронту у долонама река Тротузе, Ојгуза и Сланака, непрајатељ јс, успед сплног нзпада румунсккпх труиа, бво пр^моран да се пввуче. На граница западне Молдаваје воде се огорчеие борбе Италијанскц комкнкке Рмм, 11. окт. У твку јучерашњег дана била је аргиљеријска борба у зона Пла*е, истсчно од Горице и на сектору код Доберда. Наша је артмљераја разјурила групс непрајвтељсках радеиака и комору. Један је непрцјатељскп зеро пгаа оборен у долглш Фрижидс. На Карсу, нашп су одр.-ди паг.редозали до непријатељских ланзја. Заробнлн су дссга војпика е зааленнли до;та пушака а велику количину мупицаје.

Ф ЕЉТО Н

Глад у Намачкој — Нврвди и буна у горисг тџ-л. —

Јсдна књежаца гфотеву рата, ј иод именом „1'лад,« развоса се| сада јавпо шаром цеде Немачке.! Оиа јс аеома зиачајиа због сзо-ј је хр«јње оштрипе н отзороие м | незавијеае крш ике државиих органа. И агто је најантересантнаје, Јсљига се растура у великој коничннм међу салам трупама, јерсви пр>нмерцн која су ствгли у Холапднју, послата су тамо од стране самах војнмка. Једну такву кљпжвцу предао је уредии<у јгдног холжндског лнста немачда »ојни бегупац. Другу пак пребацади су преко жичне ограде у Ходацдску пемачка војнвцн који су се вратили са одсуства.

II у трј књвжиаи али намфлету, штамиапој па јгснојпрвеној хар тијц, ово се вела: с Оао што се очектчзо — дошло је. Ј лад у Лајацигу, Берлину. Шарлотенбфгу, Бруисвику, Мапеоургу, Коблепицу а ОснаЗфргу, као и у многим другим месткмг. Нередн, проузроковани стрдхов»том глвђу међ/ масом, деспли с у сс већ пспргд вашс дућана где се хјгана продаје, п они који су одгоаорни за овакво стање ствари, немају никжкаог другог ле:са за ову бедну и гладну масу, до зслицшјске нуш ке, војпичке сабље а онсадног с:ак.а.

РЈМуНСКИ КОМИНИИв Букурешт, 11. октобра. На северном а северо-западном Фронту код Тулгеса и Бикача јака артнљериска борба. З г доллни Продуза иепријатељ је при повлачењу запалпо село Брусту тувоазе. У долпни Узула одбп јенп су саи непрајатељскп папади- У до.танн Ојгруза и Сманака наше су трупе оабплс непрајатеља. На грапици ноћ је прош.та на лшру. У дачвни Бузеа код Варма Бозе, Брагосе н Пределу се јака артиљерпјсг.а сатра. Кох Прсдеа.ча, одбијен је један јак ненријате.љски наиад. )■' областа 71 рагославеле наше су трупе по ново заузеле брдо Присач, заробилс су доста војника и заплениле три матраљеза. Одбијсн је један пепрпјатељскн одред који је напредовао код Сј аре доли ном Трополога. Заробљево је 1215 војнгхка и заплењена су три митраљеза. У долини Јула сптуацнја је нспромењена. У области Оршвве, одбијен је кепрајатељски напад на село Берса. На јужгом фронгу дуж Дунава обично пушкзрање. На фронту у Добруца води се јака борба. Наше су се труие одмак повукле јужно од железничке пруге Црне Воде-Костаица. Рјмјни 08 одупиру Париз, П. октобра. Вести лз Букурсшта потврђу ју истрајност отпора румунских трупа. Румунске су армије предузеле офапзазу на целом карпатском фронту, потссле непријатсља с друге страпе границс и утврдиле се на положајииа у долииа Олте. Румузи НапрвДЈјЈ у Добруџи Париз, Н. окт. Бдагодарећа зелдким појачањвма, која су стигла румунске су трупе успешно предузеле офан зизу на више месга на фронту у Дсбруџи. Немци и Бугари бвли су иримоЈгани ;.а се повлачс. Ру мумске су трупе поново заузеле »зше положаје, које су ранкје евзкЈЕсале. Велика руска појачања стално пркдолазе на фронт у Добруца. На фропту Пинардијв Аигло-франауске трупе у Пикардији постмгле велике успехе Немцн јуче са вечнхиа ној»чањвма у пешадвји и аргиљерија, која су довукли са разпих фрон‘II државни капцелар Бетман Холзег кривц Енглеску аа сва зла која владају сада у Немачкој, а застугшкца глсдинпа да се рат мора наставигн до ужасног краја, као а остали приврженаци владе, понављају непре* кидно ову исту причу. »А међутцм она заборављају да кажу, ко је у ствара крив што се до овога стан.а дошло. Немачка влада корала је знати дд се ируго што није иогло ии оче кавати. када је предузет рат пјјотиву Русије, Франауске м Ешдеске, и да ће ове државе сзвм свлама радиги на тоне, да потцуно остаЕС Немачку усамљену. И сада наши ратнп мајстори кукају ■ жаде се како су нас иа«1и «поквареи«» непријатељи блокирали, а не питају се, зашто је бизо потребно предузет* такав правац у полнтнци, који ће не-

това. предузела напад али јесвака њихова акцаја остала узалудка. Северо всточноод Тмепвала Енглеске су им трупе одузеле неколико утврђених места инапредОвале су за 3 —400 метара у правцу Ле Сара. Сви немачки покушаја ла по иово заузму Сајп-Сајвзел остали су без успеха. У шу&ш Етотл Немци су бТш првморани, услед јаке гфесаје савезника да иавусте цео свстем ровова. Не.чачкн су војницп изгубали наду у успех јер увпђају да су положаји позадина много нање утврђекн него главне аихове одаранбене линије. 13 угарска губитци Атнка, 11. окт. У току опеЈгација на Кајмакчалану које су се завршиле у корвст Србз, 43, 4(3 и 60 бугарски пукови готопо су са свам уништсви, Шолв јз ^грожен Париг, 11. окт. Стални успесп ашло-француске офавзиве узвемвравају немачку команду, која употребљаза све напоре да спречи папредоваае Счаезпика. Са заузећем половпне шуме Блеза, автло-фракцуске су се трупе приблпжиле јаком положају Ш о л н. Када се и друга ноловгша шуме заузме пад Шол на је неминован РаоулоуНемачкој — Политичка борба бнва све оштраја Цирвх, 11. окт. Тајне седипце нем&чаог рајхотага, на којнма ја већано о спсљној ползткци нзабзаде су огроину запетост у Нсмачкој. И ако се држе у тојности н>сне добате, ппак се зна, да је дискуенја вођена са ввдеком жучношћу. Нкнади на капцодлра доствгда су врх\ нчц. Бетмак Холвег морао је Езостати са иосдедњид еедница, не могућн раззсзнма »кпушитн уста својим противЕНпама. Некн нссзаннцн тражала су да се резултат овах дебтта објавн гутсм језног коминакеа штамнн. Тај зазтев јв, азгледа одбачен. Од оноје стране »Фосигпе Цајтувг« тврди, да ће ее дебата о саољној нолатнца ца(нгвнне запртиги једпнм онштам гласањеи иовереаа или пеновереаа нреиа каицадзру.

Неки немачки дкетови, аа чежу са ..Франпфуртер Цлјтунг'ом“ настављају борбу протав иаагерм&ниета, на које оваљују сву сдговорпоет за р»т и његове недаће. Велики +ранкфуртски лиот признаје бев мзвијања да је ,,агитацкја пангерманнста таквих вао Бернхарди, Кајм и др. донрипела ведлким делом ексндозеји бурета европеког барута“. .,Сзојим члаипзма н сзојим говорима, паше поменути лиот, ,,тн су з,уди стварно појачнлн свет у веровзњу, како Нвмачка хсће да нападне Француоку“. За тим здвршава: „Ако Немачка гкелв да после рата нма бољу будућност, мора уразумитк све ове гаознпасте и водити полнтаку са лруггм иринцкпима, а не онгм уверенвм од Кзауз8взца‘'. Борба, која се у Нсмкчкој зода протвз кавделара утаче јико и аа позожај Хнндеибургов. И ако попул»р*н, »рз '.2 се, да се Хваденбург ис-ћв моћп оаржати, ако ускоро не постигне какав већч уепех. Уоетадом, тзрца се, да га је кајвер паггменовао нротнз с-воје вол-.е и да геневал Фзккезхајн ужзпа још увек његово пуно иозереае.

Талијаниу Епмру Изглед4 епк^ске акције Тзлвјанске трупс аод командом генералз Бандини кскрцале су се недазно у Санта-Каранти т. ј. на обалн Елвра, која лежи спроћу сеаерног дела Крфа. Иалредујући У увутрашњост оне су заузеле град Делвгаго, за тнм се.чо Ђоргуцадес, код Дриноса, притоке ВагулеКоњмца овог одреда ступмда је одмах у контакт са коњицом трупа у Валони, које су помакле своје положаје до Аргврокастре. Тако су Талајани загослодарвли територпјом широком 60 клм. а Југом 1:>0 км. О* Санта-Кваранте води један колски пут преко Делвниа, Лва' сковик?. и Корче у ЈТерзн н 4>м тољ. То је у осталом једини пут који пресеца епирске н албапске планЕне. Псстојање озога пута нздзвадо је лретностг.вкт, да бн се Тглијани коглп поелужптн њи. ке да ба продрли у прнзау Витоља јт пдетчвлза аепо крало савегпачк.лх група. За сада је оса прзтлосгавкз мало остнзр

мпновно цовестз до блокадс.» II пссле овога ужасног и криммиалног подстрека светског рата, низале су се друге погрешке Влада није предузела готово вишта, чи.ме бп садашња странша глад и натња, ако не потпуно отклоњени, онда макар колико толнко ублажени били. Влада ивје учинвла готово иишта због тога, што клика капаталнста, јунксра и гапекуланата у храни не трие никакву глад. Онн чак шта кчше постају дебљи и богатија, докле бедца маса скапнва за парче хтеба. „Да су одмчх у почетку рата предузсте озбн дне мг ре да се отклопи тлад м беда, опасност положаја била би одмах открк»сна пред масом, м одупгсвљеае за рат сасвнм 6м се одмах у почет ку охладило. Али се то ншје уредшло, већ су се мгсе непрскидно зжслепљшв»ле прачама о аелшхим победама ш траукфшма,

док су се међутим постепено предавале у руке аграраца и осталвх капкталпста п шпскуланата са храном. И овм се покушаји и сада пспрекпдно чвнс, да уаса потпуно пшуби своју хдадну здраву памет. Влгдајућа класа не желн да напустш сво:е пваковс о анексаЈИ тврштормјг, а народу се непревшдно ирича како ће Нешачка да диктује услове мира, и како ће њен уплг.в у будуће Омти свемоћан. „Тако исто нврсду се лг: ало, да ће пемачкн сумаренп потпуно онемогућити тргоБину Ентлеске м њене спссобностп да се спабдева животним намирнвцзма. ! Мећутлм опа ће ускоро морати да падие на колеиа п молити да сс м»р што пре закључи. А свако м*же да впда сада, да су то биле само бајке, којама су ј*дино деца могла да верују. Јер овим ратом сумаренским Нсмачка је једицо успеда да повећа бро; својех иепрвјатеља, а најмање да ограннчш трговину Ен • гдеске н онемогућш снабдевагке