Velika Srbija

БР. 209.

СОЛУН, СУБОТА * г > НОВЕМБРА 1916.

ГОД- I

' »УТ.ТТ-Г 1^,1 ТТ '»П’АЛТТ . *11 Ј.*^. < _Ји . Месечио 3 ^ра^г-а, -" оиесечно 9 уранака, годпт 1 ,о 36 франака ЦЕНА ОГЛАСШГА : Ситви огласи 0.20 фрап. од петитпог реда, веГв огласи по погедби. Новац се полаже државпгм комесарима и дипломатекв'.! аастуиништвкм ’. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВА1Н1 ДАП ПО ]10 Г ЦГЕ Пошту слати иреко Крал.. Срп. ] -иервл Конс)'Лата у Солуну. РУКОПИСП СЕ НВ ВРЛЋАЈ ■’ Стан родакције КолммЛо улаца пр. 33 ^а1оп!цпе Поједпки број"ВИ се могу добитиу Солјн у код агепције ,Д]'упггва грчкс* штамиеа улнца Булгароктоп 6р. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

1

БРОј 10 сант.

Маршал МиндеЕбург — Ввлико разочарвње немачког народа —

Два месеца су већ, од како адаршал Хиадеабург комачдује св«м& трупама, наших непријатеља* Још нам је жаво у сећању, са колико је помпе об]ављеао н&именоЕ&ае „прослављеног немачког вој жоаође« за врховног ком&ндант& ар мрја Нгмачко н њсвих савезника. Немачка штампа је тлда ПСБ80ТИЛ& староме маршалу дугачке похаале, у којима су пствца не његове »огромне војне споеобностил’, а немачки народ јв очекивао, да у најскорајој будућностк, на оевову дефкнатсвдих побе да над иротЕзнецлма дођ« до жељнога и преко потреб&сга мкра. Н&да и очвкивања наших нвпријатеља кису се испуниле. Догађвји, који су се одиграли на борбеним флонотаима од како је Хиадсн бург шеф неиргјатељских трупа донели су Немцама и њиховам савезницима гор ко разочарење* Ме немвмо намеру да маршалу Хинденбургу оспоравамо његове војнв спссобности, алгиствчемо само веиобртан факат, да су у току њего ве кокзнде евз његови планови озталн бвз резултата, а већик двлом и дефкнитевно нропали. Он је предузео врховву комвнду у моиенгу, када је еемвчка војска бида озбкљно нвче та дуготрвјним н страхо виткм борбама, када су аустро-углрске аркије биле потпуно двсетковано у току небројених претрпљеаих по рава. Немачки маршал кмао је да изведе чудо, и када јв своме кајзеру и народу давао обилата обвћања прецсњивао је и сувише сзоје смртне сповобности, управо био је смео с ума, да су прошла времена, када су св чуда одигравала. Од пре нише мевеци европски рат јв бктно изменио своју фИ8ИОНОМГЈу. У колико су исцрлљсње и 8 амореност вемачккх трупа узимали већега маха, у толико је све више рвсла надмоћност Савевника. Државе Споразума успеле су да вакон две године мучвог ратовања достигну и чак надмаше високо развићв нвмачке технике. То в&жи нарочито за артпљерију, која јв у европском рату добила нечувено обим ну примену и показала се

као главни и решаи&јући ф^кгор у операцијама ЈНкмц 1 оу признали надмоћ ност сазезничке артиљери је аа 8ападноме фровгу, свакако да б*л опрзвдали губигак многих својих а&ж них положаЈа а& Соми, & нарочито д» би оправдали свој ввлика пораз на Вердвау. Немачка штампа објаснила је вел? 1 Кч талиј&нске успехе и& К&рзу аадмоћношћу протзвзичкз е,р тиљериЈе* Брусилс вљева ао бедовосна офанзпва мотнвисана је исто та«о нзиздржл ивом ватром руске артиљерије. Јвдном речју, где год су Немци и њихови саввзници претр|]ели неус пехе и поразе, ови су об јашњ&вани надмоћношћу протавничке артиљерије* С др>ге стране, Савезници обилују неисцрпним резервама» док су Немци већ при кра)у свога резервоара људ ске сааге. Немачки генералштаб је принуђен да штеди, а у рату од тога није ништа фаталније. Маршал Хинденбург морао је прибећв си сгему брзог пребацивања с једног фронта на други, како би паралвсао према по треби нападе Савезничке на разним секторима огромног ратног бојишта. Мсђутим, и то је оц слабе користи, пошто Савезници на основи усвојеног и генијално при мењеног принцапа јединства фронта изводе нападе систематски а истоврекено на разним фронтовима, и не допуштају нецријатељу нигде концентрисање снага* Хидденбургов ванредно за* чети план морао је пропа сти. Немачки маршал хтео је најпре свршити са Румунијом н његови нзјбољи ге нвралн предузели су двоструку офавзазупротив наше нове савезнице. Да би сс у томе успедо, требало је спречити одашЕљање руских појачања на румунски фроат. Ради тсга је Хинденбург извео серију дгмонзтратив них офанзивних покрета ва фронту Галиције и Волиније, како би све руске снаге приковао за тај фронт. Али је Брусилов осујетно њихову офанзиву и руска појачања стигла су блз.говремено у помоћ Румуника. Офанзиве Ф&лкенхајна и Макензена заустављене су и ситуација на румунском фропту коначно се поправила. Да. би осујетили план Хин-

денбургов скован протиз Румуније, предузете су* узастопно енергичне офанзввб у Маћедонији, наКарсу, Вер дену и Соми. Онграције ва свима овим бојиштима крунисане су сјајним усп'сима по Савезрике. Источна ар мнја задала је серију крва евх пораза Бугаро Немцнме и уз^ла ц^лу одбрзнбену линају Бвтољз; Талијани су на Карсу задобвли сјајну победу и нанели страхова те губитке Аустрвјаецимзј на В^рдену су немач^е тру пе пр 1 трпеле д г финитиван пораз и одбзчбне на своје положлједпре фамозне офанзиве од П. ф^бруара; англофзангуска офшзива на Сома донела је не мање сјај них резултата, који су кру нисани најновијом енглеском псбедом. Ова серија немачких по разз доказује Јасно, да је сваки будући покушаЈ Хин денбургове ефзкасне офан зиве на ма коме фронту унапред осуђен на аораз. Јединство савезничке акцвје паралише га одмах Блок наших непријатеља принуд но је ограничен на д*ф»н зиву, чија се сЕага из дана у дан све већма смањује. Н< мци су од сзога мар шала „идола и спасиоца 14 , очекивали брзу и деф*ши тивну победу. У место тога, виде, где он с највећом му ком одолева снаЖним ударцима Савезничких трупа на многобројвим фронтовима* Занос немачког народа о маршалу Хинденбургу рас плинуо се. Он наје више „идол” свога народа. Наде полагане у њега нпсу се оствариле. На против, оне су се показале као неост варљиве. Очекивано чудо ни је се могло догодити. На немачком хоризонту већ се помаљају црни облаци, која наговештавзју скору ката строфу и немачки народ почиње већ гунђати на овогз „гснијалног војоковођу и , чије је наименовање за врхов нсг команданта поздравио са највећим од\шевљењем.

ПоЈштдлке зеотж Атина. — Сер Елиот и г. Гијмен носетили су јуче Залокас тоса. Према извештајима разго вор се водаб око предаје у- најкраћем року ратног материјала Савезницима. Упитан од новинара Золока стос је изјавио да се ситуација побољшава и да је резервисанда саопштава ма шта о кораку са везничких ПЈСланика.

Цирих. — Амстријскп министар спољних послова Буријан стигао је у Берлин, где је конферисао више од ј’еднога часа са кајзером. Њујорк. — Г- Вилсон интервеиише први пут, одкако је поново изабран за иредседнака. Он јс наредио америчком амбасадору у Берлину да са канцеларом дискутуЈ - е питање о одвођењу Бслгијанаца које се сма т ра не само као повреда међународног права, всћ и као поврсда обавеза Немачке према Сједињеннм Државама. Страна штампа Иајзерова ОАговорност 1 „Фолксрехт> (цирашки германофилски лист): <Цар се служа свима средствима, која му стоје на расЛоложењу да прикрије истину од кукавних немачках војника односно одговорности оно га, који је узрок невоља, патња и смрти више милиона људи, пожара вароши и села, најзад свих краваца у овоме рату. Ово држање је пој’мљиво с обзиром на то, да је за све то одговоран баш тај исти, који се усуђује да се појављује пред своје 'војнике % са осмехом и изгледом савршенога здравља. За срећу куће Хохенцолерна, он се наје страшио да жртвуЈе милионе људских створова Тру пе чији је реви цар извршио о* номад код Камбреа чиниле су величанствен утисак- Али, каква би катастрофа наступила, да су ови војници сазнали иствну, т. ј. да је њихов цар виновник овога злочина, кад би зналп да је он У ЈУ Л У 1914. године у своме дворцу у Потздаму, у друштву својих генерала и министара одлучио рат, који је могао спречити једним потезом пера.“ Дебатв у рајхстагу •Форверц* (Шајдеман)’- ‘11. октобра, ја сам у рајхстагу ререкао: »Догађаји, које преживљујемо су банкротство опсадног стања и цензуре.« Сада осим, банкротства имамо и скандал. Влада не може да влада јер нема странака, које би Ј’е потпомогле. У осталОм, са садашњим системом не могу постоЈ’ати владине странке, које су готове да поделе одговорност са владом. Како једна странка може учествовати у одговорности, кад нема некаквог утицајл! Распрострањена је бај ка, како ј’е социј?л-демократска странка владина странка. Да је она то икада бвла, престала би да то буде 28 октобра, али она то није никад била!..» 5 вз одушевљења »Локал Анцајгер« (Фрајтаг Лорингофен, подшеф генералшта-

ба): »Може се констатовати пшчезавање одушевљења код трупа, која су од сад надгхнута осећајима дужности и не иду више у борбе певаЈући, као што је то било на Ипру. Вековне немачке амбициЈ'е нису ваше на своме месту у садашњем рату, јер оне скрећу од главне адеје, која се састој'и у задобивању победе-«

Грчка штампа ‘Елефтерос Типос*. Кад се од ове свете борбе Народне Одбране одузме чаробна речитост г. Венизелоса и преведе на прост језик свакидашњице, онда она значи: »Борба која се води данас са силним савезнмцима и са сигурношћу, да се не би водила сутра без прпјатељаи у очајању«. Јер стање које су створила оба балканска рата садржавало је у себи клицу нових сукоба. Већ сутрадан после Букурешког уговора Аното Ј’е писао да иза љега види како се јавља нов су* дар крвавиЈ’и од онога из кбга је изишло последње балканско стање. Оствари се ово пророчко иредсказање. Зашто су Бугарп напали СрбиЈ'у, коју смо ми напустили? Да би од ље отели Оно што Ј*е Данев тражио на Ловдонској КонференниЈ’и. Али зашто би се Бугарска окренула тобоже само против Срба а не ба се окренула против нас, које дубље мрзи него своје Југословенске суседе? Зашто би она бацвла око само на српско неплодно залеђе, без мора које му толико треба, а одрекла би се сваке претенсије на грчку плоднију Маћедонију и на њена сјајна пристаништа, која су стална мета бугар* ских царева почињући од зверског Телеца па до подмуклог али даровитог Самуила? „Фос.“ Нове дивне победе енглеске на Соми и српске на битољском сектору појачавају оп* ти.мистичо веровање да ће се рат свршити брже него што се уопште мисли. Сасвим је већ очевндна општа исцрпеност Немачке. Да би се разумело колико је дубока ова исцрљеност, довољно Ј'е само сетити се да су пре годину дана, и пре пола годвне још, Немци били у стању да прецузимаЈу успешне операциЈе на једном одређеном фронту и да ни најмаае због тога не клоне њихова оабрана на осталим секторима- Сада после неуспелог покушаја против Румуније не воде ншде нападне борбе; па ипак не успевају да обезбеде своје одбранбене положаје. Оно што се десило код Вердена, на име да Немци за две недеље изгубе оно што су сте-