Velika Srbija

СТРАНА 2

В Е Ј1 И К А СРБ И Ј А

Ј 209

клн за седам месеии по цену страховвтвх жртава, врло је вероватно да се ндућег пролећа десв на целом ратном (јронту. Немач!а данас личн на чОвека туберкулозна чији руменн образи чине утвсак да је то вајздравије створене. Такви су л>уди мећу

тим они који најлакше падају и који нестају за неколико дана. То ће бити и с Немачком. Даће Бог да на пролеће добије по следње крволиптаље, те да се свет ослободп ње и њенех сваковрснпх . .. маршала. ПолЛуЈ

напада у области Албести. У правцу Олте и Јула непријатељ је са јаким снагама предузео огорчену офанзиву. Румуна су свакуисали село Тнргу Јуилуј у долини реке Јула. На дунавскОм фрОнту није бпло промене-

СА 5РАТНЦХ фЕРОНТОВА

Ооанзива на Соми Англо-Француеко напредовање

Са с^лунског Фронта — Француски коминике — ! Солун, 5. новембра Енглеске су трупе прекјуче одбиле један бугарскп против на -1 пад код Баракли. На многим деловима фронта јака артиљериска борба. Напад: на положаје који бране Битољ наставио се у току јучерашњег ј дана и поред рђавог врсмена. ! Према иоследн>им вестима српске ! су трупе заузеле коту 1212 на на завијутку Црне Реке. ј

тељ је извршао тра јака еаннда па иоложај >КаЈа де 2 пини« које смо храбро одбили. Непријетељ је обновио своје нападе, посдз јаког бомбардовања, и у епео је да звузме неколико ро вова Ј5 г гоисточно од подожаја. На ссама сстадвм тачкаиа тога севтора негтријатељ јо био одбвјен, претраевши огромне губитке. На Карсу ситЈапаја је ненро мењена. Енглееки коминике

Француски коминине ј Париз, б. новембра. | Сем јаке артиљеријске борбе северно од Соме у области Саји-Сајвзела ништа се значајннје ниједесвлонацелокупном фронту. Авијатгка. — Француска ар тиљерија форсирала два немачка аероплана да се спусте на звмљу. Авијатачари су заробл.ени. У области Алијенса, францу* ска су авајатичари издржали 54 ваздушних борби у току којих је поручних Херто оборио 13 аероплан немачки а ппоручник Гвнемер свој 21 аероплан. У току претпрошле ноћи фран цуски су авпјатичара бацили на станицу и куће Еша (Луксенбург и на авијатичарску резерву више од 1500 кг. пројектвла. Капетан авијатичар Бошан ле тео је над Минхеном избвцивши више боабп на станицу светећи се Немцима који су последњих дана бомбардовали отзорену варош Амијене. Спустио се на земљу код Санта Доне далеко 20 км. од Венеције (у Игалији). Он је прешао простор од 700 км. Италијански коминике Рим, о. новембра На фронту Трентина артплеријсна борба и покрет непрвјатељсквх трупа у зони долвне Азвже. На фроату Јулијанских Адпа непрнјатељ је покнзао активност на сектору Пдаве. Борба се ваетавља на вису Св. Марка источно од Горице. Ко рнстећи се помрчином ненрија-

Лонцон, б. новембра. Као последица прекјучерашњих операција енглеске су труне прошириЈје њихов фронт на исток, дужином обале северно од Аикра. За време ноћи Немци су јако бомбардовали Бокур и Бомои Хамел Прекјуче после псдне Немци су извршили жучан оротивнапад м приморали енглеске трупе да насусте један део задобивеног терена псточно од Варленкура. Енглеске су трупе имале усиеха северно од Вилвергена. Заро биле су доста војника. Непријатељ је претрпво огромне губитке. Руски коминике Петроград, 5. новембра На западном фронту у области внсова источно од Липвие—Долнаје непријатељ је својои артаљеријом омео утврђивање наших ровова. На карпатнма југозападно од Вакарки и у области брда Капула непрвјатељ је предузео офањ зиву али је његовонадирање спре чила наша артиљериска и митра љеска ватра. У области Јакобпни западно од Кинпелунга аустриског заузели смо впше висова и заробили доста војника. На кавкаском фрон ту није било значајних догађаја. На румунском фронту у Трансилванији у долини Тиргулуа н у правцу румунског Кампелунга не нријатељ је извршио више на пада п заузео село Лирести. Одбијенп су сви непријатељски

Париз, 5. нов. Јуче су британске трупе после страшне артиљериске припреме и жестоке бајоветске борбе ^пет огеле од непријатеља немачка моћна утврђеља Бомон—Хамел и Бокур. Са овим сјајним успесима потпуно је постигнут циљ бри танских трупа. Брнтански фронт простире се сада у правој линија од приступа јужно од Гранкура до јужно од Ебитерна, границом округа Соме и Па де-Калеа. Савезници држе под својом ватро.ч села Грзнденкур п Миромон, која штите утврђени логор Бапома. Две потпорне тачке немачке, Сер ва северу, Гранденкур на југу од сад су раздвојене и угрожене опкољавањемУ пределу Бокура, британске су трупе напредовале у току последњих дана преко три кило метра. Према <Пти Паризјену“ број не.чачких заробљеника достиже 6.000, док су британски губитцл мањи сд овог броја. Немачки гу битци су страшни и цеие се на 15.000 Немци признају овај по раз и први пут у два коминикеа бележе важност својих губитака. Већина заробљеника су Шлезани и Померанци између 25 и 45 година. Пармз, 5. новембра Сев од Соме Французи су напредовали на рогљу шуме СенПјер Васт. Јуче ујутру Немци су са знатним снагама предузели јаке.противнападе на положаје отете од ФраНцуза од шећерне фабрике Абленкура до Шолна. У пркос жестини својпх напада и употреби запаљивих течности Немци су претрпели крвав пораз-

На руском Фронту Пред новогл русном офанзивом Лондон, 5. новИз Петрогрзда јављају «Морнинг Посту>:

»Непрекидне борбе,-које се воде ва фронту армија генерала Брусилова почињу доносити плодове. На обалама реке Нарајувке по.ложаји заузети од Руса дОми нирају сац већим делом линија, које образује ова река и жељеззничка пруга која везује Халич са Брзезани- У неносредном суседству Халича Немци се и даље прже чврсто, а.ли да би могла одолевати, били су принуђенп да доведу једну дивизију као појачање. То је једна од њихових најбољих дивизија — дивизија царсхе гарде. Упркос овом отпору Руса опкољзвају постег.ено, али сигурно последње одбранбене положаје Халича. Руске трупе су всто тако напредовале у пределу Владвмира Волинског где су заузеле јако утврђене немачке линије јужно од Свањуки. Општи утисак је, да се са обе стране изводе припремне акцаје пред једном повом и великом офанзивом, коју Руси гек што иису предузели, а за коју Немци спремају огорчен отпор. С друге стране констатују се знаци нервозности код непријатеља ма впше сектора руског фронта, а нарочито на сектору Рига-Двинск. Не види се јасно, какав циљ имају Немци показујући нову активност на разним тачкама али по свему се може закључвти, да су Руси у стању да доминврају непријатељем свуда“.

Дискусија о акпији Румуније.

Париз, 5. новембра Од јуче се држи нова савезничка конференција у Паризу. Поред француских министара, у њој учествују енглески министри г. Аскит и Лојд Цорц, талвјански генерал Поро, овд. румунски посланик г. Лаховари и чланови фрапцуске Народне Оцбране. Седнвци односно акције Румуније председавали су г. г. Пенлеве и овд. румунски посланвк, г. Лаховари. Бивши министар г. Крупп одао је похвалу румунском краљу, народу и воЈсци и истакао је, да је дужност Савезничкнх сила да учинесвежртве, да би осујетили паанове немачке у Ердељу и Добруџа, водећп нарсчито енергичну акцију на солунском фронту. Г. Пенлеве је изјавио, да ће племенита румунска крв која се

пролива на разним борбеним по љима извести и учврстити јединство између садашње РумуниЈ'е и вредентистпчке. На позив г. Пен левеа цео скуп се дигао и поздравио је с поштовањем слику ру мунског краља. Захваљујући, рекао је г. Лаховари: *Ова ссдница ме подсећа на речи, које ми је румунски министар опољних послова рекао у (870. години: *Тамо, где се лепрпта француска ззстава, ру.чунско срце ниј‘е далеко.*

Извештај изСрбмјв Ружаца Арсићева из Ужице моли за кзвештај о Јови Арсићу регруту. Ружица Радашићка вз Алексннца моли за извештај о мужу Милораду арт. капетану. Ленка Манаковић вз Беогрзда Конипна бр. 8 извештава Нестора Манаковића нуковника да му се жена в деца налазе здрави у Београду где су дошли по наредбв у своје местс. ГЈоспати новац преко Крушевца примвли. Христина ПауНоввћ из Бео града Будимска бр. 3. моли за извештај о брату Адаму Ђуквћу послужит. свн су здравоЉубица Јанковић из Београда, Цетињска бр. 1 моли за извештај о Душану Јанковићу војн. обавезнику. Драга Ђорђевић из Беофада Кондина ул. бр. 20 моли за извештај о мужу Стевану чиновн. желез дирекције: Милка Јанковвћ пз Београда Которска 29 моли за извештај о Јовану Јанковвћу чиновн. железн Андри Чолвћу рачуноиспит. железн. дирекције. Она је у Београду и због болести станује код сестре. Моли за иовац што пре. Боривоје М. Трифуновић ђак из Ваљева извештава Остоју Трифуноваћа пешад. мајори да је послати новац примио, поздравља и захваљује. Зорка Стакимировић из Ваљева взвештава Владимира Стапнмироваћа да је примила 184 кр. Здраво су и селе за Шабац. Катарина Стојићевић из Ужице моли за нзвештај о Кости Стојићевићу лимару из Ужвца. Софија Вас 0 .љеввћ из Београда Позоришна 18 моли за извештај о мужу Косги Васиљевићу димн. Зорка Ваљаревић са фамилијом из Крушевца моли за извешта

Ф Е Љ Т О Н

Миодраг Љ. Гардип. Похо д

Отаибини, мајци, враћају се мили Да ј<? болну виде, милују и љубе. За швх ћема више топова ни бране

Дим. Јефтовић—Подиглац

За легије беле што по ноћи броде. Њих чекају жудно сви пути и стране И у ноћи, срећне, радосно их воде. Тпва.

II ноћас у поноћ авети сам срео, Остављају журно гробове и слазе У цоћ што је тугом, као црни вео, Обавила горе, пољане и стазе. И иоћас је борце из велаках дана Васкрснуша љубав бескрајна и врела, Ноћас чежња водн мртве са сввх страна У градове пусте и у пуста села; Ноћас мртва срца пробуђенаснију Домове и чел,ад оставл>ену саму, Ноћас хладне очи што их змије нију Будне су и траже завичај кроз таму; Ноћас докле ветарнариче и цвали И док тамом ЗЕОне невгдљиве трубе

Битка на Руднику и Колубари из романа- - „Наше херојско доба и II део Јздко хервјство Крзља Петра О тебе стихове пишем, вазда слављени роде: Кад Балкан треагу се цео и српско херојство чу се II широм целог свега одјек ти победе сде Када на Цсру силко. силне дочека Прусе Па опет у јесен кад се ј‘ош већа подиже сила Да мртве освета своје и српску државу згази, Српска им војска беше нове поразе скрила’ Тзмо, с Рудника где се Старој пећини слази. Кад славног Србпје Краља у рову видесмо стара Са оба витеза — сина, који се уз народ боре

За српску крваву земљу под скиптром туђега цара, Да своје велико царство на српском Дунаву створе. Тад она, који се вазда Велике Србије плаше Кренуше поново, опет стотине хиљада своја Стигоше далеко напред у срце државе наше Кад свет нас прежали цео и свак нас згажене броји. Силни су Корпуси били већ пола Србије прошли... Спрема се баЈ‘онет српски и сабља крнава, витка; На Рудннк беху и Краља славни скнови дошли Чекају Кориусе туђе, јер ту се почшие битка. И Владар у рату беше, беле га покриле втЈаси; Заставу Србије узе и тада у шанац клече. . БоЈ - ска на скупу беше и силни јекнуше гласи: >Жгвео!« — Краљ се вз рова дпже н војсин беседу рече: <Ево ми са обе стране стоје моја цветовл крила, Буде ли судбина дошла да српске државе није II ја ћу са вама пастн са моја обадва спна Под овом заставом што се са свегим знамеЈвем ваје!» II громко ујвикну тада: »Недајмо доиове своје, Које смо кЈЈваво стеклв, па нек нас живота стану! Јунаци! Напред за Српство! Ура! ха Србин по крви ко је!?« И тада најпрва пушка вз руку владара плану.