Velika Srbija

БРОЈ 222

ВКЛИГА СРБИЈА

СТРАИА 3

:/етношћу и савршсном техник ом- Најтежи одељци извођени су елегантно, лако, прецизно и са дубоким разумевањем музике. То важи нарочито за технички вр.со тешке комаде Григова ‘Пер Гвнта« и Сен Саенсове »Игре

мртваца.“ Оркестар г- Биничког био је потпуно на висини своје познате репутације. Публика је сваки комад пропратила бурним пљескашем, и г. Бинпчки је добио по свршеном концерту небројена честитања.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Њ В. Наследчик Престола за лострадале и оскудне битољце. На синоћшем концерту музике Краљеве Гарде, првређеном у корист пострадалих у Битољу, који је многобројно био посећен и постигао потпун успех, Н>. ВНаследник Престола Александар благовзволео је приложити 500 ирахми. Телс војводе Вука. Југрос су пренети у Солун и смештени у српску цркву смртни остаци храбро погинулог војводе Вука, за чију ћемо сахрану јавити накнадно. Протене у енглеској тармки Према вестима из ЈГондона извршене су важне промене у енглеској марини. Први лорд марине адмврал сер Џексон постао је шеф маривске школе у Гренвичу, а његово је место заузео сер Џелико, дссадашњи коман дант флоте. Положај сер Џели коа заузеће адмирал сер Давид Бити, којп је од почетка рата био врховни командант ескадре крстарица. Резервисти. Јављају из Атине да се резерзисти уписују у масама у разне лукове у Атини и у унутрашњости као добровољци. Досада се уписало ваше хиљада. Француске трупе. Пз Атине јављају да су неко лико пукова пешздије и артиље рије напустилн касарне и заузели брда који доминирају Атином и клзнцем Дафни. Кружи вест да једна дивизија иде ка варошици Менвди која се налази у подножју Парнаса на железничкој прузи Ппреј — Солун, на неколико километара од Тапоја. С друге пак стране, грчки маринци, сем университета, посели су све јавне зграде. Први покретм трупа. Из Атине јављају да је јуче у 1 час после подне приспео јецан француски транспорт трупа у Ппрејско пристаниште.

Филијала Војне Задруге у Битољу. За који дан Војна Задруга отворвће своју филијалу у Битољу, којом ће се поред официра и војних обвезника, којвма је ова установа првенствено намењена, моћи користити и само становни штво, пошто је Зздруга осигура ла стално обнавњање робе. Овим ће становништву бити веома много поможено, а повољно ће утицати и на регулисање цена при слободној трговачкој у такмици. Пок. СјениијевиЂ о рату. Из Берна јављају, да је пок. Хенрпк Сјенкијеввћ, чувени пољски песник неколико дана пред смрт рекао својам пријатељима: >Кад би Немачка победила у рату, Европа би робовала органвзованом варварству. Живот би постао тако несносан, да бих ја упркос својој старости отишао у Америку.« Читуља. Д р Павле Бота, бвв. окружни физикус из Крушевца, премннуо је нацрасно, пре кратког вреиена у Крушевну. Пок. Бота, био је угледан грађанин, савесан лекар и велики родољуб. Бог да му душу проств! Културтрегери у Бугарсној. Немци врше најинтензивније своју «културну мисвју» у Бу гарској. Сад су основали у Софији публицистичкопредузеће, које ће имати својувелику иодерну штампарију и тамо издавати «бугарски лист на немачкомјезику.« Лист ће обавештавати о Балкаву Еупропагврати принципе Централне Европе. учвршћивати их и разви јати.“ Како се вида, Бугари су се сасвим предати Немцима. Још мало, па ће, версвагно, изјавити да нису више ни Татари, него огранак Тевтонаца. Четрдесетодневии потен. У суботу 19. ов. мес. у цркви Св. Саве у 1() часова, пре пОдне

одржаће се четрдесетодневни помен пок. Милутвну Кокановићу, среском начелнику и резервном поручнику, који је погинуо на бојноме пољу Моле се сви Срби и другови покојникови да дођу на овај □омен. На знање. Ставља се до знања нашем свету, да се такса за писма и допнсне карте на адресу Српског Црвеног Крсга Женсва, мора плаћати и то: за дописне карте 0Т0 сантима, лспта, а за писма по 0 25 сантима до 20 грама. А преко ове тежине још по 0Т5 сантима-лепта на*сваких 20 грама или разломак од ове тежине. Адреса писама и карата мора бити написа свако: ЗосЈеСе Зегће с!е 1а Сго1х Кои^е ћигеаи бе геп8ејс;петеп(;8 Сепбуе БиЈззе гие Ре1гге Еаћо 25. Неплаћена писма и дописне карте неће се отправљаги, већ ће се уништавати, или враћати пошиљаоцима. Текст писати српски- Лепити франц. марке, док се српске не пусте у саобрај. Пошиљке предавати Српској Пошти. Из канцеларије Војне поште бр. 999. 16. новембра 1916. год. Бр 2528. Канцеларија Српскв Земљорадничке Бавке. Канцедарија Срнске Земљо радничке Банке (Вап^ие А§;г1со1е <1е ГЕ1а(; Зегће) налавн се у Марселу. Свв обавештења, која се односе ва бчнку, као и сва акта треба слати на адресу: Соттт 188 а 1 ге <1616§:ие с!и Соиуегпетеп!; Зегће аиргћз <1ев Вап^ие А§г1со1е8 Зегћез. Маг веШе, Согтсће 177. Из кгнцеларвје Кр. Срп. Ген. Консулата у Солуну. Српско Трг. Друштво. Канцеларије Српског Трговач ког Друштва пресељене су у у лвцу Победе бр. 11 в, у нову зграду взмеђу хотела Сплендвд Палас и биоскоп Пате. ,,0инбма Пате“ Данас се даје у „Сивема Па тк јединствен филм »Црвени взхор«, ва који су мотиви узе ти Из истоцијсвих догвђаја, који се одигравају у Србвји Филм је инспирисан дневником нран цезе Дане Карађорђевић и даје јелнт страну нвјвећих патњи

неуотрашивог н јуначког српског нврода. Главне улоге игра ју Милорад Петровић, члан београдсвог позорпшта и Дола Ви зонти Брињоне, талијанока уметница. Поред овога дела приказује се и 10 енивода »Њујоршквх мистервја«, са називом »Смртни пољубац«. 1-3

Са нашег фронта — Српски званнчан нзвештај Солун. 18. нов, 17. новембра локалне борбе и артиљериска обострана ватра у колико је то магла допуштала. Италијански коминике Рим, 18. нов. На фронту Трајента у долини Сарке на падннама Пазубија и код Астика нримећени су непријатељски покрети. На целом фронту време је би ло врло повољно за артиљериј ску акцију. НеЈријатељска је артиљерија била активна код Азијага у зони источно од Го рице и на Карсу. Гранате које су пале на Горицу проузроковале су штете фабрикантима. Наша је аутиљерија ефикасно бомбардовала положаје у долвни Адиже, код Астика, код Азијага и проузроковала је пожаре у непријатељсквм логорима код Каназеја и Бринпофа пуцајући на трупе које су бегале. Непријатељски аероплани летели су над нашем ноложајкиа банајући бомбе. Није било жртава ни штете. Двн непријатељека аероплана су сборена, у борбн аа нашим авијатичарвма. Ситуација на румунском фронту Лонпон, 18. нов. »Рајтерова Агенцаја« јавља : >И поред вести, последњих дана о немачком напредовању у Румунији, румунски кругови имају велико поверење у добар исход операција на румунским фронто вима. Они који су позвани да рају свој суд о операцијама верују да ће напори које су Руси предузели битв крунисан великим успехом. Факат, што Немцв нису мо гла да запдене румунгки ратнн материјал и да звробе много војввка поваз је да је румун

ско повлачење извршено но на> рочитом плану. Истнна Је да према информацвјама које с у стигле у Лондон — ситуација остаје мрачна, али не м а узрока који би смањ о поверење у неизбежну внтервенцију руске војске, која заузима ногожаје на фронту у Добруџи. Ситуација румунске војске што се тиче снабдевања у топовима и муниције, не може боља бвти благодарећи напорима Савезника. Гр чка и Немачка Амстердам, 18. новембра. Из Берлина јављају „Келнише Цајтунг пише: да немачка влада није признала Венизелосову влану, па према том и не прнзнају ни њену објаву рата. Напад на редакцију Атина, 18. нож. Синоћ су офицнра и војници у униформама напали редакцију Венизелистичког листа »Етники.« Пзбацили су на персонал редакције више од 50 револверских метака. Рањено је неколикоЈсарадника лвста. Мобидизација? Агина, 18. нов. Венизелистички званични кругови сматрају да је уписивање резервиста у добровољце узело сразмере опште мобилизације која је потпомогнута од атинске владе. Исти кругови поводом тога обраћају иажњу дипломацији Споразума. Саошлтзља — Христифор В. Петровић, редов из Београда, који се као рањен налази на лечењу у једпој овдашњој болници, да се јави картом своме куму Николи Т. Николићу, телеграфска сек ција, пошта бр. 999..' Г. Атниас Трајковић свештеник тражи сина Даиитрија, вој’нвка. Да му се јвва V Ајачиј’у Ајасело Согззе Егапсе.

Апотека и дрогерија

ИСАК КУЊО Ул. Венизелоо број 84.

Велики депо апотекарских аргикала. Све врсте фотографских аргикала. Одхично р»зввј'ање плоча га 24 часа. Мрачна комора на располоњу аматера. 7—15

«6 гасио постепено, полако, жи вот посвећен Српству. Велика туга за породицом, кој’у је ссећао потпуковник Пера није му ни у последњем часу била у блажена. Нежни и ритерски суПруг и отац ниЈ’е никаква гласа имао о својој’ породкци, ту своју тугу откривао је ивтимним при јатељима и с њом на срцу склопао је очи. И ни за тим ниЈ’е зажалио наш јунак, онје широког, срца рашврио руке и пољубио у последњем свом часу место синови свој‘их, свог верног пратиоиа цначког поднаредника Кадрију, јер му ађутант Душко, кога је очински волео, беше ранпје рањен и далеко од њега. Слава ти, ратни нруже, слава ти, јуначе, Петре Стевановићу! Великн си био за живота, иели ки у последњем часу, велики у смрти и као велики пример ју

нака Србина и војсковође остаћеш вечно у успомени. Искрене сузе наше преливају ти гроб код Врбенске цркве, а твоја сен лебди изнад нас и води нас у нове победе. Ввсоко на српском небу твој лик хероја овенчаног славом красиће достојно велики храм Србије, ти ћеш попут полубогова седети са свим нашвм палвм витезоввма као пр ,ви међу првима. 9. новембра 1916. г. Пожожај Др М П.

ПОШТА За Србију — Павлв М. СтоЈ'ановвћ рев. ииоручник моли срп Црв. Крст у Кригујевпу, да нзвести него ву фамилиЈ'у ва адресу: Пера Свиић трг. Падапка, да је «н

са оцем и свом браћом од стричева, за које је раиије ј’авио, здраво, Павле Мктвн често пише. ИлвЈ - а Јовановвћ трг. вз Ј1апова моди се да извести фами* лије ниже именованих: Фамилвју Чедомира КоЈ’ића из Ланова, да Ј - е он на старом месту. Бора у Француској; Фамилију Милутина Лукића из Загорнце, да је здрав. Фамилију Двнила Васића из Клоке, да је 8лрав. — Раја и Чела Филина Радовановића, Живко Гоба, Мнлан из Ратара, Раде Радоњвћ пушкар и8 Крагуј'евца, Вела Вучићеви^ из Рајковца, јаоеничкиАранђеловап; Радован и Мило рад Матавовић из Јеленца, јасенички — Аравђеловап; Божидар, Коста и Сретен Мидошевићи и» Багрлана м<не Црвенш

Крст у КрагуЈ‘евцу да извести љвхове фамилиЈ’е да су живи и ј вдрави. — Милић Миладиновић јавља своме опу Велисаву Маладиновићу, да је здраво. — Богоеав Васић из Варварина извегатава свој’у породвцу да је жвв и здрав и моли га взвештај нреко Црв. Крста. — Пешал. поручник Величко А. Коетић извештава своју оупругу Персу Коствћ коЈ’а је сада на Крфу, Да је већ 30 дана у франп. болнвцп као болестан а с њој нема извешћа. Нека се јави депешом преко болнице. Јосвф Протвћ Ј’аиља г ци Бојани ОбрадозићевоЈ' у Ваљеву да је Вранко здраво ■ моди да иззести његову фамилију да је ов са здрављем добро. — Петар Јездић јавиа својој

, жени МилИци у Новом Пазару |да је здраво. — Милввоје Обрадовић тех. и брат Најман сврш. мед. да се јаве Гојку М. Јовановићу ппоручник^ бр. поште 711. — Душан Мићвћ јавља Нвко' ли Вујићу у Ваљеву да известн његове да ј’е здраво и моли за одговор истим путем, — Животу Јеличнћа из Петровца трг. пита Василије из Забрђа за свога оца Луку вс Забрђа и осталу фамвлију и извештава да је здраво. — Драги Нвколић јавља сво. ј‘ој’ жени Марици Николићки у Београду, да је вдраво. — Стаменко Живвовић ва Параћина в Тодор Живковић из Београда јављају својшма да оу здраво. 1