Velika Srbija
ЕР.. 2 \\ 2.
Г0Л7Н, уТОРАН 29. НОВЕМНРЛ 1910.
ГОД. I.
11РЕГГПЛАТА ::3"0СИ : Иессчпо 3 Ардп?'*, ".окссвчпо 9 ^рапака, годнсгље ЗВ фраидка ЦКНА ОГЛАСИМА : Сжте* оглвеи 0.20 Фран. од веглтжог р-д», већж оглаек п н-тгдћи. Иовад св пол.*же држ.«ои м коме»инм ' л динлотатскиж иап шнјоптхима. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАИК ДАИ |К‘ НоДИВ П«шт_> с-'1ми иреко Кр.ч.1., к'ро. Консулат* у Т’о.Ч V Цт . СУКОПИСИ СЕ 1:Е ВРАТ.А-ЈУ Стап ! *.:»гције К..,:' м(о тлниа г р. 33 Ча1опЦое Ноједннн бројевц се жогу добитв у Солјну код агев*гје „Друштва грчке штавае® уллца Вулгароктои 6р, 5, бддзу главве поште.
БРОЈ 10 I ;ш г.
Директср А. ЈОВАНСВИЋ
1
БРОЈ 1() слмт.
НА РУМУНСКОМ ФРОНТУ Изгледи у скорој будућности
1 Јемамко-лус 1 ро-туЈККобушрскс иојне опсрације V Румунији до еада су се по НјИ х раавијале привидно добро. ()не су дове.те до окуилцпјс јсдног дслл Румуније; а.ш оне нису ималс пресудан успсх. Румунске трупс, осе•|'.лјуки пригислк надмоћнијих непријате.ЋСКИХ снлга, ста.тно су се повлачиле, да би избегле одсудну битку и одложи.те је до повол.нијмх прилика. А у повлачењу су стално ладавалс непријател.у тешке губитке. Месумн.иво је, да с\’ и оне имале губитака; у којој сразмери, тешко је одредити. Али су непријател.ски губици осет.кивији но лл Румунс њихови. Док су први остали непопуњени, услед опасности разголиФ.лван.а ма ког другог фроита и притиска са свију страна, дотлс су губици румунских трупа попуњавани мобилизацијом још немобилисаних класа и придо.таском свежих руских' снага. Гако, нл први поглед, изгледају данас ствајти с Ру.мунијом п развиканом немачко -аустријско - гурско-бугарско.м офанзивом. Мефутим, све то има и своју скривену страну. Она 'је V го.тико ингсрссантнија, што окупација једног дела Румуније добија сасвим други кај)актер, (.-упротаи оно.мс што гл има кад сс посматра под притиском вести о повллчен.у румунских групл. Не тј)сба с.метнути с умл, даједејство привидно неповол.них вести увск депресивно, ако се весги оцењују са недовол.но обавештености и војничке анализе. И огудл често видимо, да шира публика гледа на извесне дога'ђаје, у конкретном случају на догл ђајс у 1 } умунији, са великим песимизмо.м, док, с д|)уге стране, обавештени војни кругови прате све то са приссбношЈ.у и завидним спокојством. А ко је од н.их двоје у ПЈтаву? Да ли је нл то питање уопште погребан ма какав одговор? Дакле, како рекосмо, ствар с Румунијом има и своје Наличје. Немци, Аустријанци, Нугари и Тур-ј ци напрежу све своје сна-!
ге дл бар у Румунији лостигиу какавуспех. Нашто? Зато што на другим ј веТим (ј)|)онтовима пес.ме!ју вишс на то ни мислигги. А нл румунском сс фропту не решавл нити ће се рсшиги пиглњс европског рата. И збил.л, опн су до сада V Румунији имл.тп некогуспсха. П.итање је сада: дл ли је тлј успех Цснтралних Сила и н.ихових савезница пресудлп и еминентно вошички успех? Одлучно тврдимо: не. А зашто? Нека плм сс дозволи једно врло просто рлчунско објашњсње. П ридолазак Румунијс Силамл ил Споразумл представл.а вишак V њиховим борбеним снагама. Румунскс снаге апсорбовале су извесне снагс непрмјате.ЋСке. И док су сс овс пллсирл.тс у Румунији, нису моглс бити употребл.ене ии на 1 сдном другом фронту. Али су се онс V Румунији и тјјошилс, па +.с сс тјзошити п да.т.е. ('ве већи отпор Румуна предсказује, да ове непријател>ске снаге нећс ускоро бити довол.не, да парирају нападс |)уско-румунских група, п мораЈ.с се појачавати, ако непријател. буде желео да очува своје територијалне добитке. А свако појачавањс непријатељских снага у Румунији, значи слабљење или бар немо!'у1тност појачавања других пресудних фјтонтова. Међутим. баш на тим <})ронтовима не само што може бити, него чак има изгледа да 1тс бити изнсна1)ења за непријатеље. А онда? Непријатељи 1те искрено зажалити за бескорисним жртвама п|)ипесеним на ткј)твеник бесплодног »кажњавања« Румуније. Тада 1тс непријател.и увидети, јда су војнички успееи Јважнији од политичких. Румунија, истина, трпи од тога знатне штете, али је еве то било неминовно и, што је од нарочиге важности, скоро исто . толике штете, с чисто војничког гледишта, трпе 1и непријатељи. У рат\ г се не гледа толико на то, хоће ли се или не1те за-
јузети гуђе зсмљиште, колико на потребу да се непријатељ што више сла-
би и да му со војска тучс; не, дакле, где 1те сс битка гући, нсго да сс битка добије. А судеЈти према чињсницц.ма широј јавнбсти нспознатим, у Румунији су нсприја гсл.и ангажовали п они 1те тамо ог лабити п довести до немоћи знатне снагс, којс су у доцнијој одбрани могли кориснијс пласираги. Тишина на свима вс.Iи ким ({»рон говима изглсда нам као тишина нрсд олују. Нсшто сс јс на тим ((зронтовима радило и спрсмало. Шта н колик'о, видсЈтс се, држимо, ускоро. А то 1тс видсти и паши непријатељи; оми 1тс !() чак и осетити. А онда? Рммунски ф|)онт одигракс своје, и нсприја гсл.и 1.с тсшко осстити до сада доста очувану и ватром крштену Ј)умунскувојску. Нсвсрни Томс неТ.е, уве{)ени смо, на го дуго чекати,
ГРЧКА ШТАМПА •НвОлОГОС 1 : Доле Круна! 111 о’.1Шир)10г чланка којп је под овп.м натпвсои објавго бнвшн ч.чан солунске Народне Од браме г. Зервос, саопштавамо следеће главне мести . Готого је сто годкиа како Грч* ха им 1 странца за владарз. Од оно мало истораје што сам читао незнам шта народ грчки дугује свсјим владаоца.ма. Сећам се само како су они омалоаажавали 1 рчке жртве за време нашвх старих борби, в говорвла нам како ми уживамо симпатије Кзропе за хваљујућп једино родбвнскнм ве зама с владалачквм кућама. Није давно било кад су се на род и војска побунили у Атини да би уопште поправили политичко стање, али посебвце да би рсоргаввзова.ТЈ војску коју је био упропасгко тадашњи наследник престола Константвн. Резултаг те побуне био је долазак с Крвта великсг државника, коме је псверена управа државом. И ма да су га још на Крвту оптужввали да је антидинаствчар, ппак се одмах видело да се у њему још није била скристалисаЛа мисао да се Грчком може управљвти и без краља. Народ се међутим био помирио с том мишљу; и зато је тражио да буде сазвана уставотворна скупглтина, да бар сгранвча права владаочева, јер су га плашили да Европа неће допустити проглас Републике. Венмзелос је пак мислио да још нисмо зрели за републику;
мислио је да још дуго морамо вмати краљз, задош једно сто го динз, како је понехад говорио. II хтео је краља с великим г.рави.ма. Јер један човек велики као Венвзелос, без сатних страсти а имајући вазда пред очвма само величану отаџбине, п-.-је ни сањати могао да ће једног дзна Грчком упрзвљати један краљ Извзјнвк. II вратио је с взгнансгва децу краљеву, узд;:гао углед краљеве породЕце. а за време бзлканских ратовз поверио врховно заповедннштво незахкалнвку II европски рат нас затече са удвојеном државом, са краљем којв је чврсто седео на престо лу, са полигвком лдбералном у души Елинства, с дипломатијо.ч угледном на странв, с војском и флотом поноситом. II шта би? Којп лравз рсдољуб може забсравнти разлоге због којих је пала лвберална странка у фебру.ару 1915? Ко ће забораввти у логу коју је играда једна жена, што је всгина била наша краљвца али у ствари остала сестра кајзерсвз: Ко се не сећа подле експлоатације којј је вршена с болешћу краљево.м за време вз бора мајских, — док није дошлс време да му оуцедосга добро да ба могао издати наше савезнике Србе и да почне изврашватн свој бешчасна план? Представнвк немачке полвтике а не краљ грчки он је, упропаставши Србе, успео да уиропасти и војску, тако да је ова као неки јеврејскн соцв јалисти усвојвла као програм : Доле рат! II најзад предаде у руке Бугарика Маћедонију, с топоЕама и у.унвцијом, и с вор ском која је разоружана уз ру гања бугарска пролазвла кроз она иста места која је пре чештврв гсдине евојом крв.ту била ослсбодвла. А сад диже и убилачку руку ка оне који нам дадоше народну незаввсност. Сад убија заштнтвике наше нацвје да ба овај Издајник олакшао ратна пр"ду’ зећа БуПара и Турака. II кад доврши посао ван Атзнс, вратп се натраг да угаси крвожедну жеђ крвљу лвберала који су имали несрећу да остану у престоввци- После свега овога, сма ли правог Грка којв не би из сзе снаге своје узвикнуо: Доле круна? Доле т. ј. на свагдс круна коју је црна судбина нашег народа метнула на туђе главе да би га држале у ропству. Нека се вра те у земљу њихова порекла, јер крв грчка која ј‘е прошла кроз фклтр толнковековног ропства хоКе да остане потпуно чвста у слободној Грчкој. (Број 54 од 26 новембра. Чланак је паписан по
пуларно, језиком говорним а не књижевнвм). Пол-ЛуЈ
ЕНГЛЕСКА КРИЗА • Т ")4 Џјј. 1 / образ$је в.мду Дондон, 28. цовембраМинистарска кринг) \ г 1-ЈИ'ЛССКОЈ приводи сс крају. . Iојд Џорџ, министар војни у оставци примио сс да обравујс нови каоинет. Он јс успсо да постигне потпун спораатм са представницима раднимке странке, којима је обекао обрааовање мипистарсгва рада, и два минисгарска мсста у евоме кабинету. ( ам Лојд Џорџ аадржао је аа сеое порг(})сл> министра финанеи 1 а. Иавесни листови пишу, д ;1 кс и веки дсо либе])алних поеланика потпомоћи Лојда Џорџа. Неана се још састав новог кабинста. Мскутим, нски листови јављају, да је ратни савег век об])ааован, у који су ушли: Лој Џорџ, ло])д Керсон, Боиар Ло, лорд Хендерсон. Лојд Џорџ, председник нове владе, иитервјуисан од једно!' корсспондента односно свога говора на скупу либералне етранке у »Рефојјм клубу« илјавио је, да 1 С он потпуно аадовол.ан реаултатом скупа и илралио је своје Vбеђење, да је аемља после овога још 10 днодушнија у погледу великог аадатка, који је предуаела. «()д сада, [)екао је Лојд Џорџ стоји п])сд на|)одом само један цил>. То јс аадобиЈањс побсдс.«
Румунска кампања Чланак лондонског »Тајмса« Ловдон 28. новемора. Војни редактор »Тајмсз,» говорећи о сатуацији на румунском фронту држв, да непрајатељске сиаге на то.м бојишгу не прелазе 25 до 27 давизијз. Руси м°гу иставзтп протпв ових једнак број не рачунајући трп четвртине румуиске војске са целокуавам матервјалом, којв је очуван. То чвнп снагу, која ћс у згодном моменту са руском номоћу предузетп реванш. Општа војна свтуација обеју ззраћешзх група нвје се проченила и нвкакво осећање неспокојства ни депресије од стране Савезника није оправдано. Савсзничке линије на главнвм рат*